У конкретном случају апелант се позива на своје право на преписку у ситуацији која није законом допуштена и када шаље поруке с мобилног телефона из затвора лицима која инструира како да се понашају у поступку. Оцјењујући све наведено, Уставни суд сматра да апелант нема „оправдан захтјев" који покреће питање права на преписку из Устава Босне и Херцеговине или Европске конвенције, а који би требало мериторно испитати. Због тога, Уставни суд закључује да су наводи о кршењу права на преписку из члана II/3ф) Устава Босне и Херцеговине и члана 8 Европске конвенције очигледно (prima facie) неосновани.
• Одлука о допустивости број АП-813/08 од 21. јула 2010. године, став 16
