Уставни суд Босне и Херцеговине је 28. и 29. марта 2019. године одржао редовну, 114. пленарну сједницу Уставног суда Босне и Херцеговине на којој је разматрао захтјеве за оцјену уставности.
У предмету број У 2/18 Уставни суд је усвојио захтјев девет делегата Вијећа народа Републике Српске за оцјену уставности члана 2 став 1 Закона о Дану Републике Српске („Службени гласник РС“ број 113/16). Утврђено је да оспорена одредба, која гласи: „На основу потврђене воље грађана Републике Српске, 9. јануар се утврђује као Дан Републике“, није у складу са чланом I/2 Устава Босне и Херцеговине, чланом II/4 Устава Босне и Херцеговине у вези са чланом 1.1. и чланом 2.а) и ц) Међународне конвенције о укидању свих облика расне дискриминације и чланом 1 Протокола број 12 уз Европску конвенцију за заштиту људских права и основних слобода те чланом VI/5 Устава Босне и Херцеговине. Оспорена одредба је укинута и одређено је да престаје да важи наредног дана од дана објављивања одлуке у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине“. Уставни суд се у одлуци позвао на релевантне ставове из својих одлука о допустивости и меритуму бр. У 3/13 и У 10/16. При томе је Уставни суд нагласио да се ни предметном одлуком, као ни Одлуком број У 3/13 не доводи у питање постојање самог празника Дан Републике Српске. Такође, ни том одлуком, а ни Одлуком број У 10/16 не доводи се у питање, не искључује и не ограничава надлежност Народне скупштине Републике Српске да распише референдум о томе којег датума ће се прослављати Дан Републике Српске.
У предмету број У 16/18 Уставни суд је, одлучујући о захтјеву дванаест заступника Представничког дома Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине за оцјену уставности члана 395 став 1 Закона о парничном поступку Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 58/03, 85/03, 74/05, 63/07, 49/09 и 61/13) у дијелу који се односи на „Правобранилаштво“, као и члана 395 Закона о парничном поступку Федерације Босне и Херцеговине („Службене новине Федерације Босне и Херцеговине“ бр. 58/03, 73/05, 19/06 и 98/15), утврдио да су оспорене одредбе у складу са чланом I/2 и I/4 Устава Босне и Херцеговине, чланом II/3е) Устава Босне и Херцеговине и чланом 6 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода и чланом II/3к) Устава Босне и Херцеговине те чланом 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију за заштиту људских права и основних слобода. Према мишљењу Уставног суда, оспорене одредбе задовољавају стандард „квалитета закона“, и то: прецизност, јасност и предвидљивост спорних одредби, као и обима дискреционог права које спорне одредбе дају јавним властима, те начина њиховог извршавања. Даље, Уставни суд је указао да као што било које лице има право на слободан избор адвоката који ће га заступати у парници, тако је и држава законом одлучила да је заступају правобраниоци. Такође, према мишљењу Уставног суда, неспорно је да оспорене одредбе ни на који начин не ограничавају било кога у приступу суду. При томе је указано да било који покренути поступак носи ризик од коначног успјеха, а тиме и трошкова насталих поводом поступка.
У предмету број У 1/19 Уставни суд је одбацио као недопуштен захтјев Суда Босне и Херцеговине (судија Суда Босне и Херцеговине Јадранка Брењо) за оцјену компатибилности Упутства о измјени и допунама Упутства о поступку спровођења посредних избора за тијела власти у Босни и Херцеговини обухваћених Изборним законом Босне и Херцеговине („Службени гласник Босне и Херцеговине“ број 91/18) због ненадлежности Уставног суда Босне и Херцеговине. Уставни суд је закључио да се у овом предмету не ради о ситуацији из члана VI/3ц) Устава Босне и Херцеговине. При томе је Уставни суд подсјетио на релевантне ставове из Одлуке број У 24/18 од 31. јануара 2019. године.
У предмету број У 3/19 Уставни суд је одбацио као недопуштен захтјев Борјане Кришто, предсједавајуће Представничког дома Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине, за оцјену уставности Упутства о измјени и допунама Упутства о поступку спровођења посредних избора за тијела власти у Босни и Херцеговини обухваћених Изборним законом Босне и Херцеговине („Службени гласник Босне и Херцеговине“ број 91/18) због ненадлежности Уставног суда Босне и Херцеговине. Уставни суд сматра да изнесена аргументација подноситељке захтјева није могла да доведе у сумњу ставове Уставног суда који су заузети у Одлуци број У 24/18 од 31. јануара 2019. године, а који се могу примијенити (i) на наводе из предметног захтјева за оцјену уставности.
Све одлуке о захтјевима за оцјену уставности усвојене на 114. пленарној сједници биће достављене подносиоцима захтјева у року од мјесец дана и објављене у што краћем року на интернет страници Уставног суда Босне и Херцеговине.
