Имајући у виду да апелант није у могућности да оствари право на поврат у свој дом, иако је ситуација у којој је било оправдано привремено додјељивање станова давно окончана, „мијешање”, које је у почетку и могло бити оправдано и у сагласности с принципом „неопходности", не представља, осам година након завршетка рата, неопходно „мијешање у демократском друштву" у апелантово право да се врати у свој дом.
• Одлука о допустивости и меритуму број У-102/03 од 28. априла 2004. године, став 36, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 30/04, управни поступак и управни спор за поврат у посјед стана на којем није стечено станарско право јер зграда у то вријеме није била технички примљена
Одбијање апелантовог приједлога да се утврди да је он носилац станарског права на спорном стану представља мјеру која није била „неопходна у демократском друштву" и, стога, није сразмјерно у односу на законити циљ којем се тежило.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-323/04 од 17. децембра 2004. године, став 28, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 34/05
Надлежни органи нису повриједили апелантово право на дом када су у спроведеном поступку утврдили да апелант нема право на поврат стана јер је пропустио преклузивни законски рок за подношење захтјева за поврат стана, с обзиром на то да је уплитање било засновано на закону и неопходно „мијешање у демократском друштву".
• Одлука о меритуму број АП-1082/04 од 13. септембра 2005. године, став 31, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 8/06;
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-4/05 од 27. маја 2005. године, став 47, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 58/05
Не може имати статус бесправног корисника стана лице које је у њему становало на основу привременог рјешења које му је додијелио носилац права располагања станом, те стога није могло бити ни заштићено од исељења из предметног стана у складу с одредбама члана 30 Закона о стамбеним односима.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-2148/05 од 16. јануара 2007. године, став 43, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 38/07, ко нема статус бесправног корисника стана, нема повреде члана 8 Европске конвенције ни члана II/3ф) Устава БиХ
Није повријеђено апелантово право на поштовање приватног и породичног живота из члана II/3ф) Устава Босне и Херцеговине и члана 8 Европске конвенције када је претрес његовог стамбено-угоститељског објекта извршен на основу наредбе која је донесена у складу с релевантним одредбама ЗКПФБиХ, због чега представља неопходну мјеру у демократском друштву у интересу заштите јавног реда и мира, а сама чињеница да приликом претреса није пронађено оно што је наведено у наредби за претрес ни на који начин не указује да је претрес био незаконит, нити да је дошло до повреде апелантовог наведеног уставног права на поштовање приватног и породичног живота.
• Одлука о допустивост и меритуму број АП-2539/06 од 29. априла 2009. године, став 42, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 50/09
Не постоји кршење права на породични живот из члана II/3ф) Устава Босне и Херцеговине и члана 8 Европске конвенције када је апеланту привремено одузето право да живи с малољетном дјецом због грубог занемаривања родитељске дужности, будући да из околности конкретног случаја произлази да је таква мјера „неопходна у демократском друштву" у смислу члана 8 Европске конвенције.
• Одлука о допустивост и меритуму број АП-717/08 од 9. јула 2010. године, став 33, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 101/10
У конкретном случају се ради о апелантовом интересу да му се омогући да несметано користи предметни стан као свој дом. С друге стране, ради се о интересу тужиоца-противтуженог да предметни стан (на коме има право располагања) који се налази у радничким баракама искористи за своје потребе (тј. да га не даје у закуп апеланту). У оцјени да ли је мијешање у апелантово право на поштовање дома било „неопходно у демократском друштву", Уставни суд сматра да је значајна чињеница да апелант предметни стан користи несметано скоро 20 година, а да је тужилац-противтужени предметни стан прије ратних дејстава давао на коришћење. Стога, према мишљењу Уставног суда, није постојала хитна друштвена потреба која би оправдала мијешање у апелантово право на поштовање дома. Уставни суд сматра да наведени интерес тужиоца-противтуженог да предметни стан искористи за своје потребе не може превагнути над апелантовим интересом да му се омогући да предметни стан, у којем несметано живи скоро 20 година са својом породицом, настави да користи (види, mutatis mutandis, Уставни суд, Одлука о допустивости и меритуму број АП-21/03 од 22. септембра 2004. године, став 40, објављена у „Службеном гласнику БиХ" број 54/04, и Одлука о меритуму број АП-663/04 од 13. октобра 2005. године, став 30, објављена у „Службеном гласнику БиХ" број 86/05).
• Одлука о допустивост и меритуму број АП-1164/08 од 27. маја 2011. године, став 34, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 99/11, просторија за посебне намјене у конкретном случају представља дом, повреда члана 8 Европске конвенције и члана II/3ф) Устава БиХ
Уставни суд сматра да је образложење које је на основу утврђених чињеница које су неспорне дао Суд БиХ – да је удаљавање апеланта с циљем заштите националног интереса нужна мјера у демократском друштву и пропорционална легитимном циљу – задовољавајуће и не указује на било какву произвољност. Уставни суд сматра да наведено задовољава принцип који је Уставни суд изразио у Одлуци број АП-1222/07, а то је да судови морају да пажљиво оцијене основе за одлучивање и размотре да ли се мијешање у право може оправдати у околностима предмета. Такође, Уставни суд налази да је апеланту наређено да напусти Босну и Херцеговину јер апелант ничим није доказао да постоји опасност за њега и његову породицу да бораве у Ираку. Према томе, Уставни суд сматра да оспорене одлуке представљају мјеру неопходну у демократском друштву с циљем поштовања владавине права, те да постоји разуман однос пропорционалности између заштите законитог циља који се тиче заштите јавног поретка и националне безбједности БиХ, с једне стране и, с друге стране, заштите апелантовог права на породични живот.
• Одлука о допустивост и меритуму број АП-1483/10 од 23. септембра 2011. године, став 60, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 99/11, странац, привремени боравак, нема повреде члана 8 Европске конвенције ни члана II/3ф) Устава БиХ
