Уставни суд Босне и Херцеговине је 21. марта 2024. године одржао 142. пленарну сједницу на којој је разматрао захтјеве за оцјену уставности и апелације.
На пленарној сједници Уставни суд је усвојио Извјештај о раду Уставног суда БиХ и Извјештај о извршењу буџета Уставног суда БиХ за 2023. годину.
Такође, на овој сједници Уставни суд је разматрао и Мишљење Венецијанске комисије о одређеним питањима која се односе на функционисање Уставног суда БиХ (15/16. март 2024. године) и одлучио да у наредном периоду предузме одговарајуће мјере у складу с наведеним мишљењем.
Уставни суд БиХ је 22. марта 2024. године одржао конференцију за медије на којој су се у име Уставног суда Босне и Херцеговине представницима медија обратили предсједница Уставног суда БиХ Валерија Галић, потпредсједници Уставног суда БиХ Мирсад Ћеман и Helen Keller, те судије Уставног суда БиХ Сеада Палаврић, Angelika Nußberger и Леди Бианку. На овој конференцији предсједница, потпредсједници и судије Уставног суда БиХ су присутним представницима медија презентовали рад Уставног суда с посебним освртом на актуелну ситуацију у вези с радом Уставног суда.
Од одлука које је донио на пленарној сједници Уставни суд издваја:
У-28/22 – Уставни суд је одлучујући о захтјеву седам делегата Вијећа народа Републике Српске за оцјену уставности члана 2 ст. 2 и 3 и чл. 5, 12 и 18 Закона о узурпацијама и добровољачким компетенцијама („Службени гласник Републике Српске“ број 8/20) утврдио да су оспорене одредбе у складу са чл. I/1, III/3б) и IV/4е) Устава Босне и Херцеговине.
У-31/22 – Уставни суд је одбацио као недопуштен захтјев 11 чланова Представничког дома Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине за оцјену уставности члана 30 став (5), члана 52 став (3), члана 54 став (2) и члана 129 став (2) Пословника Представничког дома Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине („Службени гласник Босне и Херцеговине“ бр. 79/14, 81/15, 97/15 и 53/22) због ненадлежности Уставног суда Босне и Херцеговине за одлучивање.
АП-2695/21 (С. А.) – У овом предмету Уставни суд је утврдио да постоји повреда права лица да не буде подвргнуто мучењу нити нечовјечном или понижавајућем третману или казни зато што у оспореним одлукама нису цијењени апелантови наводи из којих произлази да је апелант већ био изложен поступању које је противно члану 3 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода (Европска конвенција), а што је било неопходно приликом процјене ризика од будућег злостављања.
АП-4999/22 (Стево Савић) – У овом предмету Уставни суд је дјелимично усвојио апелацију и утврдио да постоји повреда апелантовог права на личну слободу и безбједност због тога што Суд Босне и Херцеговине, противно стандардима из члана 5 став 4 Европске конвенције и домаћег законодавства, није брзо и без одлагања апелантовом браниоцу доставио рјешење којим је апеланту одређен притвор, него је то учинио тек пети дан по доношењу предметног рјешења.
АП-81/23 (Партија демократског прогреса – ПДП) – У овом предмету Уставни суд је дјелимично усвојио апелацију и утврдио да постоји повреда апелантовог права на слободне изборе из члана 3 Протокола број 1 уз Европску конвенцију, његовог „пасивног“ аспекта, када апеланту није омогућено да ефективно учествује током цијелог поступка у којем се одлучивало о његовим изборним правима. Апелација је одбачена у односу на члан II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члан 6 став 1 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода због тога што је ratione materiae инкомпатибилна с Уставом Босне и Херцеговине.
АП-1633/23 (Алија Делимустафић) – У овом предмету Уставни суд је утврдио да постоји повреда права на слободу кретања и пребивалишта из члана II/3м) Устава Босне и Херцеговине и члана 2 Протокола број 4 уз Европску конвенцију због мјера забране путовања без претходног одобрења суда, забране издавања новог пасоша и забране коришћења личне карте за прелазак државне границе Босне и Херцеговине, које је апеланту изрекао Кантонални суд у Сарајеву Рјешењем број 09 0 К 026508 18 к од 16. јула 2019. године. Уставни суд је нагласио да изречене мјере забране не постижу правичну равнотежу између циља којем се тежи и апелантовог уставног права зато што је суд пропустио да додатно образложи због чега истим разлозима, које само формално понавља, већ годинама оправдава мјере забране, а у исто вријеме не предузима одговарајуће радње да главни претрес почне и да се поступак оконча, иако је од потврђивања оптужнице против апеланта прошло више од шест година и око пет мјесеци.
Уставни суд је у овом предмету наложио предсједнику Кантоналног суда у Сарајеву да у року од пет дана од дана пријема ове одлуке предузме одговарајуће мјере како би се у предмету број 09 К 026508 испитало да ли су примијењене мјере забране, које су изречене апеланту, још увијек потребне и да о томе обавијести Уставни суд у року од наредних пет дана.
Надаље, Уставни суд је у овом предмету утврдио да постоји и повреда апелантовог права на дјелотворан правни лијек из члана 13 Европске конвенције у вези с правом на слободу кретања из члана II/3м) Устава Босне и Херцеговине и члана 2 Протокола број 4 уз Европску конвенцију.
Све одлуке усвојене на пленарној сједници биће достављене подносиоцима захтјева/апелантима у року од мјесец дана и објављене у што краћем року на интернет страници Уставног суда Босне и Херцеговине.
