Приступ суду • Подносиоци представке нису имали „право“ признато домаћим законом • Представка одбачена као ratione materiae недопуштена

Чињенице предмета

Подносиоци представке су син и унуци преминулог И. К. који је био ветеран Другог свјетског рата. На основу тога је имао право на одређена социјална давања према Закону о статусу бораца и гаранцијама њихове социјалне заштите (Закон). Према Закону, одређени чланови борачке породице су такође имали право на нека социјална давања.

Подносиоци представке су тражили од Градског вијећа Луганска (Градско вијеће) да им призна статус чланова породице преминулог И. К. Одлуком Градског вијећа захтјев подносилаца представке је одбијен као неоснован јер је утврђено да подносиоци представке не спадају ни у једну законом наведену категорију те немају право да буду признати као чланови породице преминулог И. К. Након што су њихове тужбе одбачене и у парничном и у управном поступку, подносиоци представке су пред Окружним судом у Жутњевом у Луганску (Окружни суд) покренули ванпарнични судски поступак према Закону о парничном поступку тражећи да им се призна статус чланова породице преминулог И. К. Окружни суд је, сматрајући да је основана тврдња Градског вијећа да захтјеви подносилаца представке морају бити испитани у оквиру парничног грађанског поступка и позивајући се на члан 235 Закона о парничном поступку, 12. децембра 2011. године закључио поступак у предмету уз образложење да о истој ствари подносиоци представке могу да покрену парнични поступак. Чланом 235 уређују се питања која произлазе из ванпарничног поступка, укључујући и она у оквиру којих тужилац настоји да утврди постојање правно значајне чињенице. Подносиоци представке нису се жалили на рјешење од 12. децембра 2011. године и нису покренули даљњи поступак.

Наводи подносилаца представке

Подносиоци представке жале се на пропуст домаћих судова да испитају основаност њихових захтјева, што их је лишило права на приступ суду из члана 6 став 1 Европске конвенције.

Оцјена Европског суда

Подносиоци представке остали су при својим притужбама наводећи да имају право да буду признати чланови породице И. К. и да њихове захтјеве судови нису испитали у меритуму.

Европски суд није сматрао потребним да испита приговор који је изнијела Влада (да подносиоци представке нису исцрпили правне лијекове јер нису покренули грађански ванпарнични поступак за утврђивање правно значајне чињенице) истичући да је представка неприхватљива због других разлога.

Европски суд је истакао да, узимајући у обзир релевантно законодавство, према домаћем закону подносиоци представке нису имали право да буду признати као чланови породице И. К. те је нагласио да члан 6 став 1 Европске конвенције не гарантује никакав посебан садржај за грађанска „права и обавезе“ у материјалном праву држава уговорница. Европски суд је даље истакао да се тумачењем члана 6 став 1 не може створити материјално право које нема правни основ у дотичној држави, те да полазна тачка морају бити одредбе релевантног домаћег закона и њихово тумачење које дају домаћи судови. Европски суд је у погледу наведених принципа сматрао да члан 6 Европске конвенције није примјењив у односу на чињенице у предмету, због чега је пријава неспојива ratione materiae с одредбама Конвенције и одбачена у складу са чланом 35 ст. 3а) и 4.