Држање у посједу одређене непокретности и боравак у њој указују да се та непокретност може сматрати домом, који се, у најширем смислу, може дефинисати као мјесто гдје човјек живи.
• Одлука о меритуму број АП-1049/05 од 14. марта 2003. године, став 42, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 59/06
Стан у којем је апелант живио довољно дуго у ванбрачној заједници с носиоцем станарског права да би се могао сматрати чланом домаћинства представља његов дом у смислу члана 8 Европске конвенције.
• Одлука број У-65/01 од 25. јула 2003. године, став 54, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 38/03, пренос станарског права на ванбрачног друга, утврђена повреда члана 8
Може се сматрати „домом" и стан на којем није остварено станарско право, него је коришћен на основу рјешења о коришћењу стана јер зграда није била технички примљена, али постоје други елементи који указују на постојање „дома".
• Одлука о допустивости и меритуму број У-102/03 од 28. априла 2004. године, став 32, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 30/04, управни поступак и управни спор за поврат у посјед стана на којем није стечено станарско право јер зграда у то вријеме није била технички примљена
С обзиром на то да се ради о стану у друштвеној својини, који је апелант добио на редовној расподјели станова у складу с нормативним актима власника стана и утврђеном ранг-листом, несумњиво се ради о дому у смислу члана 8 Европске конвенције.
• Одлука о допустивости и меритуму број У-26/03 од 30. јуна 2004. године, став 27, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 38/04, парнични поступак ради исељења бесправног корисника стана
Уставни суд сматра да је апелант легално користио предметни стан с обзиром на то да је у њему становао његов дјед с којим је он имао закључен уговор о доживотном издржавању, те се тај стан може сматрати апелантовим домом у смислу члана 8 Европске конвенције.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-45/02 од 30. јуна 2004. године, став 72, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 41/04, пренос станарског права с дједа на унука, нема повреде члана 8 Европске конвенције ни члана II/3ф) Устава БиХ
Апеланткињиним „домом" у смислу члана 8 сматра се стан у којем је она живјела са својом мајком до 1993. године, а затим због рата избјегла, да би се вратила и сходно Анексу 7 остварила своје право на поврат као избјеглица.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-21/03 од 22. септембра 2004. године, ст. 35 и 36, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 54/04
Стан у којем апелант живи 14 година, у којем обавља своје уобичајене активности и у којем је наставио да живи и након бакине смрти, ту засновао своју породицу и у којем и данас живи представља апелантов „дом" у смислу члана 8 Европске конвенције.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-323/04 од 17. децембра 2004. године, став 22, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 34/05
Стан у којем је апелант у дугом временском периоду живио са својом баком, те га је наставио користити и послије њене смрти представља његов дом, без обзира на чињеницу што није био пријављен на адреси спорног стана.
• Одлука број У-1/02 од 17. децембра 2004. године, став 36, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 8/04, пренос станарског права на унука, уговор о доживотном издржавању, утврђена повреда члана 8 Европске конвенције и члана II/3ф) Устава БиХ
Појам „дом” обухваћа како изнајмљен дом тако и дом у приватној својини, те тако и станове у којима се станује на основу станарског права.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-380/04 од 26. априла 2005. године, став 22, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 40/05, пренос станарског права на дијете, нема повреде члана 8 Европске конвенције ни члана II/3ф) Устава БиХ;
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-455/04 од 12. априла 2005. године, став 21, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 22/06, поврат стана у посјед, нема повреде члана 8 Европске конвенције ни члана II/3ф) Устава БиХ
„Домом" у смислу члана 8 Европске конвенције сматра се и стан у који се неко лице уселило на основу рјешења о додјели стана, чак и уколико није закључило уговор о коришћењу стана.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-455/04 од 12. априла 2005. године, став 21, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 22/06, поврат стана у посјед, нема повреде члана 8 Европске конвенције ни члана II/3ф) Устава БиХ
Стан у којем се живи на основу уговора о закупу је дом у смислу члана 8 Европске конвенције.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-418/04 од 22. априла 2005. године, став 23, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 40/05, поврат стана у посјед на основу уговора о закупу, стан ЈНА, нема повреде члана 7 Европске конвенције ни члана II/3ф) Устава БиХ
Уставни суд закључује да се наведени стан треба сматрати апеланткињиним домом у смислу члана 8 Европске конвенције јер је апеланткиња била законита носитељица станарског права на предметном стану све до 1992. године, када је због ратних дешавања напустила Босну и Херцеговину.
