Мијешање у апеланткињин дом, које се огледа у губитку одређеног апеланткињиног права због пропуштеног рока (право да се тражи исељење друготужене из спорног стана), као и право за друготужену да због дугогодишњег бесправног коришћења спорног стана буде заштићена од исељења, јер у законом прописаном року није поднијет захтјев за њено исељење, пропорционално је законитом циљу којем се тежи, а то је увођење правне дисциплине у међусобне односе физичких и правних лица, као и легализација дугогодишњег фактичког односа који након протека одређеног временског рока треба постати правни однос.
• Одлука о меритуму број АП-1049/05 од 14. марта 2003. године, ст. 45 и 46, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 59/06, пропуштање рока за тражење исељења бесправног корисника
Уставни суд сматра да би друкчије тумачење и примјена измијењеног члана 6 став 2 Закона о стамбеним односима било неправилно и не би водило законитом циљу и имало би за посљедицу стављање апеланта, као члана породичног домаћинства, у неравноправан положај у погледу остваривања права на стан.
• Одлука о допустивости и меритуму број У-160/03 од 23. јула 2004. године, став 30, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 43/04, пренос станарског права на унуке у Републици Српској, утврђена повреда члана 8 Европске конвенције и члана II/3ф) Устава БиХ
Интерес власника стана да располаже својим станом не може превагнути над интересом избјеглог лица које се вратило у свој дом да спорни стан настави да користи као свој и да се врати на стање какво је апеланткиња оставила када је из свог дома морала да избјегне због ратних околности.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-21/03 од 22. септембра 2004. године, став 40, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 54/04
Интерес туженог да располаже спорним станом као службеним станом за рјешавање стамбених потреба својих запосленика не може превагнути над апеланткињиним интересом да оствари права на стану који је с породицом користила осам година (на основу рјешења о додјели стана) прије наступања ратних околности и у који се намјерава да врати и стално живи с породицом.
• Одлука о меритуму број АП-663/04 од 13. октобра 2005. године, став 30, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 86/05, остваривање права на стан, утврђена повреда члана 8 Европске конвенције и члана II/3ф) Устава БиХ
У случају када апелант није благовремено поднио захтјев за поврат стана у посјед на којем је прије рата имао станарско право, а налази се у посједу спорног стана непуне три године с болесном супругом, кад су у стану све њихове покретне ствари и када су спорни стан адаптирали, показана је апелантова недвосмислена жеља и намјера да настави живјети с породицом у спорном стану. Стога, мијешање у апелантово право на поштовање његовог дома није било пропорционално легитимном циљу.
• Одлука о меритуму број АП-964/04 од 3. децембра 2005. године, став 31, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 20/06
У случају када редовни судови одбију апелантов захтјев да му се конституише станарско право на стану који користи на основу уговора о доживотном издржавању с преминулим носиоцем станарског права, такво мијешање у апелантов дом је засновано на закону и задовољава принцип пропорционалности, тј. захтјев за правичан баланс између општег интереса заједнице и поштовања права појединца.
• Одлука о меритуму број АП-587/05 од 12. априла 2006. године, став 47, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 77/06, оспорене одлуке су деклараторне одлуке којим апеланткињи није наложено исељење из спорног стана, па слиједом тога и није било мијешања у њен дом
Одлука којом се апелантов захтјев за азил одбија и којом му се налаже да напусти територију Босне и Херцеговине на период од четири године није непропорционална циљу који се желио остварити, а то је заштита имиграционе политике и привредне добробити земље и нужна је у демократском друштву.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-1788/05 од 20. септембра 2006. године, став 63, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 9/07, протјеривање странца и право на породични живот, нема повреде члана 8 Европске конвенције ни члана II/3ф) Устава БиХ
Постоји разумна релација између мијешања и законитог циља у случајевима када се лицима која су учествовала у војскама страних држава не допушта поврат стана у посјед (види Одлуку Комисије за људска права број ЦХ/00/5152 од 6. јула 2005. године), односно став да лица која нису исказала лојалност према својој држави не могу уживати једнаку заштиту као она која јесу (види Одлуку Комисије за људска права број ЦХ/98/874 од 8. фебруара 2005. године).
