Уставни суд Босне и Херцеговине одржао је данас у Сарајеву редовну, 27. сједницу Великог вијећа.
Суд је разматрао већи број апелација поднесених због наводних повреда уставних права апеланата које су им нанијели редовни судови.
Између осталог, искључиво ради илустрације издвајамо:
Република Српска, коју заступа Правобранилаштво Републике Српске, поднијела је апелацију Уставном суду Босне и Херцеговине против пресуда Апелационог суда Брчко дистрикта Босне и Херцеговине и Основног суда Брчко дистрикта Босне и Херцеговине, јер сматра да јој је оспореним пресудама ових судова прекршено право на правично суђење из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 1 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода и право на имовину из члана II/3к) Устава Босне и Херцеговине и члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију.
Наиме, у пресудама у вези с којим је поднесена апелација, поред осталог, Основни и Апелациони суд Брчко дистрикта наводе да је предметна штета проузрокована таквом радњом која у себи садржи елементе кривичног дјела, па, иако је изостао кривични поступак и иако не постоји правомоћна осуђујућа пресуда у кривичном поступку, штета коју су тужиоци претрпјели, према мишљењу тих судова, проузрокована је таквом радњом која у себи садржи елементе кривичног дјела из групе кривичних дјела против човјечности и међународног права у односу на која не наступа застарјелост кривичног гоњења. Ти судови образлажу да, због наведеног, не може да наступи ни застарјелост потраживања накнаде штете проузроковане таквим дјелом у складу са одредбама члана 377 ЗОО, која не искључује могућност да се изузетно у парничном поступку утврђује да ли је штета настала радњама које садрже биће кривичног дјела, наглашавајући да је такво становиште усвојио и Уставни суд у својој Одлуци број АП 289/03 од 19. новембра 2004. године.
Кршење својих права апелант види у произвољној примјени материјалног права, јер сматра да у конкретном случају није било законске могућности да се у оквиру грађанскоправног поступка као претходно питање рјешава постојање кривичног дјела. Између осталог, наводи да у конкретном случају није било могуће примијенити одредбе члана 377 ЗОО, јер није утврђен, нити процесуиран учинилац кривичног дјела, јер не постоји ни правоснажна пресуда ни међународног нити домаћег кривичног суда којом би био утврђен учинилац, као и о којем кривичном дјелу се ради, већ су пресуде донесене на основу претпоставки.
Уставни суд БиХ је закључио да постоји кршење права на правично суђење из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине када су редовни судови арбитрарном примјеном члана 377 ЗОО одбили приговор застаре потраживања накнаде нематеријалне штете.
Уставни суд БиХ је усвојио апелацију, јер је утврдио повреду права на правично суђење из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине. У складу с тим, Уставни суд БиХ је укинуо Пресуду Апелационог суда Брчко дистрикта Босне и Херцеговине број 96 0 П 001907 12 Гж од 25. априла 2012. године и предмет вратио Апелационом суду Брчко дистрикта Босне и Херцеговине, који је дужан да по хитном поступку донесе нову одлуку у складу са чланом II/3е) Устава Босне и Херцеговине. Уставни суд БиХ је наложио Апелационом суду Брчко дистрикта Босне и Херцеговине да, у складу са чланом 72 став 5 Правила Уставног суда Босне и Херцеговине, у року од три мјесеца од дана достављања ове одлуке обавијести Уставни суд Босне и Херцеговине о предузетим мјерама с циљем извршења ове одлуке.
Између осталог, Уставни суд је одлучивао и о једном броју захтјева о повреди права апеланата на правично суђење. У предметима у којим је Суд утврдио постојање повреда права апеланата на правично суђење, а због тога што судови нису донијели одлуке у разумном року (члан II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члан 6 став 1 Европске конвенције о заштити људских права и основних слобода), надлежним судовима је наложено да хитно окончају поступак, те да о томе извијесте Суд у року од три мјесеца.
Апелације које су биле очигледно неосноване и недопуштене Суд је одбацио. То се односи на предмете у којима је Суд утврдио да захтјеви апеланата нису оправдани, односно да чињенице које су апеланти предочили Суду ни на који начин не могу да оправдају тврдњу апеланата о постојању кршења њихових права заштићених Уставом, или да странке у поступку не сносе посљедице наводног кршења права заштићених Уставом.
Све одлуке усвојене на сједници биће достављене апелантима у року од мјесец дана и објављене на wеb-страници Уставног суда Босне и Херцеговине.
Уставни суд Босне и Херцеговине на данашњој сједници размотрио је и информације Канцеларије регистрара о извршењу одлука Уставног суда Босне и Херцеговине у периоду од септембра 2014. године до марта 2015. године и о извршењу одлука Уставног суда Босне и Херцеговине након доношења рјешења о неизвршењу.
Уставни суд је констатовао да је, након становишта и закључака Уставног суда донесених на 20. сједници Великог вијећа од 14. маја 2015. године усмјерених на побољшање стања у овој области, уочен позитиван тренд.
