Дио стана на којем је постојало сустанарство, у који се уселио апеланткињин муж без сагласности власника стана, не може се сматрати домом у смислу члана 8 Европске конвенције.
• Одлука број У-6/01 од 31. августа 2001. године, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 33/01
Апелант не наводи никакво мијешање када је у питању његов дом, већ сматра да има право да добије адекватан стан, дакле, предмет његове жалбе је право на стицање стана, а не мијешање у већ стечено право.
• Одлука о меритуму број У-70/03 од 30. јануара 2004. године, став 25, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 11/04;
• Одлука о допустивости и меритуму број У-94/03 од 17. маја 2004. године, став 29, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 34/04;
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-910/04 од 15. јуна 2005. године, став 32, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 73/05
Предметне просторије се не могу сматрати апеланткињиним „домом" у смислу члана 8 Европске конвенције јер апеланткиња није стекла никакво право на предметном стану него је стан користила само уз одобрење носитељице станарског права до момента када су односи између апеланткиње и носитељице станарског права постали неподношљиви.
• Одлука о допустивости и меритуму број У-17/03 од 17. маја 2004. године, став 27, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 34/04, парнични поступак за утврђење права несметаног коришћења стана на којем је тужена носитељица станарског права
С обзиром на то да из података судског списа, које апелант није оспорио, произлази да апелант није био трајно настањен у спорном стану јер је 1980. године, одселивши се у своју породичну кућу, трајно престао да користи предметни стан који је до тада сматрао својим домом, предметни стан не представља апелантов „дом" у смислу значења члана 8 став 1 Европске конвенције.
• Одлука о допустивости и меритуму број У-43/03 од 17. маја 2004. године, ст. 27 и 28, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 34/04, парнични поступак ради конституисања станарског права
Не представља апелантов дом стан у којем је апелант, одласком на рад у иностранство 1969. године, прекинуо фактичку заједницу живота са својом мајком, у којем није ни живио нити обављао своје уобичајене активности и занимање, односно остварио довољно јаку везу како би се тај стан могао сматрати његовим домом у смислу члана 8 Европске конвенције.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-142/02 од 15. јуна 2004. године, став 24, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 40/04, право преноса станарског права након смрти носиоца, чињеница трајног живљења и становања
Не може се сматрати апелантовим домом стан на којем је апелант изгубио статус носиоца станарског права и правни основ за коришћење стана правоснажном пресудом од 12. фебруара 1991. године, дакле прије 30. априла 1991. године, као полазне тачке за разрјешење свих имовинско-правних спорова насталих као резултат рата у Босни и Херцеговини.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-85/03 од 26. августа 2004. године, став 27, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 48/04
Не може се сматрати апеланткињиним домом стан у којем је апеланткиња повремено живјела са својом сестром, а истовремено је била носитељица станарског права на другом стану.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-238/03 од 29. септембра 2004. године, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 54/04
Апеланткиња, у поступку пред Уставним судом, није доставила доказе који на несумњив начин доказују да је она током цијелог свог боравка у иностранству остварила довољно јаку везу са станом својих родитеља како би се тај стан могао сматрати њеним домом у смислу члана 8 Европске конвенције.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-280/04 од 29. септембра 2004. године, став 26, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 54/04
Стан у који се апеланткиња никада није уселила, односно у којем она није живјела нити обављала своје уобичајене активности и занимање не може се сматрати њеним „домом" у смислу значења члана 8 Европске конвенције.
• Одлука допустивости и меритуму број АП-258/03 од 29. септембра 2004. године, став 31, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 54/04
Апеланту спорни стан не представља „дом" и поред чињенице да се непосредно након рата покушао вратити у њега, у чему га је онемогућила бивша супруга, јер је, још прије развода брака, засновао свој нови дом куповином стана у Нишу, гдје живи и ради, а што је неспорно утврђено у поступцима пред судовима који су одлучивали о овом питању.
• Одлука о допустивости и меритуму број У-121/03 од 22. септембра 2004. године, став 28, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 2/05, развод брака, заснивање новог дома и предратни стан
Апелант током цијелог свог боравка ван Зенице није остварио довољно јаку везу с очевим станом како би се тај стан могао сматрати његовим домом у смислу члана 8 Европске конвенције.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-342/04 од 27. маја 2005. године, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 78/05
Уставни суд сматра да апеланткиња, у поступку пред овим судом, није доставила доказе који на несумњив начин доказују да је након окончања ратних дешавања у Босни и Херцеговини па до смрти своје мајке била спријечена, разлозима објективне природе или оним на које није могла утицати, да се врати у спорни стан и настави да га користи са својом мајком.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-377/04 од 18. јануара 2005. године, став 31, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 40/05
У случају када се апелант својевољно иселио из спорног стана због запослења и пресељења у друго мјесто прије отпочињања сукоба у БиХ, а послије тог датума није користио спорни стан 14 година, такав стан за апеланта не представља „дом" у смислу значења члана 8 став 1 Европске конвенције.
• Одлука о меритуму број АП-293/05 од 23. фебруара 2005. године, став 37, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 37/06
Стан или дио стана не може се сматрати домом у оквиру значења из члана 8 Европске конвенције уколико је он „незаконито коришћен" или се „лице илегално уселило у њега".
