Уставни суд Босне и Херцеговине је на данашњој ванредној пленарној сједници, одржаној електронским путем, донио Рјешење о неизвршењу Одлуке Уставног суда Босне и Херцеговине о привременој мјери број У-8/25 која је донесена 7. марта 2025. године. Рјешење о неизвршењу Одлуке број У-8/25 је одмах након доношења достављено Тужилаштву Босне и Херцеговине.
Наиме, Одлука о привременој мјери број У-8/25 ступила је на снагу одмах и производи правно дејство од дана ступања на снагу Закона о ВСТСРС (6. март 2025. године). У том погледу нужно је нагласити да, према општим правним принципима, акт који је донесен без правног основа или супротно обавезујућој судској одлуци сматра се ништавим од самог почетка (ex tunc). Посљедично томе, спроведбени акти донесени на основу закона који тренутно нема правно дејство не могу имати правну ваљаност. С обзиром на то да је Одлуком број У-8/25 Уставни суд привремено ставио ван снаге Закон о ВСТСРС и забранио предузимање било каквих мјера заснованих на оспореном Закону о ВСТСРС, оспорени Правилник о поступку кандидовања и избора првих чланова Високог судског и тужилачког савјета Републике Српске је ништав без обзира на његово формално објављивање у „Службеном гласнику Републике Српске“.
Имајући у виду изричиту и јасну одредбу члана VI/5. Устава Босне и Херцеговине, према којој су одлуке Уставног суда коначне и обавезујуће, а међу одлукама Уставног суда је и Одлука о привременој мјери број У-8/25, те одредбе члана 72 ст. (2) и (6) Правила Уставног суда, Уставни суд је закључио да је у овом случају било неопходно донијети Рјешење о неспровођењу Одлуке о привременој мјери број У-8/25. Стога је Уставни суд закључио да министар правде Републике Српске Милош Букејловић својим дјеловањем, тј. доношењем оспореног правилника није поштовао коначну и обавезујућу Одлуку Уставног суда број У-8/25, чиме је поступио супротно забрани из тачке 5 диспозитива наведене одлуке.
Уставни суд понавља да је Одлука број У-8/25 на снази и обавезује сва тијела јавне власти. Закон о ВСТСРС остаје привремено ван правне снаге све док Уставни суд не донесе мериторну одлуку о подносиочевом захтјеву у предмету број У-8/25. Сходно томе, свим тијелима јавне власти и носиоцима јавних функција забрањено је да предузимају било какве радње засноване на том закону. Дакле, министар правде као одговорно лице током трајања привремене мјере није имао овлашћење нити надлежност за доношење Правилника, као ни било којег другог акта, нити је имао овлашћење или надлежност да предузима било какве друге мјере на основу одредби Закона о ВСТСРС, чија је примјена привремено обустављена Одлуком број У-8/25. Истовремено, то значи да је министар правде био обавезан да обустави све радње на основу закона који је стављен ван снаге, укључујући и радње с циљем објављивања донесеног правилника у „Службеном гласнику Републике Српске“. Насупрот томе, доношењем и објављивањем Правилника упркос важећој Одлуци Уставног суда број У-8/25 доведена је у питање правна сигурност јер су истовремено постојала два супротстављена правна стања: једно забрањено одлуком Уставног суда као највише судске инстанце у држави Босни и Херцеговини, која је установљена Уставом Босне и Херцеговине, а друго произведено радњама органа ентитета Република Српска, односно министра правде РС, које представља кршење члана VI/5. Устава Босне и Херцеговине. Доношењем Одлуке о привременој мјери број У-8/25 од 7. марта 2025. године настојало се спријечити наступање управо таквог стања (op. cit., У-8/25, тачка 19).
Коначно, Уставни суд напомиње да, према важећим законима у Босни и Херцеговини, поступање супротно члану VI/5. Устава Босне и Херцеговине које се одражава кроз неизвршење одлука Уставног суда може повлачити кривичну одговорност одговорних лица, што додатно потврђује обавезност примјене одлука Уставног суда. У том смислу, Уставни суд подсјећа и на то да је ставом (1) члана 239 Кривичног закона Босне и Херцеговине прописано: „Службено лице у институцији Босне и Херцеговине, Федерације Босне и Херцеговине, Републике Српске, Брчко дистрикта Босне и Херцеговине, или у кантону, граду или општини или локалној заједници или било којем органу локалне управе и самоуправе, или одговорно лице које не примијени, не проведе, не изврши или на други начин не поштује коначну и обавезујућу одлуку Уставног суда Босне и Херцеговине, укључујући и одлуку о привременој мјери, коначну и извршну одлуку или привремену мјеру Суда Босне и Херцеговине, Дома за људска права Босне и Херцеговине или Европског суда за људска права, или које спријечи односно на други начин омете примјену, провођење или извршење такве одлуке, казниће се казном затвора од шест мјесеци до пет година.“
