Уставни суд није надлежан да преиспитује одлуке Дома за људска права за Босну и Херцеговину.
• Одлука број У-13/01 од 31. августа 2001. године

Уставни суд није надлежан да преиспитује одуке CRPC-а. Осим тога, Уставни суд не види разлог зашто би овај предмет другачије третирао него у складу са својом досадашњом праксом. Такође, Уставни суд наглашава да је у конкретном случају Федерално министарство одбране CRPC-у поднијело захтјев за поновно преиспитивање предметне одлуке, о којем CRPC још није одлучио, као и да не постоји закључак о деложацији који је издао надлежни стамбени орган, којим се апеланту налаже да мора напустити предметни стан.
• Одлука о допустивости број АП-223/04 од 17. марта 2004. године

У конкретном случају Уставни суд сматра да није надлежан да одлучује о апелацији која је изјављена против информације органа управе јер она нема својство пресуде, бар не у оној мјери да ју је донио „било који суд у Босни и Херцеговини“, односно нема својство одлуке у смислу члана 15 став 3 Пословника Уставног суда.
• Одлука о допустивости број АП-141/04 од 29. септембра 2004. године

Уставни суд није надлежан да одлучује у предмету у којем је из стања списа и апелантових навода јасно да апелантова намјера није била подношење апелације Уставном суду, већ изјављивање жалбе против одлуке о приговору имунитета у смислу надлежности утврђене одредбама Устава Федерације Босне и Херцеговине и Закона о имунитету Федерације Босне и Херцеговине, али је она због погрешне правне поуке суда погрешно упућена Уставном суду.
• Одлука о допустивости број АП-617/04 од 29. септембра 2004. године, ст. 8 и 9

Уставни суд није надлежан да одлучује о апелацији која је изјављена против јавног огласа јер он нема својство пресуде, бар не у оној мјери да га је донио „било који суд у Босни и Херцеговини“, односно нема својство одлуке у смислу члана 15 став 3 Пословника Уставног суда.
• Одлука о допустивости број АП-704/04 од 14. октобра 2004. године, став 4

Уставни суд нема надлежности да преиспитује одлуке Комисије за имовинске захтјеве с циљем разјашњавања правне позиције релевантне за те одлуке.
• Одлука о допустивости број АП-1206/05 од 15. јуна 2005. године, став 4;
• Одлука о допустивости број АП-1524/05 од 14. марта 2006. године, став 8;
• Одлука о допустивости број АП-1827/05 од 20. октобра 2006. године, став 8

Уставни суд није надлежан да одлучује о апелацији која је изјављена против аката који немају својство пресуде, бар не у оној мјери да их је донио „било који суд у Босни и Херцеговини“, односно немају својство одлуке у смислу члана 15 став 3 Пословника Уставног суда.
• Одлука о допустивости број АП-624/04 од 28. јуна 2005. године, став 5, управни спор који се тицао промјене намјене пољопривредног земљишта, апелација недопустива због ненадлежности суда за одлучивање, протека рока, неисцрпљивања правних лијекова, ratione materiae инкомпатибилности са Уставом

Уставни суд нема надлежност да у апелационом поступку разматра да ли неки закон, односно општи акт, сам по себи, крши нека од уставних права апеланата.
• Одлука о допустивости број АП-666/04 од 13. септембра 2005. године, став 4, апеланти су поднијели апелацију против чл. 1 и 3 Закона о измјенама и допунама Закона о приватизацији државних станова јер сматрају да они крше њихова права на забрану дискриминације, апелација је недопустива због ненадлежности за одлучивање
• Одлука о допустивости број АП-905/08 од 4. септембра 2008. године, став 4

Уставни суд није надлежан да преиспитује одлуке Комисије за имовинске захтјеве расељених лица и избјеглица из Анекса 7 Дејтонског мировног споразума јер се Комисија не може сматрати судом у Босни и Херцеговини зато што врши своје функције ван стандардне судске структуре Босне и Херцеговине.
• Одлука о допустивости број АП-736/04 од 17. новембра 2005. године, став 6

У конкретном случају, Уставни суд није надлежан да одлучује о апелацији којом се не побија никаква пресуда суда у Босни и Херцеговини, односно одлука у смислу члана 16 став (1) Правила Уставног суда, већ се апелација односи на захтјев за пружање помоћи за изградњу породичне куће порушене у рату.
• Одлука о допустивости број АП-2077/05 од 17. новембра 2005. године, став 4

Имајући у виду да апелант у апелацији није навео да оспорава наведене пресуде редовних судова, као ни конкретна уставна права за која сматра да су му повријеђена, већ је навео своје незадовољство поступањем послодавца и истакао молбу ради исплате отпремнине, Уставни суд је ту апелацију протумачио тако да се апелант директно обраћа Уставном суду тражећи да му помогне ради исплате отпремнине од ранијег послодавца. У вези с тим, наглашава се да према члану VI/3б) Устава Босне и Херцеговине Уставни суд није надлежан за пружање такве врсте помоћи. Наиме, Уставни суд има апелациону надлежност у питањима која су садржана у овом уставу када она постану предмет спора због пресуде било којег суда у Босни и Херцеговини.
• Одлука о допустивости број АП-1076/05 од 12. априла 2006. године, став 4