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-2044/05 од 20. септембра 2006. године, став 29, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 34/07, стан ЈНА, нема повреде члана 8 Европске конвенције ни члана II/3ф) Устава БиХ;
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-1512/06 од 3. априла 2008. године, став 40, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 41/08, стан ЈНА, нема повреде члана 8 Европске конвенције ни члана II/3ф) Устава БиХ
Интерес за укидање сустанарских односа у новој својинској структури над цјелокупним стамбеним фондом, те интерес да се тужилац-противтужени прошири на спорни стан и тако користи стан од 117 м2 нису пропорционални мјери према којој апеланткиња мора да напусти спорни стан за који је у доброј вјери закључила уговор о коришћењу, а који је ретроактивно поништен и у којем живи са својом породицом од 1989. године.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-1498/05 од 12. септембра 2006. године, став 41, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 7/07, сустанарство, утврђена повреда члана 8 Европске конвенције и члана II/3ф) Устава БиХ
Доношењем Закона о продаји станова на којима постоји станарско право („Службени лист Федерације Босне и Херцеговине" бр. 27/97, 11/98, 22/99, 27/99, 7/00, 25/01, 61/01, 15/02 и 54/04) прописани су услови и начин продаје станова на којима постоји станарско право и њихово претварање из друштвене у приватну својину, због чега питања коришћења стамбеног простора губе свој јавно-правни карактер и постају питања првенствено приватно-правног карактера. Стога, приватизацијом станова се губи легитиман циљ, а то је неуспостављање нових сустанарских односа и разрјешење постојећих ради рационалнијег коришћења стамбеног простора, какав је он имао у вријеме доношења закона. Уставни суд, стога, закључује да наведене мјере немају легитиман циљ и не могу се сматрати неопходним у демократском друштву за било коју сврху из члана 8 став 2 Европске конвенције.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-1498/05 од 12. септембра 2006. године, став 73, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 7/07, сустанарство, утврђена повреда члана 8 Европске конвенције и члана II/3ф) Устава БиХ
У конкретном случају у којем је апеланту била ограничена комуникација са спољним свијетом само на контакте с његовим браниоцем, при чему је ово ограничење било у ограниченом временском року и у вези са сврхом и разлозима због којих је одређен притвор, како је законом и прописано, није нарушен разуман однос пропорционалности у заштити законитог циља којем се тежи, с једне стране, и заштите апелантовог права на приватни и породични живот, с друге стране.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-3263/08 од 3. јула 2009. године, став 37, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 82/09, забрана посјета и телефонских контаката с другим лицима, осим с браниоцем, за вријеме трајања притвора, нема повреде члана 8 Европске конвенције ни члана II/3ф) Устава БиХ
Уставни суд закључује да постоји кршење члана II/3ф) Устава Босне и Херцеговине и члана 8 Европске конвенције јер редовни судови, приликом доношења оспорених одлука, нису обавили одговарајућу анализу на начин како то захтијевају стандарди Европског суда успостављени праксом тог суда у погледу постизања правичне равнотеже између права из члана 8 Европске конвенције и члана 10 Европске конвенције.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-2043/12 од 22. децембра 2015. године, став 40, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 10/16, накнада штете због повреде угледа, клевета, повреда члана 8 Европске конвенције и члана II/3ф) Устава БиХ
Уставни суд закључује да постоји кршење права на поштовање приватног и породичног живота из члана II/3ф) Устава Босне и Херцеговине и члана 8 Европске конвенције када је одбијен захтјев апеланата за признавање потпуног усвојења у ситуацији када између њих годинама постоје de facto блиски породични односи који су у најбољем интересу апеланта, односно његовог даљњег развоја и интеграције у апеланткињину породицу, а оспореном одлуком нису дати довољни и релевантни разлози који би оправдали нужност доношења оспорене одлуке, односно када у специфичним околностима конкретног случаја у цјелини није постигнут разуман однос пропорционалности између мијешања у право и законитог циља којем се тежи.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-3040/21 од 5. октобра 2021. године, став 51, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговинеˮ број 66/21, породични живот, потпуно усвојење
Повријеђено је апеланткињино право на дом из члана II/3ф) Устава Босне и Херцеговине и члана 8 Европске конвенције јер је Кантонални суд пропустио да анализира сразмјерност мјере коју је требало примијенити против апеланткиње, односно њеног исељења из спорног стана у којем живи од 1998. године, тако да поступак доношења одлуке који је довео до мјере мијешања у таквим околностима није био поштен, односно нису на одговарајући начин узети у обзир апеланткињини интереси загарантовани чланом 8 Европске конвенције.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-4746/20 од 6. јула 2022. године, став 45
Не постоји повреда апелантовог права на приватни живот из члана II/3ф) Устава Босне и Херцеговине и члана 8 Европске конвенције када су у специфичним околностима конкретног предмета (рана фаза поступка, оправдана бојазан од посредног утицаја на даљњи ток кривичног поступка) апеланту забрањене посјете и телефонска комуникација с његовом мајком док се он налази у притвору, при чему је Кантонални суд за такву одлуку дао логично и увјерљиво образложење које Уставни суд не сматра произвољним, водећи рачуна о релевантним стандардима права из члана 8 Европске конвенције.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-3634/22 од 13. јула 2023. године, став 42
