Поводом обиљежавања 20 година Уставног суда Босне и Херцеговине (постдејтонски период 1997-2017. година), Уставни суд Босне и Херцеговине одржао је данас, 31. маја 2017. године, свечану пленарну сједницу Уставног суда Босне и Херцеговине.
Историја уставног судовања у Босни и Херцеговини датира од средине XX вијека. Године 1963. у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији (СФРЈ), као и у њеним федералним јединицама-републикама, доношењем новог савезног и републичких устава успостављени су уставни судови - савезни и републички. До 1992. године, када је стекла независност и међународноправни субјективитет као 177. чланица Организације уједињених нација (ОУН), Босна и Херцеговина је била једна од шест република/федералних јединица у саставу СФРЈ. Пошто је први Уставни суд Босне и Херцеговине почео ефективно да дјелује већ наредне, 1964. године (конституисан је 15. фебруара те године), произлази да традиција уставног судовања у Босни и Херцеговини траје више од пола вијека. За двије године, тј. 2020. године, навршиће се цијели један вијек, дакле пуних 100 година уставног судовања у Европи. У Аустрији, односно Чешкој, у то вријеме, а на основу Келзенове идеје о успостављању посебног државног органа „заштитника устава“, успостављени су први уставни судови у Европи. Гледано не само из историјске перспективе, то је било значајно достигнуће без обзира на осцилације у позиционирању, надлежностима и стварним дометима институције уставних судова, посебно у почетној фази. Једнако тако, без обзира на реалан утицај и уставну, па и општедруштвену позицију, односно положај у друштвено-политичком систему тог времена, чињеница је да је у државама бивше СФРЈ (дакле и у Босни и Херцеговини) традиција уставног судовања, путем посебне институције уставног суда, међу најстаријима у Европи.
Уставни суд БиХ је обиљежио 50 година уставног судовања у Босни и Херцеговини 2014. године.
Данашњи Уставни суд, установљен Уставом из 1995. године (Анекс 4 Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини, тзв. Дејтонски споразум), конституисан је 22. маја 1997. године. Ове, 2017. године, навршило се 20 година постојања Уставног суда Босне и Херцеговине у постдејтонском периоду.
Предсједник Уставног суда Босне и Херцеговине обратио се учесницима свечане пленарне сједнице - гостима пригодним говором о Уставном суду БиХ у протеклих 20 година. (Говор предсједника Ћемана)
Свечаној пленарној сједници, поред судија Уставног суда БиХ у постојећем саставу, присуствовале су бивше судије Уставног суда Босне и Херцеговине, који су у различитим периодима обављали и функције предсједника и потпредсједника Уставног суда БиХ, представници институција Босне и Херцеговине, Парламентарне скупштине БиХ и Савјета министара БиХ, представници међународне заједнице у Босни и Херцеговини, ОЕБС-а, Савјета Европе, предсједници уставних судова Федерације Босне и Херцеговине, Републике Српске и Апелационог суда Дистрикта Брчко, предсједници врховних судова Федерације БиХ и Републике Српске, предсједник и регистрар Суда Босне и Херцеговине, предсједник и потпредсједница Високог судског и тужилачког савјета БиХ, омбудсмен Босне и Херцеговине, предсједници нотарских и адвокатских комора Федерације БиХ, декани и професори правних факултета из Сарајева и Мостара, представници невладиних организација које су оствариле сарадњу са Уставним судом БиХ IRZ, Конрад Аденауер и Центар AIRE.
Учесницима свечане сједнице су се на пригодан начин обратили др Денис Звиздић, предсједавајући Савјета министара Босне и Херцеговине и Мирко Зовко, први предсједник Уставног суда Босне и Херцеговине у постдејтонском периоду.
По завршетку свечане пленарне сједнице учесници свечане сједнице и гости су имали могућност да разгледају пригодну тематску изложбу уставних текстова од 1946. године до данас и публикација у издању Уставног суда Босне и Херцеговине, те да разгледају и просторије Уставног суда БиХ (библиотека, писарница, архива...).