• Одлука о меритуму број АП-1082/04 од 13. септембра 2005. године, став 22, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 8/06, апелација одбијена јер је пропуштен преклузивни рок за поврат стана у посјед
Пословне просторије у којим апелант обавља адвокатску дјелатност у конкретном случају се могу сматрати апелантовим домом у смислу значења члана 8 Европске конвенције, а с обзиром на природу апелантове дјелатности и начин на који апелант користи ове просторије.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-301/04 од 23. септембра 2005. године, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 80/05
„Дом" је фактичко стање које не захтијева постојање правног основа.
• Одлука о меритуму број АП-663/04 од 13. октобра 2005. године, став 23, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 86/05, остваривање права на стан, утврђена повреда члана 8 Европске конвенције и члана II/3ф) Устава БиХ
Апеланткињиним домом се сматра стан у којем она живи на основу уговора о коришћењу иако није остварила правну позицију носитељице станарског права на предметном стану.
• Одлука о меритуму број АП-645/04 од 2. децембра 2005. године, став 39, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 41/06, грађански поступак, стицање права на стан након што је носиоцу станарског права отказан уговор о коришћењу, утврђена повреда члана 8 Европске конвенције и члана II/3ф) Устава БиХ
Чињеница да је апеланту ex lege престало станарско право на основу члана 5 став 3 Закона о престанку примјене ЗОНС-а не представља препреку да се спорни стан може сматрати његовим домом.
• Одлука о меритуму број АП-964/04 од 3. децембра 2005. године, ст. 23 и 24, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 20/06
С обзиром на чињенице да је апеланткиња у дугом временском периоду живјела са својим дједом у спорном стану, те да је наставила да га користи и послије његове смрти, предметни стан представља њен „дом" у смислу члана 8 Европске конвенције.
• Одлука о меритуму број У-49/03 од 27. маја 2006. године, ст. 33 и 34, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 7/07, управни поступак за пренос станарског права
Појам „дом” обухвата како изнајмљен дом тако и дом у приватној својини (види Европски суд за људска права, Gillow против Велике Британије, пресуда од 24. новембра 1986. године, серија А, број 109, став 46.ф, Kroon против Низоземске, пресуда од 27. октобра 1994. године, серија А, број 297-Ц, став 31). У складу с овом интерпретацијом, Уставни суд је проширио дјелокруг члана 8 Европске конвенције на станове у којима се станује на основу станарског права (види Уставни суд, Одлука број У-8/99 од 11. маја 1999. године, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине” број 24/99).
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-1812/05 од 8. јула 2006. године, став 33, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 87/06, станови у којима се станује на основу станарског права
Постојање трајности живљења и становања дјеце с носиоцем станарског права у заједничком домаћинству у вријеме смрти родитеља је услов за стицање својства члана породичног домаћинства (види Уставни суд, Одлука број У-1/02 од 26. септембра 2003. године, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 8/04, Одлука број У-12/01 од 25. фебруара 2002. године, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 20/02, и Одлука број У-140/03 од 21. јануара 2004. године, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 6/04).
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-1812/05 од 8. јула 2006. године, став 34, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 87/06, станови у којима се станује на основу станарског права
У одговору на питање да ли у конкретном случају породична кућа, која се налази на парцели која је у апеланткињиној сусвојини, представља апеланткињин дом, у складу са значењем члана 8 Европске конвенције, Уставни суд констатује да из апелационих навода произлази да апеланткиња није живјела у породичној кући, која се налази на парцели која је у њеној сусвојини, него у кући живи апеланткињина мајка са снахом и двоје дјеце, док апеланткиња у њој борави викендима. Међутим, ријеч дом, ипак, обухвата и други дом, тамо гдје постоји снажна емоционална везаност за тај други дом. При томе, Уставни суд подсјећа да је Европски суд у предмету Demades против Турске (види Европски суд, Demades против Турске, пресуда од 31. јула 2003. године, тач. 31–34) закључио да није увијек могуће прецизно процијенити шта за некога представља дом будући да неко може живјети на двије локације и успоставити чврсте емоционалне везе с другим домом да га, заправо, третира као прави дом. Из тих разлога, Европски суд је прихватио да је други дом подносиоца представке, у овом случају, био исто што и „дом" у смислу члана 8 Европске конвенције. Сходно наведеном, Уставни суд сматра да породична кућа представља апеланткињин дом у смислу члана 8 Европске конвенције.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-745/17 од 13. фебруара 2019. године, став 54