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-418/04 од 22. априла 2005. године, став 21, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 40/05, поврат стана у посјед на основу уговора о закупу, стан ЈНА, нема повреде члана 8 Европске конвенције ни члана II/3ф) Устава БиХ;
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-455/04 од 12. априла 2005. године, став 21, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 22/06, поврат стана у посјед, нема повреде члана 8 Европске конвенције ни члана II/3ф) Устава БиХ
Стан на којем постоји станарско право не може се сматрати домом члана породичног домаћинства када он није остварио довољно јаку везу са својим пријератним пребивалиштем (у конкретном случају боравком у иностранству).
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-380/04 од 26. априла 2005. године, став 24, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 40/05, пренос станарског права на дијете, нема повреде члана 8 Европске конвенције
Стан за који никада није закључен уговор о коришћењу, нити се апелант икада уселио у њега не може се сматрати домом.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-477/04 од 27. маја 2005. године, став 34, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 78/05, грађански поступак, предаја стана у посјед, нема повреде члана 8 Европске конвенције ни члана II/3ф) Устава БиХ
У случају када се апелант никада није уселио у спорни стан, односно није становао у њему и обављао уобичајене активности, такав стан се не може сматрати апелантовим „домом" у смислу значења члана 8 Европске конвенције.
• Одлука о меритуму број АП-281/05 од 28. јуна 2005. године, став 31, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 60/05
Нема кршења права на поштовање дома јер је оспореном одлуком утврђено да апеланткиња не испуњава законом прописане услове за пренос станарског права с умрлог носиоца станарског права на њу, тако да спорни стан не представља апеланткињин „дом" у смислу значења члана 8 Европске конвенције.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-971/04 од 28. јуна 2005. године, став 34, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 27/06, парнични поступак ради преноса станарског права
Не може се сматрати домом стан код којег је разлог за престанак коришћења био добровољан престанак коришћења и добровољна предаја стана на располагање.
• Одлука о меритуму број АП-818/04 од 23. септембра 2005. године, став 32, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 3/06, управни поступак, поврат стана који је апеланткиња напустила због преласка у други стан, нема повреде члана 8 Европске конвенције ни члана II/3ф) Устава БиХ
Апеланткињино право на дом није повријеђено јер апеланткиња није остварила трајну заједницу живљења и становања са својом мајком, носитељицом станарског права, нити је у вријеме њене смрти имала правно признату позицију члана њеног породичног домаћинства, због чега се спорни стан не може сматрати њеним домом.
• Одлука о меритуму број АП-1036/04 од 13. септембра 2005. године, став 35, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 4/06
Не може се сматрати „домом" стан апеланта који је као правно лице власник и носилац права располагања на предметном стану, а не лице које користи предметни стан с циљем становања у њему.
• Одлука о допустивости број АП-769/06 од 10. јануара 2008. године, став 18, апелација ratione materiae инкомпатибилна са Уставом
Неспорно је да апелант посједује одлуку CRPC-а од 2. септембра 2003. године којом је потврђено да је 1. априла 1992. године био носилац станарског права на предметном стану. Међутим, према мишљењу Уставног суда, то не може представљати довољан аргумент који би довео до закључка да предметни стан представља апелантов „дом" у смислу значења члана 8 став 1 Европске конвенције, а имајући у виду све околности конкретног случаја. У вези с тим, Уставни суд још једном наглашава да је апелант својевољно и без присиле, првенствено због природе посла који је обављао (војна служба), прекинуо везу с предметним станом, те да је тражио издавање потврде о предаји предметног стана ради регулисања права на додјелу другог стана (на подручју данашње Републике Србије), због чега је и одустао од захтјева за поврат предметног стана. Стога, Уставни суд закључује да се предметни стан не може сматрати апелантовим „домом" у смислу члана 8 став 1 Европске конвенције.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-292/08 од 29. јуна 2010. године, став 39, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 101/10, стан ЈНА, нема повреде члана 8 Европске конвенције ни члана II/3ф) Устава БиХ
Члан II/3ф) Устава Босне и Херцеговине и члан 8 Европске конвенције штите само постојећи дом, а не дом који тек треба стећи (види Уставни суд, Одлука о допустивости и меритуму број АП-3556/17 од 11. јуна 2019. године, тач. 25−27, и Одлука о допустивости број АП-690/04 од 13. октобра 2005. године, тачка 8). У конкретном случају, у поступку који је окончан оспореном одлуком одбијена је апеланткињина тужба за додјелу замјенског стана. Због тога, Уставни суд сматра да апеланткињин захтјев за додјелу замјенског стана не представља право да се обезбиједи њен „дом“ јер члан II/3ф) Устава Босне и Херцеговине и члан 8 Европске конвенције не штите право на стицање дома, већ штите постојећи дом (види Европски суд за људска права, Крпић против Хрватске, одлука од 31. маја 2016. године, захтјев број 75012/12, став 53, и Ђукић против Босне и Херцеговине, одлука од 19. јуна 2012. године, захтјев број 4543/09, став 40). Имајући у виду наведено, Уставни суд закључује да је апелација у овом дијелу ratione materiae инкомпатибилна с Уставом Босне и Херцеговине.
• Одлука о допустивости број АП-276/21 од 18. октобра 2022. године, став 11
