Уставни суд Босне и Херцеговине је данас електронским путем одржао редовну, 124. сједницу Великог вијећа Уставног суда Босне и Херцеговине.
Од одлука које је данас донио Уставни суд ради илустрације издваја:
АП 2624/19 – у којој је Уставни суд, између осталог, закључио да постоји повреда права другоапеланткиња на правично суђење у односу на доношење одлуке у разумном року као једног од аспеката права на правично суђење из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 1 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода (Европска конвенција) када је поступак трајао 15 година и осам мјесеци, за што највећу одговорност сноси Основни суд у Бањалуци којем је требало око 11 година да донесе првостепену одлуку, а који за наведено поступање није дао никакве разлоге.
АП 94/21 – у којој је Уставни суд закључио да постоји кршење права апеланткиња на правично суђење из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 1 Европске конвенције у ситуацији када пресуде којим је одбијен тужбени захтјев апеланткиња за утврђивање очинства вјештачењем ДНК методом, а које је одобрио и заказао првостепени суд у складу с одредбом члана 302 став 5 Породичног закона ФБиХ, не садрже објективно, логично и увјерљиво образложење, већ се у датим околностима примјена материјалног права, конкретно одредбе члана 302 Породичног закона ФБиХ, доима произвољном.
АП 3493/20 – у којој је Уставни суд закључио да је дошло до повреде апеланткињиног права на правично суђење из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 1 Европске конвенције у ситуацији када је оспореном одлуком Врховног суда Федерације БиХ одбијен апеланткињин захтјев за преиспитивање пресуде Кантоналног суда у Сарајеву којом је одбијена апеланткињина жалба против одлуке Федералног завода за пензијско и инвалидско осигурање (Завод ПИО). Наиме, Федерални завод за пензијско и инвалидско осигурање приликом утврђивања апеланткињиног пензијског основа, произвољном примјеном материјалног права, не упуштајући се у ratio legis релевантних прописа, није узео у обзир плате, односно доприносе које је апеланткиња остварила код носиоца осигурања Републике Српске. Он је тиме и висину пензије, супротно члану 7 Споразума о међусобним правима и обавезама у спровођењу пензијског и инвалидског осигурања, утврдио сразмјерно, а не кумулативно, а након тога, посљедично томе, од те сразмјерно утврђене висине пензије утврдио апеланткињину сразмјерну пензију која пада на терет Фонда за пензијско и инвалидско осигурање у износу мањем од прописаног.
Све одлуке усвојене на данашњој сједници биће достављене апелантима у року од мјесец дана и објављене у што краћем року на интернет страници Уставног суда Босне и Херцеговине.
