У контексту Општег оквирног споразума, циљ елиминисања ефеката и трагова етничког чишћења сматра се од таквог основног значаја да у неким случајевима утиче на ваљаност правних трансакција које би, иначе, задовољавале претпоставке цивилног права. Суд сматра јасно установљеним да је С. З. закључила уговор о замјени под утицајем свог рањивог положаја због етничке припадности у вријеме када се политика етничког чишћења водила у великом дијелу Босне и Херцеговине, те да је јасно да уговор није у складу с оним што би биле њене жеље под нормалним околностима и мора се претпоставити да је Б. В., барем на један општи начин, био свјестан разлога који су С. З. навели да прихвати уговор.
• Одлука број У-15/99 од 15. децембра 2000. године, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 13/01, Уставни суд је мериторно ријешио предмет тако што је уговор о замјени непокретности прогласио ништавим

Уставни суд сматра да је деложација апеланта била у складу са законом, односно да је била заснована на члану 22 став 3 и члану 30 став 2 Закона о стамбеним односима, да је закон приступачан јер је објављен у службеним гласилима која су јавног карактера и свако заинтересовано лице може се упознати с његовим садржајем.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-45/02 од 30. јуна 2004. године, ст. 76–79, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 41/04, пренос станарског права с дједа на унука, нема повреде члана 8 Европске конвенције ни члана II/3ф) Устава БиХ

С обзиром на то да органи управе и редовни судови своје мијешање у апеланткињин дом правдају примјеном законске одредбе за коју је претходно установљено да није требало да буде примијењена у овом случају, произлази да мијешање у апеланткињин дом није било засновано на закону јер се у конкретном случају није могла примијенити одредба члана 2 став 3 Закона о престанку примјене Закона о напуштеним становима, нити било која друга одредба на основу које би се апеланткињи могао оспорити поврат у предметни стан.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-979/04 од 23. септембра 2005. године, став 49, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 48/05, управни поступак ради поврата стана у посјед

Одредба Закона о престанку примјене Закона о напуштеним становима, којом се допушта ex officio одлучивање о статусу апеланта као привременог корисника стана за који није поднесен захтјев за поврат, мјера је која служи значајном јавном интересу обезбјеђивања алтернативног смјештаја с циљем рјешавања хиљада неријешених имовинских захтјева на најдјелотворнији могући начин.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-2133/05 од 20. октобра 2006. године, став 33, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 9/07, статус привременог корисника стана за који није поднесен захтјев за поврат, нема повреде члана 8 Европске конвенције ни члана II/3ф) Устава БиХ

Утврђивање по службеној дужности да апеланту престаје привремено право коришћења предметног стана, стављање стана под привремену управу општине и његово враћање власнику представља законито мијешање у апелантова права које служи легитимном циљу, а то је омогућавање праведне и законите расподјеле стамбеног фонда у мирнодопским условима, у складу с приоритетима прописаним у члану 7 Закона о враћању, додјели и продаји станова и одредбама релевантних општих аката послодавца, односно даваоца стана на коришћење.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-2133/05 од 20. октобра 2006. године, став 33, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 9/07, статус привременог корисника стана за који није поднесен захтјев за поврат, нема повреде члана 8 Европске конвенције ни члана II/3ф) Устава БиХ

Мијешање у право на дом није било у складу са „законом” због тога што су поступци припадника СФОР-а у конкретним случајевима били ван оквира предвиђеног и домаћим законом и нормама међународних докумената.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-2582/05 од 16. јануара 2007. године, став 93, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 38/07, лишавање слободе од стране СФОР-а и претрес стана, утврђена повреда члана 8 Европске конвенције и члана II/3ф) Устава БиХ

Не постоји повреда права на дом када апеланткиња, као бивша чланица домаћинства носиоца станарског права, која се према Закону о престанку примјене Закона о напуштеним становима може третирати као „расељено лице", није покренула поступак поврата у стан у складу са Законом о престанку примјене Закона о напуштеним становима, чиме је изгубила право на „дом", а тиме и правни интерес да побија статус носиоца станарског права трећег лица на том стану. Надаље, и да има правни интерес, с обзиром на то да је потписница споразума о одређивању носиоца станарског права на стану који је био њен дом, правну ваљаност споразума могла је побијати само у складу с роковима прописаним Законом о облигационим односима, које је пропустила.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-1822/06 од 27. фебруара 2008. године, ст. 29 и 30, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 27/08, станарско право, нема повреде члана 8 Европске конвенције ни члана II/3ф) Устава БиХ

Не постоји повреда права на поштовање дома из члана II/3ф) Устава Босне и Херцеговине и члана 8 Европске конвенције у односу на апелантове наводе о недоношењу коначних одлука о његовим захтјевима за поврат стана у посјед, када је постојало законско овлашћење надлежних органа да прекину поступак извршења одлуке CRPC-а. Позивајући се на став Комисије за људска права при Уставном суду, Уставни суд је закључио да надлежни управни органи нису могли да воде паралелан поступак поводом апелантовог захтјева за поврат стана с обзиром на поступак извршења одлуке CRPC-а.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-1970/06 од 15. јануара 2009. године, став 52, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 26/09, поступак враћања стана у посјед, нема повреде члана 8 Европске конвенције ни члана II/3ф) Устава БиХ

