Приватни живот • Објављивање пуног имена и адресе подноситељице представке у јавно доступној званичној судској бази података на интернету упркос њеном изричитом захтјеву да се те информације не објављују • Кршење члана 8 Конвенције

Чињенице предмета и наводи подноситељице представке

Подноситељицу представке, која има интелектуалне потешкоће и која је у релевантно вријеме имала четрнаест година, А. Г., учитељ спорта и тадашњи административни начелник села, сексуално је злостављао у њеној школи. По тужби мајке подноситељице представке покренут је кривични поступак против А. Г. На крају суђења које је одржано без јавности А. Г. је осуђен на осам година затвора за тешко силовање и недоличне радње почињене према малољетници. Грађанска тужба за накнаду штете поднесена у име подноситељице представке, којом се од државе тражила нематеријална штета за сексуално злостављање које је претрпјела, била је неуспјешна. Упркос изричитом захтјеву подноситељице представке да се на јавно доступној online званичној правосудној бази Datalex не објављују подаци из парничног поступка, на тој платформи је ипак објављено њено име и презиме, адреса и интегрални текст судских одлука донесених у оквиру тужбеног захтјева.

Подноситељица представке се, између осталог, жалила да су јој повријеђена права из члана 8 Конвенције због тога што је у бази Datalex, у одлукама донесеним у вези с њеним грађанским захтјевом за накнаду штете, објављено њено пуно име и адреса.

Оцјена Европског суда

Члан 8 Конвенције

Европски суд је анализу предмета извршио у оквиру члана 8 Конвенције базирајући се на сљедећим питањима: а) да ли је дошло до мијешања и б) да ли је мијешање било законито.

а) Грађанска тужба поднесена у име подноситељице представке била је директно повезана са сексуалним злостављањем које је она претрпјела. Чини се да домаћи судови нису донијели одлуку о захтјеву подноситељице представке да се њен захтјев испита in camera и да се његови детаљи не објаве. С обзиром на то да су судови, у суштини, одбили да испитају основаност тужбеног захтјева, очито је да нису одржана никаква „стварна“ рочишта. Влада је тврдила да није било мијешања у право подноситељице представке на поштовање њеног приватног живота јер објављене информације (укључујући и релевантне судске одлуке) нису садржавале никакве конкретне информације о чињеници да је подноситељица представке била изложена сексуалном злостављању.

Европски суд је поновио да је концепт „приватног живота“ широк појам који обухвата физички и психички интегритет лица и који стога може да обухвати више аспеката идентитета лица као што су име или елементи који се односе на право лица на имиџ, те такође покрива личне податке за које појединци могу оправдано очекивати да не би требали да се објављују без њиховог пристанка. Штавише, појединци који немају правну способност, као што су дјеца, посебно су угрожени. Стога, члан 8 Конвенције и друге одредбе Конвенције намећу држави позитивну обавезу да узме у обзир посебну рањивост младих лица. Надаље, Европски суд је нагласио посебну важност заштите идентитета жртава, посебно малољетних жртава које су биле подвргнуте насиљу и сексуалном злостављању. Као резултат изостанка одлуке, разлози, ако их је и било, због којих није одобрен захтјев подноситељице представке да се не открије њен идентитет и други лични подаци остали су непознати. Упркос томе, пуно име и адреса подноситељице представке, заједно са судским одлукама донесеним у поступку, у цијелости су учитани у базу Datalex. Европски суд је навео да је одлука Грађанског жалбеног суда садржавала низ детаља који се тичу и основа за њену тужбу и кривичног поступка против А. Г., који је као бивши јавни дужносник био познат у датој регији, барем на локалном нивоу. Иако оспорена објава није изричито садржавала информацију да је подноситељица представке била изложена сексуалном злостављању, с обзиром на појединости које је садржавала било би тешко тврдити да се није могла стећи барем општа идеја о томе да је подноситељица представке била подвргнута некој врсти злостављања под околностима које су потенцијално укључивале одговорност државе. Због откривања тих информација, подноситељица представке и њена породица били су у сталној неизвјесности да ли ће неко успјети да идентификује подноситељицу представке као жртву сексуалног злочина – нешто што би сигурно било додатно трауматично за некога ко живи у малом селу у којем су превладавали традиционални ставови. Суд је истакао да је откривање идентитета подноситељице представке заједно с објављивањем наведене одлуке у бази Datalex представљало мијешање у њено право на поштовање приватног живота.

б) Суд је указао да мијешање може довести до кршења члана 8 Конвенције, осим ако се може показати да је оно било „у складу са законом“, да је тежило једном или више легитимних циљева наведених у ставу 2 и било „неопходно у демократском друштву“ да би се ти циљеви постигли. Будући да ни Влада ни домаћи судови нису навели правни основ за мијешање, Европски суд је утврдио да објављивање оспорених информација није било „у складу са законом“. Утврђено је да је дошло до кршења члана 8 Конвенције.