Пропуст домаћих судова да заштите подносиоца представке од наводног незаконитог прикупљања и употребе његових личних података које је чинило приватно предузеће које се бави пружањем услуга гријања и које му је у више наврата слало рачуне за сталну накнаду за гријање упркос његовим приговорима да није корисник услуга • Пропуст да се испита суштина жалбе подносиоца представке • Кршење члана 8 Конвенције

Чињенице и наводи подносиоца представке

Приватно предузеће које се бави пружањем услуга гријања (у даљњем тексту: добављач топлотне енергије Б.) подносиоцу представке је у више наврата издавало и достављало фактуре. Подносилац представке у свом стану није имао инсталиране цијеви за гријање и никада није регистрован као корисник услуга гријања.

Подносилац представке се 15. фебруара 2016. године жалио Управи за заштиту личних података (у даљњем тексту: Управа) да је добављач топлотне енергије Б. прекршио његово право на заштиту личних података. Без обзира на то што у његовом стану нису биле постављене цијеви за гријање и што с њим никада није склопио било какав уговор, добављач топлотне енергије Б. слао му је рачуне за сталну накнаду, коју је он одбио да плати. Подносилац представке је приложио двије првостепене судске пресуде у којима су судови прихватили његове приговоре на одређене платне налоге издате на захтјев добављача топлотне енергије Б. Тврдио је да никада није дао личне податке, нити је дао сагласност да се они обрађују.

Инспектор Управе је 16. октобра 2017. године одбио притужбу подносиоца представке не налазећи повреду његовог права на заштиту личних података. Истакао је да су подаци подносиоца представке пренијети добављачу топлотне енергије Б. на основу уговора склопљеног 2013. године с претходним добављачем Ц.

Управни суд је 11. јануара 2019. године усвојио тужбу подносиоца представке и укинуо одлуку Управе. Утврдио је да је добављач топлотне енергије Б. заиста дошао до података подносиоца представке на основу уговора с претходним добављачем, али је остало спорно како је добављач Ц. дошао до тих података с обзиром на то да подносилац представке никада није био прикључен на систем гријања те стога није могао имати статус корисника који је искључен са система гријања. Претходни добављач Ц. није имао право да прикупља, задржава или преноси личне податке подносиоца представке добављачу топлотне енергије Б.

Виши управни суд је 2. октобра 2020. године укинуо пресуду Управног суда од 11. јануара 2019. године и потврдио рјешење инспектора од 16. октобра 2017. године. Закључио је да су правна лица, у складу с циљем за који су подаци прикупљени и обрађени, правилно обрађивала личне податке.

У неколико различитих поступака домаћи судови су прихватили приговоре подносиоца представке. Утврдили су да подносилац представке није морао да плати сталну накнаду за гријање јер никада није био корисник топлотне мреже, никада није био искључен с мреже или евентуално зато што никада није постојао уговор између добављача топлоте и подносиоца представке.

Позивајући се на члан 8 Европске конвенције, подносилац представке се жалио на то да домаће власти нису заштитиле његове личне податке од незаконитог прикупљања и коришћења.

Оцјена Европског суда

Да ли су повријеђена права подносиоца представке према члану 8 Конвенције?

Европски суд је поновио да је право на заштиту личних података загарантовано правом на поштовање приватног живота према члану 8 Конвенције. Европски суд је већ раније утврдио да се обрада и објављивање података као што су име и кућна адреса односе на информације о приватном животу. Иако добављач топлотне енергије Б. није објавио личне податке подносиоца представке, нити их је пренио трећој страни, он их је у периоду од најмање осам година више пута користио за издавање и испоруку рачуна и налога за плаћање подносиоцу представке. Европски суд је сходно томе закључио да су била повријеђена права подносиоца представке из члана 8 Конвенције.

Да ли се случај односи на негативну или позитивну обавезу државе?

Европски суд је закључио да се предмет односи на позитивну обавезу државе да гарантује право подносиоца представке на поштовање његовог приватног живота.

Да ли је држава испоштовала своју обавезу?

Европски суд је примијетио да су према релевантном законодавству добављачи топлотне енергије имали овлашћење да прикупљају и преносе личне податке. Даље је нагласио да су домаћи органи у предмету подносиоца представке утврдили да је добављач топлотне енергије Б. личне податке подносиоца представке добио на основу уговора с претходним добављачем. Међутим, подносилац представке је у спорном поступку више пута тврдио да никада није ступио у било какав уговорни однос с добављачем топлотне енергије Ц. или било којим другим добављачем топлотне енергије и да сходно томе Ц. није могао правилно да посједује и пренесе личне податке.

Даље, добављач топлотне енергије Б. користио је податке подносиоца представке, који нису били посебно осјетљиви, за потребе издавања рачуна или налога за плаћање сталне накнаде за гријање. Нема назнака да су подаци подносиоца представке дијељени с било којом трећом страном ван тог контекста. Међутим, у више парничних поступака домаћи судови су у правоснажним пресудама утврдили да подносилац представке није био у обавези да плати сталну накнаду за гријање јер никада није био прикључен на систем гријања.

Управа и Виши управни суд су приликом одлучивања о приговору подносиоца представке за заштиту података одбили да размотре да ли је он био дужан да плати сталну накнаду за гријање или не сматрајући да имовинска права или било какав однос вјеровника и дужника није релевантан за њихову оцјену притужбе подносиоца представке о заштити личних података. Конкретно, нису придали никакву пажњу специфичним околностима конкретног случаја, посебно тврдњи подносиоца представке да никада није био прикључен на систем гријања и чињеници да су домаћи судови утврдили да подносилац представке није био дужан да плати сталну накнаду за гријање. Европски суд је закључио да домаћи судови заправо никада нису испитали срж захтјева подносиоца представке због недостатка свеобухватног испитивања питања да ли је, у недостатку уговорног или било којег другог правног односа између подносиоца представке и добављача топлотне енергије, даљње задржавање и коришћење података подносиоца представке одговарало том легитимном циљу.

Европски суд је закључио да домаћи судови нису пружили ефикасну заштиту права подносиоца представке на поштовање његовог приватног живота. Према томе, дошло је до повреде члана 8 Конвенције.