Уставни суд Босне и Херцеговине је данас, 11. октобра 2017. године, одржао редовну, 60. сједницу Великог вијећа.
У складу са чланом 18 став (3) Правила Уставног суда Босне и Херцеговине, Суд је одбацио један број апелација које су поднесене неблаговремено, или након протека рока за подношење апелације или преурањено, односно у случајевима у којима је утврдио да апеланти у претходном поступку нису искористили све расположиве правне лијекове.
Уставни суд Босне и Херцеговине је на данашњој сједници донио, између осталих, и 19 одлука у предметима у којима су апелације биле поднесене против рјешења о притвору односно мјерама забране.
Одлучујући о апелацијама у вези са чланом II/3е) Устава Босне и Херцеговине и чланом 6 став 1 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода у односу на доношење одлуке у разумном року, о допустивости и меритуму, Уставни суд је донио један број одлука којима је установљена повреда права апеланата на правично суђење, те одбио као неоснован један број апелација поводом којих је закључио да такве повреде није било.
Искључиво ради илустрације издвајамо:
Одлучујући у предмету број АП 3439/17 Уставни суд Босне и Херцеговине одбио је као неосновану апелацију Acika Cana поднесену против пресудâ Суда Босне и Херцеговине, рјешења Министарства безбједности Босне и Херцеговине и рјешења Министарства безбједности Босне и Херцеговине – Службе за послове са странцима у односу на право на приватни и породични живот из члана II/3ф) Устава Босне и Херцеговине и члана 8 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода, право на дјелотворан правни лијек из члана 13 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода у вези с правом на приватни и породични живот из члана II/3ф) Устава Босне и Херцеговине и члана 8 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода и право на слободу кретања и пребивалишта из члана II/3м) Устава Босне и Херцеговине и члана 2 Протокола број 4 уз Европску конвенцију за заштиту људских права и основних слобода.
Уставни суд Босне и Херцеговине је одбацио као недопуштену апелацију Acika Cana поднесену против пресудâ Суда Босне и Херцеговине, рјешења Министарства безбједности Босне и Херцеговине и рјешења Министарства безбједности Босне и Херцеговине – Службе за послове са странцима у односу на право на правично суђење из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 1 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода због тога што је ratione materiae инкомпатибилна са Уставом Босне и Херцеговине.
Acik Can, држављанин Републике Турске и Републике Србије, поднио је апелацију Уставном суду Босне и Херцеговине против пресуде Суда Босне и Херцеговине, рјешења Министарства безбједности Босне и Херцеговине и рјешења Министарства – Службе за послове са странцима, оспоравајући Пресуду Суда БиХ број С1 3 У 023396 17 Увп од 9. августа 2017. године. Апелант тврди да му је оспореним одлукама, којима му је отказано право на стални боравак и изречена мјера протјеривања с територије БиХ на четири године, повријеђено право на слободу кретања. У прилог томе апелант у суштини износи исте наводе о којима је Уставни суд већ одлучио у оквиру анализе наводног кршења права из члана II/3ф) Устава Босне и Херцеговине и члана 8 Европске конвенције, те закључио да су одлука о отказивању права на стални боравак и изречена мјера протјеривања засноване на условима прописаним законом, донесене у поступку који је прописан законом у ком је апелант имао потребне процедуралне гаранције, те да разлози и образложења из оспорених одлука недвосмислено упућују на закључак да је предметно мијешање пропорционално легитимном циљу који се тиче заштите јавног поретка и националне безбједности БиХ, односно да представља мјеру неопходну у демократском друштву с циљем поштовања владавине права.
Стога, Уставни суд закључује да не постоји повреда права на приватни и породични живот, дом и преписку из члана II/3ф) Устава Босне и Херцеговине и члана 8 Европске конвенције када су одлука о отказивању права на стални боравак и изречена мјера протјеривања засноване на условима прописаним законом, донесене у поступку који је прописан законом у ком је апелант имао све процедуралне гаранције, те када разлози и образложења из оспорених одлука недвосмислено упућују на закључак да је предметно мијешање пропорционално легитимном циљу који се тиче заштите јавног поретка и националне безбједности БиХ, односно да представља мјеру неопходну у демократском друштву с циљем поштовања владавине права. Из истих разлога нема кршења апелантовог права на слободу кретања и пребивалишта из члана II/3м) Устава Босне и Херцеговине и члана 2 Протокола број 4 уз Европску конвенцију.
Уставни суд, такође, закључује да нема кршења права на дјелотворан правни лијек из члана 13 Европске конвенције у вези с правом на породични живот будући да је апелант имао могућност и да је користио правне лијекове који су му били на располагању у предметном поступку.
У случајевима у којима је Суд утврдио да постоји повреда права апеланата на правично суђење, надлежним судовима или управним тијелима наложено је да хитно окончају поступке, те да у року од три мјесеца од дана достављања одлуке обавијесте Суд о мјерама које су предузете с циљем извршења одлука.
Апелације које су очито, prima facie, биле неосноване Суд је одбацио. Чињенице које су апеланти поднијели Суду у тим случајевима ни на који начин нису могле оправдати тврдњу апеланата да постоји кршење њихових права заштићених Уставом, или да странке у поступку сносе посљедице кршења права заштићених Уставом.
Све одлуке усвојене на сједници биће достављене апелантима у року од мјесец дана и објављене на интернет страници Уставног суда Босне и Херцеговине.
