Уставни суд Босне и Херцеговине је данас, 31. јануара 2019. године, одржао редовну, 113. пленарну сједницу Уставног суда Босне и Херцеговине на којој је разматрао захтјеве за оцјену уставности и апелације.
У предмету број У 21/18 Уставни суд је одлучујући о захтјеву Младена Босића, предсједавајућег Представничког дома Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине у вријеме подношења захтјева, за оцјену уставности одредби чл. 48 и 48а Закона о измјенама и допунама Закона о пољопривредним задругама („Службени гласник Републике Српске“ број 106/09 и „Службени гласник Републике Српске“ број 78/11) утврдио да су оспорене одредбе Закона о измјенама и допунама Закона о пољопривредним задругама у складу са чланом II/3к) Устава Босне и Херцеговине и чланом 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију за заштиту људских права и основних слобода. Уставни суд је закључио да у конкретном случају оспореним одредбама цитираног закона није повријеђен принцип пропорционалности из разлога што (иако се пољопривредне задруге обавезом закључивања теретног уговора о закупу објективно стављају у тежи положај него што су га имале према претходним законским рјешењима) над овим принципом превагу има принцип јавног интереса који се састоји у претворби имовине, а који је као такав у складу са „широким пољем процјене“ надлежног законодавца.
У предмету број У 24/18 Уставни суд је одбацио као недопуштен захтјев 27 посланика Представничког дома Парламента Федерације Босне и Херцеговине за оцјену уставности Упутства о измјени и допунама Упутства о поступку спровођења посредних избора за тијела власти у Босни и Херцеговини обухваћених Изборним законом Босне и Херцеговине („Службени гласник Босне и Херцеговине“ број 91/18) због ненадлежности Уставног суда Босне и Херцеговине. Уставни суд је закључио да оспорено Упутство о измјени и допунама представља проведбени акт који је Централна изборна комисија Босне и Херцеговине (ЦИК) донијела с циљем спровођења Изборног закона БиХ у поступку спровођења посредних избора за органе власти у Босни и Херцеговини, којим је утврђен прелиминаран број делегата за Дом народа Парламента Федерације Босне и Херцеговине који се бирају из скупштина кантона. Сходно томе, али и чињеници да се ради о одредби привременог карактера, Уставни суд је закључио да се у конкретном случају не ради о општем акту за чију је оцјену уставности надлежан у складу са чланом VI/3а) Устава Босне и Херцеговине. При томе, имајући у виду садржај поднесеног захтјева, у смислу члана 31 Правила Уставног суда, Уставни суд није уочио ниједан разлог због којег би оспорени проведбени акт ЦИК-а покретао питање кршења људских права и основних слобода. Стога је Уставни суд, узимајући у обзир све околности, а посебно имајући у виду своју досадашњу јуриспруденцију приликом тумачења своје надлежности, закључио да није надлежан да одлучује о оцјени уставности оспореног акта ЦИК-а, у смислу члана VI/3а) Устава Босне и Херцеговине.
У предмету број АП 1180/15 Уставни суд је закључио да је дошло до кршења апелантовог права на правично суђење из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 1 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода зато што су оспореним одлукама редовних судова сви релевантни фактори код утврђивања висине материјалне штете за одузете машине и опрему тумачени и примјењивани искључиво на терет апеланата, што је довело до тога да се предметни поступак не може сматрати правичним „у цјелини“ у смислу стандарда права на правично суђење.
У предмету број АП 2916/16 Уставни суд је закључио да је дошло до кршења апеланткињиног права на имовину из члана II/3к) Устава Босне и Херцеговине и члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију за заштиту људских права и основних слобода зато што су редовни судови приликом доношења одлука потпуно занемарили уставну обавезу директне примјене Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода и обавезујућих одлука Европског суда за људска права и Уставног суда Босне и Херцеговине (у погледу одређивање накнаде у предметима војних станова), па се такво мијешање у апеланткињино право на мирно уживање имовине не може сматрати „законитим“.
Све одлуке о захтјевима за оцјену уставности и апелацијама усвојене на данашњој сједници биће достављене подносиоцима у року од мјесец дана и објављене у што краћем року на интернет страници Уставног суда Босне и Херцеговине.
