Приватни и породични живот • Одбијање регистрације имена које је подноситељица представке одабрала за своје новорођено дијете • Образложена пресуда • Нема кршења члана 8 Европске конвенције

Чињенице

Подноситељица представке је 28. септембра 2016. године поднијела захтјев Одјелу за регистрацију округа Yasamal (Одјел за регистрацију) тражећи да се име Əbülfəzlabbas региструје као име њеног сина. Одјел је одбио захтјев подноситељице представке позивајући се на релевантне одредбе Устава, Грађанског законика и Закона о државном језику. Навео је да се споменуто име не налази на листи имена коју је препоручила Азербејџанска национална академија наука. Подноситељица представке поднијела је поново захтјев тражећи да се име њеног сина региструје као Əbülfəzl Abbas. И тај захтјев је одбијен. Подноситељица представке покренула је поступак против Одјела за регистрацију пред првостепеним судом. Првостепени суд је одбио тужбу подноситељице представке сматрајући да предложено име, написано у било којој варијанти, због изговора није у најбољем интересу дјетета. Након пресуде првостепеног суда подноситељица представке поднијела је захтјев да се име Abbas упише као име њеног сина, што је Одјел за регистрацију одобрио. Међутим, упркос регистрацији тог имена, подноситељица представке поднијела је жалбу против пресуде првостепеног суда, коју је другостепени суд одбацио због разлога сличних онима које је навео првостепени суд. Врховни суд је касациону жалбу подноситељице представке против одлуке другостепеног суда одбио по основу тога да је име Abbas на захтјев подноситељице представке већ било регистровано као име дјетета.

Наводи подноситељице представке

Подноситељица представке се жали да је због одбијања домаћих власти да региструју име (Əbülfəzlabbas) које је одабрала за свог сина повријеђено њено право на поштовање приватног и породичног живота из члана 8 Европске конвенције.

Оцјена Европског суда

Европски суд је указао да његов задатак није да замијени надлежне домаће власти у одређивању најприкладније политике за регулисање питања имена у држави, већ да преиспита према Европској конвенцији да ли одбијање домаћих органа да региструју име дјетета представља повреду права подноситељице представке из члана 8 Европске конвенције.

Подноситељица представке је пред Европским судом навела да су домаће власти одбиле регистрацију имена које је она одабрала, те да је морала да региструје име Abbas као име свог сина због одласка на љекарски преглед у Иран. Међутим, Европски суд је констатовао да из списа предмета не произлази да је подноситељица представке икада споменула тај аргумент, било у својим жалбама другостепеном и касационом суду било током расправе пред другостепеним судом, иако је, као што је већ споменуто, име дјетета било регистровано као Abbas након пресуде првостепеног суда. Европски суд је такође констатовао да подноситељица представке није доставила никакве информације или документе у вези с медицинским прегледом, нити је доставила копију захтјева који је упутила надлежном органу за регистрацију у којем је, како је тврдила, објаснила ту ситуацију.

Европски суд је у конкретном случају истакао да је подноситељица представке, коју је заступао адвокат, поднијела тужбу на три судске инстанце. Судови су испитали њене тврдње и образложили своје одлуке. Док су првостепени и другостепени суд сматрали да предметно име није у најбољем интересу дјетета, Врховни суд је одбацио касациону жалбу подноситељице представке сматрајући да је дјетету име већ дато и објаснио релевантну процедуру за тражење промјене тог имена. Пред Европским судом подноситељица представке није објаснила зашто је наставила да води предметни поступак умјесто поступка за промјену већ регистрованог имена свог дјетета, нити је тврдила да такав поступак није адекватан у њеној ситуацији. Европски суд је навео да у тим околностима и у недостатку било каквих поткријепљених аргумената који би говорили супротно, као и имајући у виду широку слободу процјене коју уживају државе у овој сфери, није нашао основа да доведе у питање закључке домаћих власти.

У вези с одређеним „проблемима“ које је навела подноситељица представке, због којих су домаће власти одбиле регистрацију имена по њеном избору, Европски суд је подсјетио да ти проблеми нису били покренути пред домаћим судовима. Европски суд је даље навео да то што је захтјев за регистрацију имена одбијен не спречава подноситељицу представке да то име користи. Европски суд је такође истакао да у специфичним околностима овог случаја „неугодност“ на коју се подноситељица представке позвала није довољна да наведе Европски суд да закључи да је постојао недостатак поштовања њеног приватног и породичног живота из члана 8 Европске конвенције.

Европски суд је указао и на своју ранију праксу када је узета у обзир чињеница ранијег прихватања спорног имена за званичну регистрацију и утврдио да у конкретном случају, како је тврдила Влада, а подноситељица представке није оспорила, спорно име никада није било регистровано.

Европски суд је закључио да није дошло до повреде члана 8 Европске конвенције.