Уставни суд сматра да су оспорене судске одлуке повриједиле апелантово право на дом из члана II/3ф) Устава Босне и Херцеговине и члана 8 Европске конвенције јер представљају незаконито мијешање у ово апелантово право. Мијешање је незаконито јер су редовни судови удовољили тужитељичином тужбеном захтјеву за исељење апеланта из спорног стана на којем је она стекла право својине, примјењујући само одредбу члана 43 Закона о основима својинско-правних односа, а занемарили су постојање правоснажног рјешења Основног суда број Рс-6/90 из 1990. године којим је тужитељици утврђена обавеза обезбјеђења нужног смјештаја апеланту као услова за његово исељење из спорног стана.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-646/08 од 10. јуна 2009. године, став 35, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 82/09, утврђена повреда члана 8 Европске конвенције и члана II/3ф) Устава БиХ

Уставни суд закључује да је у предметном поступку, односно у поступку у којем дуже од пет година није донесена коначна одлука и у којем се предмет стално враћа с вишег на нижи орган, усљед чега апелант не може реализовати своје право на стан, повријеђено апелантово право на правично суђење у разумном року из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 1 Европске конвенције. Због тога, Уставни суд сматра да је повријеђено и апелантово право на дом из члана II/3ф) Устава Босне и Херцеговине и члана 8 Европске конвенције.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-814/07 од 14. октобра 2009. године, став 50, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 99/09, дужина трајања поступка доношења рјешења које замјењује уговор о коришћењу стана након доношења одлуке Уставног суда БиХ којом је у истом предмету утврђена повреда апелантовог права на дом, утврђена повреда члана 8 Европске конвенције и члана II/3ф) Устава БиХ

Постоји повреда права на дом из члана II/3ф) Устава Босне и Херцеговине и члана 8 Европске конвенције када овлашћено службено лице у поступку извршења наредбе за претрес стана, противно изричитој законској одредби, пропусти да лицу код којег се претрес спроводи преда наредбу за претрес прије почетка претресања.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-3376/07 од 28. априла 2010. године, став 49, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 95/10, посебне истражне радње, утврђена повреда члана 8 Европске конвенције и члана II/3ф) Устава БиХ

Уставни суд закључује да пропуст надлежних органа да окончају поступак извршења закључка о дозволи извршења представља мијешање у апеланткињино право на дом које не задовољава критеријум „у складу са законом" из става 2 члана 8 Европске конвенције, што за посљедицу има да је апеланткињи повријеђено право на дом из члана II/3ф) Устава Босне и Херцеговине и члана 8 Европске конвенције.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-3377/09 од 18. априла 2012. године, став 57, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 47/12, увођење у посјед стана, утврђена повреда члана 8 Европске конвенције и члана II/3ф) Устава БиХ

Мијешање јавних власти у право апеланата на дом извршено је у складу са законом, за који је Уставни суд утврдио да се у јавном интересу и не допушта поврат у посјед стана лицу које је након 19. маја 1992. године остало у служби у било којим оружаним снагама ван територије Босне и Херцеговине, нити укњижба права својине на том стану, иако је у поступку пред редовним судовима утврђено постојање правно обавезујућег уговора будући да су оспореним одлукама редовних судова упућени да у складу са законом остваре прописану накнаду умјесто натуралне реституције.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-1205/08 од 13. јула 2012. године, став 67, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 79/12, станови ЈНА, утврђена повреда члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију и члана II/3к) Устава БиХ, нема повреде члана 8 Европске конвенције ни члана II/3ф) Устава БиХ

Уставни суд закључује да постоји кршење права на дом из члана II/3ф) Устава Босне и Херцеговине и члана 8 Европске конвенције јер је мијешање у апеланткињино право незаконито будући да јој је, као фактичком кориснику електричне енергије у смислу члана 75 став 4 Закона о својинско-правним односима, онемогућено да ужива у коришћењу свог „дома" у смислу члана 8 Европске конвенције.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-926/13 од 25. априла 2013. године, став 24, сметање посједа породичне куће и посједа права коришћења електричне енергије, утврђена повреда члана 8 Европске конвенције и члана II/3ф) Устава БиХ

Оспореним одлукама, којим је апелант потпуно лишен пословне способности, повријеђено је право на приватни живот из члана II/3ф) Устава Босне и Херцеговине и члана 8 Европске конвенције јер у конкретном случају из образложења оспорених одлука не произлази да су се приликом изрицања тако озбиљне мјере поштовали захтјеви прописани законом.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-3012/21 од 16. новембра 2021. године, став 48, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговинеˮ број 74/21, одузимање пословне способности