Увид затворског особља у адвокатову документацију прије и након састанка с клијентом у затвору • Приватни живот • Преписка • Кршење члана 8 Конвенције

Чињенице и наводи подносиоца представке

Подносилац представке је адвокат и члан Адвокатске коморе Азербејџана. Он је заступао клијента А. Х. у домаћим кривичним поступцима, као и пред Европским судом за људска права. Затворско особље у затвору Гобустан је прије и након састанка подносиоца представке с клијентом А. Х. извршило увид у документацију. Подносилац представке је подвргнут претресу и одузета му је писмена изјава А. Х. Подносилац представке је уложио притужбу Затворској служби Министарства правде. Затворска служба је писмом одговорила на притужбу подносиоца представке обавјештавајући га да је његова притужба размотрена и да није утврђено да је затворско особље узело било који документ. Домаћи судови су утврдили да се тужба коју је поднио подносилац представке не може испитати јер подносилац представке није доставио суду било какав доказ у прилог својим наводима да је тужени цензурисао документе и заплијенио писмену изјаву коју је подносиоцу представке дао његов клијент.

Подносилац представке се жалио да су тиме што је управа затвора извршила увид у документацију и одузела писмене изјаве његовог клијента прекршена његова права из члана 8 Конвенције.

Оцјена Европског суда

Европски суд је анализу предмета извршио у оквиру члана 8 Конвенције базирајући се на сљедећим питањима: а) да ли је дошло до мијешања и б) да ли је мијешање било законито.

а) Суд је истакао да се суштина притужбе подносиоца представке односи на то да је затворско особље, иако није имало сумњу на кривично дјело, извршило увид у његову документацију прије и након састанка с клијентом. Суд је поновио да свака мјера, уколико се не разликује од претреса у погледу начина извршења и њених посљедица, представља, без обзира на њену класификацију према домаћем закону, мијешање у права подносиоца представке према члану 8 Конвенције. Суд је примијетио да у конкретном предмету из писма управника затвора произлази да су документи подносиоца представке били подвргнути општој контроли у затвору приликом његовог уласка и изласка из затвора. Влада није тврдила да су власти поступале на основу било какве сумње на кривично дјело. У тим околностима, Суд сматра да је увид у документацију подносиоца представке прије и након његовог састанка с клијентом у затвору, без обзира на њену класификацију према домаћем закону, представљао мијешање у „приватни живот“ и „преписку“ у смислу члана 8 став 1 Конвенције.

б) Суд је указао да ће мијешање бити у супротности са чланом 8 Конвенције уколико није у складу са законом, не слиједи један или више легитимних циљева наведених у њему и није неопходна мјера у демократском друштву.

Формулација „у складу са законом“ захтијева да оспорена мјера има основ у домаћем праву и да је компатибилна с владавином права. Она се такође односи на квалитет закона, захтијевајући да он буде доступан и предвидив у погледу свог дјеловања. Да би закон испунио критеријум предвидивости, он мора да довољно прецизно одреди услове под којима нека мјера може да се примијени како би се појединцима, ако је потребно, уз одговарајући савјет омогућило да прилагоде своје понашање.

Да би домаћи закон испунио квалитативне захтјеве, он мора да обезбиједи мјеру правне заштите од произвољног мијешања јавних власти у права загарантована Конвенцијом. Приликом оцјењивања законитости мијешања, а посебно предвидивости домаћег закона, Суд је узео у обзир како текст закона тако и начин на који су га домаће власти примјењивале и тумачиле. С обзиром на околности конкретног предмета, Суд је истакао да домаћи закон не садржи изричите одредбе о увиду у адвокатову документацију на улазу и излазу из затвора. Влада је тврдила да је мијешање било у складу са законом јер у релевантном домаћем закону адвокати нису били у категорији лица која имају право да несметано улазе у затвор а да се претходно не најаве и предоче личну карту и документе који доказују њихов професионални статус. У вези с тим, Суд је указао да одредбе Закона о адвокатима и адвокатури штите привилегију која се даје односу адвокат – клијент и принцип повјерљивости јер се он примјењује на информације и документе до којих је адвокат дошао приликом обављања својих професионалних активности. Суд је такође напоменуо да одредбе члана 75 Закона о извршењу казни, који регулише састанке затвореника с њиховим адвокатима, предвиђају да је адвокату дозвољен улазак у затвор уз предочење личне карте и докумената који доказују његов професионални статус, али те одредбе не помињу могућност да затворско особље врши увид у адвокатову документацију. Међутим, члан 75 утврђује и опште правило које овлашћује затворско особље да прегледа људе који улазе и излазе из затвора, њихове ствари и њихова возила без прављења било какве разлике између различитих категорија људи или појашњења начина како контрола треба да буде спроведена. Суд је указао да су у конкретном случају домаћи судови одбили да испитају притужбу подносиоца представке у меритуму у вези са законитошћу увида у документе те да се чини да не постоји домаћа судска пракса која појашњава тачну сврху наведене одредбе домаћег закона. Суд сматра да таква општа одредба не испуњава квалитет закона који захтијева члан 8 Конвенције.

У вези с тим, Суд скреће пажњу на појачану заштиту према члану 8 Конвенције онога што размијене адвокат и његови клијенти, као и на потребу да се обезбиједи строги оквир за наметање било каквих мјера у том контексту. Суд је такође нагласио да претрес представља озбиљно мијешање у права из члана 8 Конвенције те да се према томе мора заснивати на закону који је посебно прецизан.

Суд је истакао да би, према одредбама члана 75.5 Закона о извршењу казни, затворско особље у пракси могло слободно да користи дискреционо право да прегледа документе адвоката који посјећује свог клијента у затвору, а не би чак ни било потребно да наведе разлог или оправдање за своје одлуке. Суд сматра да би такво тумачење и примјена релевантног домаћег закона затворском особљу могло да пружи привилегију коју имају односи између адвоката и клијената. Конкретно, било би неспојиво с поштовањем повјерљивости комуникације између адвоката и клијента, које је заштићено чланом 8 Конвенције, да увид у адвокатову документацију прије и након посјете свог клијента у затвору буде дискреционо право затворског особља. Суд је закључио да мијешање није било „у складу са законом“ у смислу члана 8 став 2 Конвенције. Утврдио је кршење члана 8 Конвенције.