Забрана медијској кући да објављује снимак полицијске интервенције без прикривања лица једног од полицајаца • Кршење члана 10 Конвенције

Чињенице и наводи подносиоца представке

Подносилац представке је „Bild GmbH“, друштво с ограниченом одговорношћу које посједује и управља интернет страницом bild.de, страницом која објављује вијести, и које издаје новине „Bild“ и „Bild am Sonntag“.

Дана 10. јула 2013. године на bild.de објављен је чланак о полицијској интервенцији у ноћном клубу у Бремену у јуну те године. Полиција је била позвана јер се један од гостију (Д.) агресивно понашао према особљу. Уз чланак је објављен и снимак на којем се види како неколико полицајаца присиљава госта Д. да легне на под, при чему га један од полицајаца удара ногама и палицом. Подносилац представке је 12. јула 2013. године објавио други чланак, уз који су били објављени додатни снимци на којима се види агресивно понашање госта Д. прије доласка полицајаца. На једном снимку се јасно видјело лице једног од полицајаца, полицајца П., како помаже колеги да савлада госта Д. У видеу није било наговјештаја о томе да је он употријебио прекомјерну силу. Полицајац П. је тражио од „Bilda“ да видео буде уклоњен све док се не замути његово лице. Након што су они то одбили, полицајац П. се обратио суду.

Одлуком Регионалног суда наложено је подносиоцу представке да уклони снимак све док се лице полицајца П. не замагли. Одмјеравајући супротстављена права, суд је сматрао да је објава снимка повриједила права полицајца П. Ту одлуку је потврдио другостепени суд, који је наложио да се снимци уклоне све док се лице полицајца П. не замути. Нагласио је важност расправе о државном монополу на коришћење силе, али је тај аспект супротставио личним правима полицајца П., закључивши да објављивање немонтираног снимка без његовог пристанка крши његова права. Такође је примијетио да у првом чланку није приказано понашање госта Д.

Позивајући се на члан 10 (слобода изражавања), подносилац представке се жалио да је наредба да уклони немонтирани снимак са своје интернет странице прекршила његову слободу изражавања.

Оцјена Европског суда

Европски суд је навео опште принципе у вези с питањем да ли је мијешање „неопходно у демократском друштву“, а ти принципи су: допринос јавној расправи, колико је лице познато и његово претходно понашање, те садржај, облик и посљедице публикације. Европски суд је такође истакао да медијски извори имају одговорност и ограничења при извјештавању, посебно када су укључене слике појединаца. У обзир се узима утицај информација које ће бити објављене и потенцијални утицај коришћеног средства за преношење информација. У том смислу је наглашено да аудио-визуелни медији имају непосреднији и снажнији ефекат од принтаних медија. Европски суд је даље указао на право сваког лица на контролу употребе фотографије, а то право укључује и право на приговор на снимање, чување и репродуковање личне фотографије. Коначно, Европски суд је нагласио важност дјелотворности судске контроле у процјени неопходности мјера, посебно у погледу пропорционалности мијешања.

Примјењујући опште принципе на конкретан случај, Европски суд је утврдио сљедеће:

• Допринос јавној расправи

Спорни снимци односили су се на питање од јавног интереса у вези с тим када полицијски службеници употријебе силу.

• Колико је лице познато и његово претходно понашање

Полицајац П. није био јавна личност и раније није привлачио пажњу јавности. Европски суд је истакао да подносилац представке није тврдио да је полицајац П. био укључен у било какав облик недоличног понашања. Нагласио је и како је важно препознати да под одређеним околностима објављивање фотографије полицајца може имати негативне посљедице на његов приватни живот, што националне власти требају узети у обзир.

• Начин добијања информација и њихова вјеродостојност

Снимци су добијени с јавног мјеста, а њихова вјеродостојност није била упитна.

• Садржај и облик публикације

Што се тиче облика у којем је видео приказан, Европски суд је, између осталог, истакао да то што полицијско коришћење силе није приказано на негативан начин не значи да извјештавање о томе у медијима не треба уживати било какву заштиту. Суд је навео да се забрана односила не само на већ објављене снимке већ и на све будуће. То је морало имати одвраћајући ефекат који су њемачки судови требали да узму у обзир у свом образложењу, али су они пропустили да то учине.

• Посљедице публикације

Европски суд је прихватио да је полицајац П. био суочен с критичким коментарима чланова јавности и своје дјеце о документованом инциденту. Иако се то односило на претходне објаве, домаћи судови нису испитали у којој би мјери свако будуће објављивање немонтираних снимака, без обзира на пропратну покривеност, довело до сличних негативних посљедица које оправдавају обавезу обрађивања фотографије полицајца П.

• Озбиљност наметнутог ограничења

Што се тиче строгоће мјера наметнутих медију, Европски суд је истакао да ограничење права на објављивање необрађених фотографија није било нарочито строго, али да није било ни оправдано јер није успостављен потребан баланс између супротстављених права.

Имајући у виду претходно наведено, Европски суд је сматрао да су национални судови правилно узели у обзир критеријуме наведене у његовој пракси у контексту балансирања супротстављених права према чл. 8 и 10 Конвенције у вези с првом објавом. Међутим, процјена пропорционалности домаћих судова у вези с другом објавом и сваком будућом објавом била је недовољна у два погледа. Прво, основна разматрања Регионалног суда била су усмјерена на уређивачку презентацију прве објаве. Друго, и што је важније, другостепени суд се није бавио процјеном избалансираности супротстављених интереса у вези са сваком будућом објавом. Без вредновања у којој мјери би објављивање фотографије могло допринијети јавној расправи, домаћи суд је у уопштеном образложењу навео да се чак и необрађена фотографија која представља стварне околности полицијске интервенције без приказивања полицијског службеника на негативан начин не може посматрати као приказивање аспекта савременог друштва и стога је незаконита. Уколико нема сагласности лица којих се тиче, то би могло довести до забране сваког будућег објављивања необрађених слика полицијских службеника који обављају своје дужности. У вези са та два питања, у одлукама националних судова није наведена потребна процјена како би се оправдала „неопходност“ ограничења слободе изражавања подносиоца представке у вези с другом објавом и сваком будућом објавом необрађеног снимка. Европски суд стога није могао да прихвати да је мијешање било неопходно у демократском друштву у смислу члана 10 Европске конвенције те је утврдио кршење.