Уставни суд Босне и Херцеговине је данас, 15. фебруара 2018. године, на 108. пленарној сједници одлучивао о једном броју захтјева за оцјену уставности закона и апелација о наводним повредама људских права и основних слобода.
Искључиво ради илустрације, са сједнице издвајамо:
Одлучујући у предмету број У 11/17, Уставни суд БиХ је одбио захтјев Окружног суда у Бањалуци (судија Благоје Драгосављевић) за оцјену компатибилности члана 201 став 4 Закона о раду Републике Српске са чланом
II/3е) Устава Босне и Херцеговине и чланом 6 став 1 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода јер је закључио да је члан 201 став 4 ЗОР-а компатибилан са чланом II/3е) Устава Босне и Херцеговине и чланом 6 став 1 Европске конвенције будући да наведена одредба сама по себи није нејасна, те да ограничења која се њом успостављају нису неразумна у смислу остваривања саме суштине права на приступ суду, односно не представљају претјеран терет за раднике, већ управо служе циљевима правне сигурности и примјереног спровођења правде.
Сходно томе, Уставни суд БиХ је утврдио да је члан 201 став 4 Закона о раду Републике Српске у складу са чланом II/3е) Устава Босне и Херцеговине и чланом 6 став 1 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода.
Одлучујући у предмету број У 1/18, Уставни суд Босне и Херцеговине је одбио захтјев Окружног суда у Бањалуци (судија Милан Благојевић) за оцјену компатибилности чл. 182 став 1, 208 став 2 и 433 став 1 Закона о парничном поступку са чланом II/3е) Устава Босне и Херцеговине и чланом 6 став 1 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода јер сматра да одредбе чл. 182 став 1, 208 став 2 и 433 став 1 ЗПП не покрећу питања у вези са чланом II/3х) Устава Босне и Херцеговине и чланом 10 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода, имајући у виду чињеницу да се слобода изражавања, те заштита коју у том смислу даје члан 10 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода не могу поистовјетити са специфичним процесним захтјевима из ЗПП, који су прописани с циљем испуњења одређених принципа, као што су ефикасност поступка или суђење у разумном року.
Према томе, Уставни суд БиХ је утврдио да су чл. 182 став 1, 208 став 2 и 433 став 1 Закона о парничном поступку у складу са чланом II/3е) Устава Босне и Херцеговине и чланом 6 став 1 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода.
Одлучујући у предмету број У 5/18, Уставни суд Босне и Херцеговине је одбио захтјев деветнаест посланика у Представничком дому Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине за оцјену уставности Закона о измјенама и допунама Закона о акцизама у Босни и Херцеговини, Закона о измјенама и допуни Закона о уплатама на јединствени рачун и расподјели прихода и Закона о измјени Закона о систему индиректног опорезивања у Босни и Херцеговини јер је утврдио да су Закон о измјенама и допунама Закона о акцизама у Босни и Херцеговини, Закон о измјенама и допуни Закона о уплатама на јединствени рачун и расподјели прихода и Закон о измјени Закона о систему индиректног опорезивања у Босни и Херцеговини у складу са чл. I/2, IV i V/4 Устава Босне и Херцеговине.
Уставни суд Босне и Херцеговине је, одлучујући у оквиру апелационе надлежности, између осталог, у предмету број АП 2567/16 одбацио као недопуштену апелацију Нотарске коморе Федерације Босне и Херцеговине и 105 нотара чланова Нотарске коморе Федерације БиХ поднесену против Пресуде Уставног суда Федерације Босне и Херцеговине број У-15/10 од 2. децембра 2015. године због ненадлежности Уставног суда Босне и Херцеговине за одлучивање.
Све одлуке о захтјевима за оцјену уставности и апелацијама усвојене на сједници биће достављене подносиоцима у року од мјесец дана и објављене на интернет страници Уставног суда Босне и Херцеговине.
