Suprotno dotadašnjoj praksi da se radi o apelacijama koje su ratione personae inkompatibilne s Ustavom BiH, zaključeno je da Evropska konvencija pruža minimum zaštite u pogledu ljudskih prava i osnovnih sloboda, dok Ustav Bosne i Hercegovine daje širu zaštitu. U skladu s navedenim, a imajući u vidu da Ustav Bosne i Hercegovine ne sadrži precizne odredbe o funkcioniranju državnih organa, Ustavni sud smatra da je potrebno da izmijeni svoju dosadašnju praksu i da dozvoli državnim organima podnošenje apelacija u skladu s Poslovnikom Ustavnog suda.
• Odluka o dopustivosti i meritumu broj AP-39/03 od 27. februara 2004. godine, st. 12–15, objavljena u „Službenom glasniku Bosne i Hercegovine“ broj 19/04
Bosna i Hercegovina nije odgovorna ratione personae u vezi s isplatom stare devizne štednje u odnosu na Ljubljansku banku d.d. Ljubljana – Glavna filijala Sarajevo i Investbanku Beograd, te se Bosna i Hercegovina ne može smatrati odgovornom za obaveze isplate stare devizne štednje apelantima jer su one nastale na teritoriji drugih država. Slijedi da su apelacije inkompatibilne ratione personae s odredbama člana VI/3.b) Ustava Bosne i Hercegovine.
• Odluka o dopustivosti i meritumu broj AP-164/04 od 1. aprila 2006. godine, stav 68, objavljena u „Službenom glasniku Bosne i Hercegovine“ broj 49/06, stara devizna štednja
Nema odgovornosti Bosne i Hercegovine i Federacije Bosne i Hercegovine u pogledu isplate stare devizne štednje deponirane kod Investbanke Beograd i Jugoslovenske izvozne i kreditne banke Beograd zbog toga što je apelacija ratione personae inkompatibilna s Ustavom Bosne i Hercegovine.
• Odluka o meritumu broj AP-498/05 od 27. juna 2006. godine, stav 10, objavljena u „Službenom glasniku Bosne i Hercegovine“ broj 77/06
Apelacija je ratione personae inkompatibilna s Ustavom ako se kao apelant pojavi Kantonalno javno pravobranilaštvo, a činjenice konkretnog predmeta ukazuju da se ne radi o apelantovom vlasništvu, već o državnom kapitalu.
• Odluka o dopustivosti broj AP-929/06 od 17. aprila 2008. godine, stav 8, postupak za utvrđivanja ništavosti ugovora o otkupu stana za koji apelant kao zastupnik Kantona tvrdi da je vlasništvo Republike Bosne i Hercegovine (državni kapital)
Ustavni sud nema nadležnost da ispituje odluke sudova van Bosne i Hercegovine. Prema tome, apelacija podnesena protiv odluke Evropskog suda je ratione personae inkompatibilna s Ustavom Bosne i Hercegovine.
• Odluka o dopustivosti broj AP-2815/07 od 14. jula 2008. godine, stav 7.
Ustavni sud smatra da u konkretnom slučaju Bosna i Hercegovina nije imala pozitivnu obavezu da apelantici osigura djelotvoran pravni lijek za naknadu štete koju je prouzrokovala međunarodna organizacija sa specijalnim statusom, naročito kada je takav pravni lijek osiguran putem te međunarodne organizacije, odnosno njenog osiguravača. Ustavni sud smatra da Bosna i Hercegovina u konkretnom slučaju ne može da bude odgovorna za naknadu štete koju je apelantica pretrpjela u vozilu UNHCR-a, niti za osiguranje posebnog pravnog lijeka u takvim slučajevima, pa je apelacija, ratione personae, nedopustiva.
• Odluka o dopustivosti broj AP-1898/06 od 26. februara 2009. godine, stav 11.
Ustavni sud nema nadležnost da ispituje odluke organa koji nije u nadležnosti Bosne i Hercegovine. Prema tome, apelacija podnesena protiv odluke visokog predstavnika, odnosno akta Ujedinjenih naroda je ratione personae inkompatibilna s Ustavom Bosne i Hercegovine.
• Odluka o dopustivosti broj AP-3879/08 od 15. aprila 2009. godine, stav 14, apelacija podnesena protiv naloga supervizora za Brčko;
• Odluka o dopustivosti broj AP-1424/07 od 16. jula 2009. godine, stav 6.
Ustavni sud podsjeća na jasno propisanu odredbu člana VI/3.b) Ustava BiH prema kojoj: „Ustavni sud također ima apelacionu nadležnost u pitanjima koja su sadržana u ovom Ustavu, kada ona postanu predmet spora zbog presude bilo kojeg suda u Bosni i Hercegovini“, te je nesporno da ima nadležnost da rješava apelaciju s obzirom na to da su apelacijom osporene odluke sudova u Bosni i Hercegovini kojima se odlučivalo o apelantovom radno-pravnom statusu. Međutim, s obzirom na to da su osporene odluke donesene isključivo na osnovu odluke visokog predstavnika, u odnosu na koje je Evropski sud zaključio da Bosna i Hercegovina nema odgovornost, Ustavni sud zaključuje da je apelacija ratione personae inkompatibilna s Ustavom Bosne i Hercegovine.
• Odluka o dopustivosti broj AP-680/07 od 13. maja 2009. godine, stav 13, prestanak radnog odnosa po odluci visokog predstavnika
Srodnici navodnih žrtava kršenja ljudskih prava moraju dokazati da patnja kojoj su izloženi zbog povrede ljudskih prava svojih srodnika svojim obimom i intenzitetom prevazilazi emocionalni stres kojem su neizbježno izloženi srodnici žrtava navodnih povreda ljudskih prava. Ukoliko to ne dokažu, njihove prijave se odbacuju kao ratione personae nespojive s Evropskom konvencijom (vidi Evropski sud za ljudska prava, Onay protiv Turske, presuda od 20. septembra 2007. godine, st. 23. i 24).
• Odluka o dopustivosti broj AP-595/07 od 17. septembra 2009. godine, stav 9, u konkretnom slučaju apelantica ničim nije dokumentirala da je njen sin izložen nehumanom tretmanu zbog kojeg bi i sama apelantica, kao njegov blizak srodnik, bila izložena patnji koja svojim obimom i intenzitetom prevazilazi uobičajenu patnju srodnika navodnih žrtava povrede ljudskih prava
Bosna i Hercegovina nema odgovornost za odluku komesara IPTF-a kojom je apelantu oduzeto privremeno ovlaštenje za vršenje policijske dužnosti, a koja je donesena u okviru mandata Misije Ujedinjenih naroda u Bosni i Hercegovini. Shodno tome, apelacija je ratione personae inkompatibilna s Ustavom Bosne i Hercegovine.
• Odluka o dopustivosti broj AP-2746/09 od 11. februara 2010. godine, stav 10;
• Odluka o dopustivosti broj AP-2894/09 od 11. februara 2010. godine, stav 12.
