Супротно дотадашњој пракси да се ради о апелацијама које су ratione personae инкомпатибилне с Уставом БиХ, закључено је да Европска конвенција пружа минимум заштите у погледу људских права и основних слобода, док Устав Босне и Херцеговине даје ширу заштиту. У складу с наведеним, а имајући у виду да Устав Босне и Херцеговине не садржи прецизне одредбе о функционисању државних органа, Уставни суд сматра да је потребно да измијени своју досадашњу праксу и да дозволи државним органима подношење апелација у складу с Пословником Уставног суда.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-39/03 од 27. фебруара 2004. године, ст. 12–15, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине“ број 19/04
Босна и Херцеговина није одговорна ratione personae у вези с исплатом старе девизне штедње у односу на Љубљанску банку д.д. Љубљана – Главна филијала Сарајево и Инвестбанку Београд, те се Босна и Херцеговина не може сматрати одговорном за обавезе исплате старе девизне штедње апелантима јер су оне настале на територији других држава. Слиједи да су апелације инкомпатибилне ratione personae с одредбама члана VI/3б) Устава Босне и Херцеговине.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-164/04 од 1. априла 2006. године, став 68, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине“ број 49/06, стара девизна штедња
Нема одговорности Босне и Херцеговине и Федерације Босне и Херцеговине у погледу исплате старе девизне штедње депоноване код Инвестбанке Београд и Југословенске извозне и кредитне банке Београд због тога што је апелација ratione personae инкомпатибилна с Уставом Босне и Херцеговине.
• Одлука о меритуму број АП-498/05 од 27. јуна 2006. године, став 10, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине“ број 77/06
Апелација је ratione personae инкомпатибилна с Уставом ако се као апелант појави Кантонално јавно правобранилаштво, а чињенице конкретног предмета указују да се не ради о апелантовој својини, већ о државном капиталу.
• Одлука о допустивости број АП-929/06 од 17. априла 2008. године, став 8, поступак за утврђивања ништавости уговора о откупу стана за који апелант као заступник Кантона тврди да је својина Републике Босне и Херцеговине (државни капитал)
Уставни суд нема надлежност да испитује одлуке судова ван Босне и Херцеговине. Према томе, апелација поднесена против одлуке Европског суда је ratione personae инкомпатибилна с Уставом Босне и Херцеговине.
• Одлука о допустивости број АП-2815/07 од 14. јула 2008. године, став 7
Уставни суд сматра да у конкретном случају Босна и Херцеговина није имала позитивну обавезу да апеланткињи обезбиједи дјелотворан правни лијек за накнаду штете коју је проузроковала међународна организација са специјалним статусом, нарочито када је такав правни лијек обезбијеђен путем те међународне организације, односно њеног осигуравача. Уставни суд сматра да Босна и Херцеговина у конкретном случају не може да буде одговорна за накнаду штете коју је апеланткиња претрпјела у возилу UNHCR-а, нити за обезбјеђење посебног правног лијека у таквим случајевима, па је апелација, ratione personae, недопустива.
• Одлука о допустивости број АП-1898/06 од 26. фебруара 2009. године, став 11
Уставни суд нема надлежност да испитује одлуке органа који није у надлежности Босне и Херцеговине. Према томе, апелација поднесена против одлуке високог представника, односно акта Уједињених нација је ratione personae инкомпатибилна с Уставом Босне и Херцеговине.
• Одлука о допустивости број АП-3879/08 од 15. априла 2009. године, став 14, апелација поднесена против налога супервизора за Брчко;
• Одлука о допустивости број АП-1424/07 од 16. јула 2009. године, став 6
Уставни суд подсјећа на јасно прописану одредбу члана VI/3б) Устава БиХ према којој: „Уставни суд има и апелациону надлежност над питањима по овом Уставу, која проистичу из пресуде сваког суда у Босни и Херцеговини“, те је неспорно да има надлежност да рјешава апелацију с обзиром на то да су апелацијом оспорене одлуке судова у Босни и Херцеговини којима се одлучивало о апелантовом радно-правном статусу. Међутим, с обзиром на то да су оспорене одлуке донесене искључиво на основу одлуке високог представника, у односу на које је Европски суд закључио да Босна и Херцеговина нема одговорност, Уставни суд закључује да је апелација ratione personae инкомпатибилна с Уставом Босне и Херцеговине.
• Одлука о допустивости број АП-680/07 од 13. маја 2009. године, став 13, престанак радног односа по одлуци високог представника
Сродници наводних жртава кршења људских права морају доказати да патња којој су изложени због повреде људских права својих сродника својим обимом и интензитетом превазилази емоционални стрес којем су неизбјежно изложени сродници жртава наводних повреда људских права. Уколико то не докажу, њихове пријаве се одбацују као ratione personae неспојиве с Европском конвенцијом (види Европски суд за људска права, Onay против Турске, пресуда од 20. септембра 2007. године, ст. 23 и 24).
• Одлука о допустивости број АП-595/07 од 17. септембра 2009. године, став 9, у конкретном случају апеланткиња ничим није документовала да је њен син изложен нехуманом третману због којег би и сама апеланткиња, као његов близак сродник, била изложена патњи која својим обимом и интензитетом превазилази уобичајену патњу сродника наводних жртава повреде људских права
Босна и Херцеговина нема одговорност за одлуку комесара IPTF-а којом је апеланту одузето привремено овлашћење за вршење полицијске дужности, а која је донесена у оквиру мандата Мисије Уједињених нација у Босни и Херцеговини. Сходно томе, апелација је ratione personae инкомпатибилна с Уставом Босне и Херцеговине.
• Одлука о допустивости број АП-2746/09 од 11. фебруара 2010. године, став 10;
• Одлука о допустивости број АП-2894/09 од 11. фебруара 2010. године, став 12
