Објављивањем вијести о томе да је апелант смијењен с радног мјеста и да је нестао новац из благајне гдје је радио није могло ни доћи до повреде апелантовог права на приватни и породични живот.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-1031/04 од 26. априла 2005. године, став 22, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 48/05
Уставни суд закључује да не постоји повреда апелантовог права на приватни живот из члана II/3ф) Устава Босне и Херцеговине и члана 8 Европске конвенције када је мијешање у приватни живот остварено коришћењем транскрипата и снимака пресретнутих апелантових телефонских разговора, извјештаја прикривених истражилаца и телефонских листинга за које је утврђено да представљају законите доказе у смислу важећих прописа и било је неопходно у демократском друштву у сврху остваривања легитимног циља спречавања и откривања кривичног дјела и заштите права других, те да не постоји повреда апеланткињиног права на приватни живот из члана II/3ф) Устава Босне и Херцеговине и члана 8 Европске конвенције с обзиром на то да се наведени докази нису односили на апеланткињу.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-1655/11 од 25. јуна 2014. године, став 55, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 71/14, законитост доказа, кривични поступак, нема повреде члана 8 Европске конвенције и члана II/3ф) Устава БиХ ни члана 6 Европске конвенције и члана II/3е) Устава БиХ
Уставни суд запажа да су судови неспорно утврдили да апеланткиња није споменута у спорном тексту читуља, нити да се чињенице које се наводе у садржају читуља доводе на било који начин у везу с њом. Окружни суд је посебно нагласио да је апеланткиња у доказном поступку доказивала душевну бол која није била усмјерена на њен углед, већ на патњу због повреде очевог угледа. У вези с тим, Уставни суд нарочито указује да у конкретном случају нема ништа у садржају спорних читуља што би указало да је апеланткињин отац урадио било шта што би довело у питање његов, а посредно и углед апеланткиње као његове кћерке или „цијеле фамилије“. Напротив, апеланткињин покојни отац се спомиње искључиво као наводна жртва наводног премлаћивања које је извршио друготужилац и као неко чија тестаментарна жеља о начину сахране наводно није испоштована. О свему овоме Окружни суд је дао задовољавајуће образложење позвавши се на члан 5 став 4 Закона о заштити од клевете, уз закључак да апеланткиња није доказала да је испуњен законски услов из те одредбе за накнаду штете, односно да је објављивањем спорног садржаја у читуљама повријеђен и њен углед.
Уставни суд закључује да нема кршења права из члана II/3ф) Устава Босне и Херцеговине и члана 8 Европске конвенције када спорно изражавање изнесено у читуљама не представља „мијешање“ у наведено право, односно када се не може закључити да је апеланткиња „жртва“ кршења овог права.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-96/19 од 14. октобра 2020. године, ст. 27−29, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговинеˮ број 70/20, накнада штете, право на углед
Уставни суд је закључио да мијешање у основна људска права и слободе гарантоване Уставом БиХ и Европском конвенцијом, у конкретном случају права на приватни живот и на слободу кретања, које је извршено наредбама уских сегмената извршне власти о обавезном ношењу заштитних маски и о ограничењу кретања, у конкретном случају кризних штабова министарстава здравства, када је изостало активно учешће у доношењу и преиспитивању мјера које су наредили највиши органи законодавне и извршне власти, представља кршење наведених људских права и слобода.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-3683/20 од 22. децембра 2020. године, став 78, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговинеˮ број 85/20, COVID-19
Нема кршења апеланткињиног права на приватни живот из члана II/3ф) Устава Босне и Херцеговине и члана 8 Европске конвенције због тога што здравствене установе у Кантону Сарајево нису омогућиле да јој здравствени радници из здравственог система асистирају при породу код куће, због тога што је мијешање у апеланткињино право на приватни живот било засновано на закону, тежило је легитимном циљу заштите здравља и безбједности мајки и дјеце током и након порођаја, те наведеним мијешањем јавне власти нису прекорачиле широку слободу процјене коју имају у погледу тог питања.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-532/21 од 5. маја 2021. године, став 57, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговинеˮ број 34/21
Оспореном одлуком редовног суда, којом је апеланткињи (мајци малољетног дјетета) наложено да преда малољетно дијете апеланту (оцу малољетног дјетета) у мјесто посљедњег пребивалишта дјетета, заснованој на одредбама чл. 12 и 13 Конвенције о грађанскоправним аспектима међународне отмице дјеце, није дошло до кршења апеланткињиног права на породични живот.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-1805/21 од 8. септембра 2021. године, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговинеˮ број 59/21
Оспореном одлуком Министарства правде којом је одбијен апелантов захтјев за премјештај из једног у други казнено-поправни завод ради издржавања казне затвора није повријеђено апелантово право на породични живот из члана II/3ф) Устава Босне и Херцеговине и члана 8 Европске конвенције јер је одлука донесена на основу закона у сврху легитимног циља и мијешање у апелантов породични живот је било нужно у демократском друштву.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-4519/21 од 6. априла 2022. године
