Уставни суд Босне и Херцеговине данас је одржао редовну, 115. пленарну сједницу Уставног суда Босне и Херцеговине на којој је разматрао захтјеве за оцјену уставности и апелације.
Од одлука које је данас донио Уставни суд издваја:
У предмету број У 4/18 Уставни суд је обуставио поступак покренут захтјевом Борјане Кришто, предсједавајуће Представничког дома Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине, за оцјену уставности одредбе члана IV.А.2.8. став 3 Устава Федерације Босне и Херцеговине како је измијењена Амандманом XXXIV („Службене новине Федерације Босне и Херцеговине“ бр. 1/94, 13/97, 16/02, 22/02, 52/02, 18/03, 63/03, 9/04, 20/04, 33/04, 71/05, 72/05, 32/07 и 88/08), зато што је подноситељка захтјева одустала од захтјева.
У предмету број У 22/18 Уставни суд је, одлучујући о захтјеву Општинског суда у Тузли (судија Фахира Алић) за оцјену компатибилности члана 52 Закона о високом образовању Тузланског кантона („Службене новине Тузланског кантона” број 7/16, ЗВОТК) и члана 6 Закона о измјенама и допунама Закона о високом образовању Тузланског кантона („Службене новине Тузланског кантона” број 10/16, Закон о измјенама и допунама ЗВОТК), утврдио да оспорене одредбе нису у складу са чл. 1, 2 и 18 Оквирног закона о високом образовању у Босни и Херцеговини („Службени гласник Босне и Херцеговине“ бр. 59/07 и 59/09, Оквирни закон). Уставни суд је закључио да оспорени члан 52 ЗВОТК, којим је прописано условљавање именовања ректора универзитета од сената претходним давањем сагласности сенату од управног одбора, односно прописана могућност у одређеним случајевима за именовање ректора од управног одбора, није у складу са чланом 18 Оквирног закона, којим је утврђено да ректора универзитета бира сенат као највише академско тијело. Такође, члан 6 Закона о измјенама и допунама ЗВОТК, којим је прописан институт мандата привремених органа свих руководних и управних органа, није у складу са чл. 1 и 2 Оквирног закона, који овакву могућност не предвиђа.
У предмету број У 23/18 Уставни суд је, одлучујући о захтјеву Окружног суда у Бањој Луци (судија Милан Благојевић) за оцјену компатибилности члана 433 став 1 Закона о парничном поступку Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 58/03, 85/03, 74/05, 63/07, 105/08, 45/09, 49/09 и 61/13, ЗПП), утврдио да је оспорена одредба у складу са чланом II/2 Устава Босне и Херцеговине и чланом 13 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода (Европска конвенција) у вези са правом на имовину из члана II/3к) Устава Босне и Херцеговине и чланом 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију. Уставни суд је утврдио да спорна одредба јасно регулише парнични поступак по жалби у споровима мале вриједности, те је у оквиру дискреционог права датог држави да уреди систем држава одредила обим и границе испитивања жалбе, а сама чињеница да странка која је незадовољна донесеном одлуком првостепеног суда одлуку више не може да побија због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања ни на који начин не доводи у питање гаранције из члана 13 Европске конвенције у вези са правом на имовину.
У предмету број У 4/19 Уставни суд је, одлучујући о захтјеву Суда Босне и Херцеговине (судија Јадранка Брењо) за оцјену компатибилности члана 17 тачка (22) у вези са чланом 18 тачка (а) Закона о Високом судском и тужилачком савјету Босне и Херцеговине („Службени гласник Босне и Херцеговине“ бр. 25/04, 93/05, 48/07 и 15/08, Закон о ВСТС), утврдио да су оспорене одредбе у складу са чланом I/2 Устава Босне и Херцеговине. У наведеним законским одредбама Уставни суд не види ништа спорно што доводи, или би чак могло да доведе у питање усклађеност наведених одредаба Закона о ВСТС са одредбом члана I/2 Устава Босне и Херцеговине.
Све одлуке усвојене на 115. пленарној сједници биће достављене подносиоцима захтјева/апелантима у року од мјесец дана и објављене у што краћем року на интернетској страници Уставног суда Босне и Херцеговине.
