Уставни суд Босне и Херцеговине је данас, 12. марта 2019. године, одржао редовну, 85. сједницу Великог вијећа Уставног суда Босне и Херцеговине.
Од одлука које је данас донио Уставни суд издваја:
АП 965/17 – у којој је Уставни суд закључио да је дошло до кршења апеланткињиног права на углед, као дио права на приватни живот из члана II/3ф) Устава Босне и Херцеговине и члана 8 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода (Европска конвенција), у ситуацији када је спорним изражавањем, за које се тешко може рећи да доприноси дебати од јавног интереса, на вулгаран, увредљив и нетолерантан начин изнесено мишљење туженог о апеланткињином супругу и осталим идеолошким неистомишљеницима, те када су судови пропустили да се критички осврну на садржај спорног тексту у цјелини и у контексту, на који је реаговала и Жалбена комисија Савјета за штампу Босне и Херцеговине, и када су редовни судови пружили туженом заштиту по члану 10 Европске конвенције, пропустивши на тај начин да успоставе правичну равнотежу између два конкурентска права, при чему је врло упитно да ли текст сагледан у цјелини и у контексту може имати заштиту по члану 10 Европске конвенције који не штити увредљиве изјаве само да би се неког вријеђало.
На данашњој сједници Уставни суд је усвојио и неколико групних одлука о допустивости и меритуму које се тичу системског проблема у вези с неизвршењем правоснажних судских одлука на терет буџета разних нивоа власти унутар Федерације Босне и Херцеговине (општина, град, кантон и Федерација БиХ). У тим одлукама Уставни суд је нашао повреду права апеланата на правично суђење из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 1 Европске конвенције и права на имовину из члана II/3к) Устава Босне и Херцеговине и члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију. Уставни суд је у овим одлукама закључио да су непредузимањем неопходних мјера током дужег временског периода с циљем извршења правоснажних пресуда надлежне власти лишиле уставно право на правично суђење сваког корисног ефекта и онемогућиле апеланте да добију новац на који имају право према правоснажним судским пресудама. Споменуто непредузимање мјера је довело и до непропорционалног уплитања у њихово мирно уживање уставног права на имовину. Уставни суд је нагласио да циљ ових одлука није да се апеланти доведу у привилегован положај у односу на остале имаоце правоснажних судских одлука на терет буџета, који се налазе у истој правној ситуацији, а нису се обраћали Уставном суду, јер би то било супротно циљу заштите људских права. У односу на Федерацију Босне и Херцеговине Уставни суд је закључио да је Влада ФБиХ на добром путу будући да је предузела конкретне мјере које би у коначници требале резултирати намирењем свих повјерилаца у току 2019. и 2020. године. Ово би уједно значило и системско рјешење проблема неизвршавања одлука домаћих судова и извршење рјешења органа управе која се односе на потраживања на терет буџета Федерације Босне и Херцеговине.
У односу на питање накнаде нематеријалне штете због утврђеног кршења наведених уставних права Уставни суд је у споменутим одлукама имао у виду да су предметна рјешења о извршењу донесена по приједлогу апеланата као тражилаца извршења у оквиру којих је одређена и исплата законских затезних камата од тачно прецизираних датума до исплате. Према мишљењу Уставног суда, износ законских затезних камата је директно пропорционалан периоду током којег обавезујућа и извршна одлука суда није извршена. Стога је Уставни суд закључио да се исплатом затезних камата омогућава адекватна заштита апелантима, односно повјериоцима и постиже одговарајућа сатисфакција за апеланте.
Све одлуке усвојене на данашњој сједници биће достављене апелантима у року од мјесец дана и објављене у што краћем року на интернет страници Уставног суда Босне и Херцеговине.
