Због немогућности рада Великог вијећа Уставног суда Босне и Херцеговине из објективних разлога (непопуњеност састава Уставног суда), Уставни суд је присиљен предмете рјешавати искључиво на пленарним сједницама. Међутим, на овај начин се може ријешити само ограничен број предмета.
С обзиром на то да Уставни суд пружа супсидијарну заштиту, и то само права прописаних Уставом Босне и Херцеговине и Европском конвенцијом за заштиту људских права и основних слобода, предмети који се у оваквој ситуацији упућују на пленарну сједницу су само они који су, према Правилима Уставног суда Босне и Херцеговине („Службени гласник Босне и Херцеговине“ бр. 94/14, 47/23 и 41/24) и према оцјени Уставног суда хитни или у којима се, према Правилима Уставног суда, доноси одлука о допустивости, о чему Уставни суд води рачуна по службеној дужности. Упркос великим напорима који се улажу, чак ни сви хитни предмети не могу у исто вријеме бити упућени на исту пленарну сједницу. Стога слање захтјева за хитно поступање у појединим предметима неће имати утицаја на ток поступка пред Уставним судом.
