Кривични поступак • Непристрасан суд • Укључивање бившег главног тужиоца у вијеће Врховног суда које је одлучивало о жалби подносиоца представке довољно је да доведе у сумњу објективну непристрасност тог суда • Кршење члана 6 Европске конвенције

Чињенице

Подносилац представке је био један од лидера политичке странке Уједињеног националног покрета. Такође је обављао и функцију градоначелника Тбилисија. Подносилац представке је у децембру 2013. године, након истраге коју је водило Главно тужилаштво, оптужен за тешку проневјеру. Градски суд у Тбилисију преквалификовао је оптужбу за тешку проневјеру и подносиоца представке, заједно са четворицом његових суокривљених, осудио за прекорачење службених овлашћења на једну годину, три мјесеца и двадесет и два дана затвора. Осуда подносиоца представке потврђена је у жалбеном поступку. Два тужиоца Главног тужилаштва поднијела су жалбу Врховном суду у вези с правним питањима. Предмет је у коначници додијељен вијећу од троје судија, које је укључивало бившег главног тужиоца Сх. Т. Вијеће је жалбу Тужилаштва прогласило прихватљивом. Адвокат подносиоца представке поднио је захтјев Врховном суду тражећи изузеће Сх. Т. из вијећа јер је претходно обављао функцију главног тужиоца Грузије. Врховни суд је у вијећу од двоје судија одбио као неоснован захтјев подносиоца представке за изузеће Сх. Т. јер околности наведене у захтјеву за изузеће нису биле довољне да доведу у сумњу непристрасност. Врховни суд је навео да одбрана није поткријепила тврдњу да је Сх. Т. у претходном својству главног тужиоца донио било коју процедуралну или другу одлуку у вези с предметом подносиоца представке. Након тога, Врховни суд је, уз учешће Сх. Т. и без одржавања усмене расправе, измијенио квалификацију кривичног дјела и осудио подносиоца представке на девет година затвора. На основу Закона о амнестији, а с обзиром на период који је већ провео у притвору, та нова казна је смањена на три године, два мјесеца и осам дана затвора.
Наводи подносиоца представке

Подносилац представке се жали да вијеће Врховног суда које је испитало његов случај није било  „независан и непристрасан суд основан законом“ с обзиром на то да је Сх. Т. који је учествовао у раду вијећа Врховног суда бивши главни тужилац Грузије који је именован у Врховни суд. Позвао се на повреду права из члана 6 став 1 Европске конвенције.

Оцјена Европског суда

Европски суд је навео да је страх подносиоца представке од недостатка непристрасности произашао из чињенице да је Сх. Т., који је учествовао у раду вијећа Врховног суда које је донијело пресуду, претходно био на функцији главног тужиоца, конкретно у периоду када је предмет подносиоца представке разматрао жалбени суд и када је Тужилаштво припремало жалбу Врховном суду.

У погледу субјективног теста, Европски суд је истакао да није доказано нити је аргументовано да је Сх. Т. имао или изразио било каква лична увјерења која би могла да доведу у сумњу његову субјективну непристрасност.

У погледу објективног теста, Европски суд је навео да подносилац представке није поднио ниједан доказ који показује да је Сх. Т. имао двоструку улогу у кривичном поступку који се водио против њега. Европски суд је подсјетио на своју праксу да сама чињеница да је судија некада био члан канцеларије јавног тужиоца није разлог за бојазан да је непристрасан.

Европски суд је констатовао да је Сх. Т. предводио државно тужилаштво када је предмет подносиоца представке разматрао жалбени суд и када је истражна јединица Главног тужилаштва донијела одлуку да поднесе жалбу Врховном суду. Сх. Т. је тако био на врхунцу онога што се чини као хијерархијска структура, са свим тужиоцима који су му били подређени. Европски суд је такође констатовао да је у складу са Законом о тужилаштву он могао да даје упутства било коме од њих, укључујући и свог првог замјеника који је био одговоран за надзор истражне јединице задужене за случај подносиоца представке и могао је да тражи ажуриране информације од подређених тужилаца у вези с напретком у предмету подносиоца представке.

Узимајући у обзир улогу и обимна овлашћења главног тужиоца према релевантном националном законодавству те имајући у виду политички осјетљив контекст у којем је вођено суђење подносиоцу захтјева, Европски суд је сматрао да је Сх. Т., у најмању руку, морао да буде упознат, у вријеме док је био главни тужилац, о интерним информацијама о стратегији Тужилаштва у вођењу кривичног поступка који се водио против подносиоца представке. Та реалност је морала да буде очигледна вањском објективном посматрачу. Према мишљењу Европског суда, у посебним околностима тог случаја постојале су увјерљиве чињенице које су могле да изазову објективно оправдану сумњу у непристрасност Сх. Т. У вези с тим, Европски суд није прихватио тврдњу Владе да се кључна фаза у кривичном поступку који се водио против подносиоца представке одиграла прије именовања Сх. Т. на чело Тужилаштва. Чињеница да је одлуку о подношењу жалбе Врховном суду, која је на крају довела до правне преквалификације радњи подносиоца представке и повећања његове затворске казне, донијело Главно тужилаштво за вријеме док је Сх. Т. био тужилац је само по себи довољно да побије тај аргумент.

Европски суд је указао да је битно у том контексту нагласити важност обезбјеђења објективне непристрасности, а тиме и повјерења у правосудни систем. У конкретном случају, узимајући у обзир све специфичне околности, посебно велику политичку осјетљивост суђења подносиоцу представке, заједно с улогом и овлашћењима главног тужиоца у тужилаштву у Грузији, Европски суд је закључио да је укључивање бившег главног тужиоца у судско вијеће које је одлучивало о случају подносиоца представке било довољно да доведе у сумњу објективну непристрасност Врховног суда у одлучивању о жалби подносиоца представке.
Утврдио је да је дошло до повреде члана 6 став 1 Европске конвенције.