Уставни суд има, између осталог, надлежност из члана VI/3б) Устава Босне и Херцеговине, према којој „Уставни суд има апелациону надлежност у питањима која су садржана у овом уставу, када она постану предмет спора због пресуде било којег суда у Босни и Херцеговини“. У конкретном случају, Уставни суд закључује да није надлежан да одлучује о апелацији којом се не побија никаква конкретна пресуда суда у Босни и Херцеговини, односно одлука у смислу члана 16 став (1) Правила Уставног суда.
• Одлука о допустивости број АП-1165/05 од 9. маја 2006. године, став 6, апелација поднесена против одлуке Општинског вијећа;
• Одлука о допустивости број АП-1337/05 од 12. септембра 2006. године, став 7, апелација поднесена против дописа начелника Општине Велика Кладуша;
• Одлука о допустивости број АП-1356/05 од 27. јуна 2006. године, став 6, апелација поднесена против акта Кантоналног јавног правобранилаштва;
• Одлука о допустивости број АП-1362/05 од 20. септембра 2006. године, став 30, апелација поднесена против Уговора о праву грађења, финансирању, пројектовању и управљању

Уставни суд подсјећа на своју надлежност из члана VI/3б) Устава Босне и Херцеговине, према којој: „Уставни суд има апелациону надлежност у питањима која су садржана у овом уставу, када она постану предмет спора због пресуде било којег суда у Босни и Херцеговини.“ У конкретном случају Уставни суд сматра да није надлежан да одлучује о жалби на рад тржишних инспектора јер не постоји пресуда или одлука коју је донио „било који суд у Босни и Херцеговини“ да би се онда она могла оспоравати апелацијом.
• Одлука о допустивости број АП-2243/05 од 20. септембра 2006. године, став 3

Имајући у виду да се у конкретном случају оспорава одлука CRPC-а, донесена након Споразума од 20. маја 2004. године, као што је био случај и у раније наведеној одлуци Уставног суда број АП-2633/05 од 12. априла 2006. године, то Уставни суд, у складу са својом ранијом праксом и образложењем из цитиране одлуке, сматра да није надлежан за одлучивање.
• Одлука о допустивости број АП-1440/05 од 12. септембра 2006. године, став 7;
• Одлука о допустивости број АП-1604/05 од 20. септембра 2006. године, ст. 8 и 9;
• Одлука о допустивости број АП-1882/05 од 13. октобра 2005. године, ст. 7 и 8;
• Одлука о допустивости број АП-105/08 од 21. јула 2010. године, ст. 16 и 17, дужина трајања поступка пред CRPC-ом

Будући да су одлуке CRPC-а коначне и обавезујуће, а да по Споразуму имају исту правну снагу као и одлуке претходног CRPC-а, произлази да је уставноправни положај овог CRPC-а након 20. маја 2004. године остао непромијењен, то је тијело sui generis које се не може сматрати судом у Босни и Херцеговини, па стога Уставни суд није надлежан да преиспитује његове одлуке јер CRPC врши своје функције ван стандардне судске структуре Босне и Херцеговине.
• Одлука о допустивости број АП-2346/07 од 13. септембра 2007. године, став 14

У случају у којем апелант наводи само повреду одредби Устава Федерације Босне и Херцеговине Уставни суд није надлежан да одлучује о поднесеној апелацији јер она, у смислу члана VI/3б) Устава Босне и Херцеговине, не покреће питања „која су садржана у овом уставу“.
• Одлука о допустивости број АП-1006/06 од 13. децембра 2007. године, став 10

Уставни суд је у својој сталној пракси наглашавао да нема надлежност да преиспитује одлуке Дома и Комисије за људска права при Уставном суду Босне и Херцеговине. То правно становиште се може заузети и у вези с одлукама Уставног суда које је донио у предметима изворно примљеним код бившег Дома (означених као ЦХ). Иако се формалноправно ради о одлукама Уставног суда, те одлуке се утолико разликују од „уобичајених“ предмета и одлука Уставног суда зато што се оне третирају по Анексу 6 уз Општи оквирни споразум за мир у Босни и Херцеговини, што Уставни суд поступа по посебним правилима процедуре, те што за њих важи иста пракса Уставног суда као да се ради о одлукама Дома, тј. Комисије за људска права при Уставном суду Босне и Херцеговине.
• Одлука о допустивости број АП-2479/07 од 25. јануара 2008. године, став 12

Уставни суд подсјећа на своју надлежност из члана VI/3б) Устава Босне и Херцеговине, према којој „Уставни суд има апелациону надлежност у питањима која су садржана у овом уставу, када она постану предмет спора због пресуде било којег суда у Босни и Херцеговини". Према наведеним одредбама, Уставни суд, у оквиру апелационе надлежности, може да разматра апелације поднесене против пресуде, односно одлуке којом је окончан неки поступак. Слиједи да Уставни суд нема надлежност да у апелационом поступку разматра да ли неки закон, односно општи акт, сам по себи, крши нека од апеланткињиних уставних права.
• Одлука о допустивости број АП-905/08 од 4. септембра 2008. године, став 4

За разлику од ситуације кад ВСТС поступа у дисциплинском поступку, који у складу с јуриспруденцијом Европског суда за људска права и Уставног суда под одређеним условима има карактер кривичног поступка, у конкретном случају ВСТС је поступао у границама свог јавноправног овлашћења да обезбиједи независно и непристрасно правосуђе у поступку именовања носиоца правосудне функције, односно поништења одлуке о именовању на ту функцију. Стога, одлука у таквом поступку, будући да има циљ да обезбиједи независно, непристрасно и професионално правосуђе у цјелини, није по свом правном значају иста као одлука донесена у дисциплинском поступку против судија и тужилаца, гдје се утврђује појединачна дисциплинска, односно кривична одговорност носиоца правосудне функције у поступку за који је Уставни суд већ установио да има карактер судског одлучивања. Уставни суд сматра да у овом сегменту своје надлежности ВСТС врши успостављање професионалног и дјелотворног судског система, те да оспорена одлука није одлука судског органа, већ одлука независног и самосталног органа Босне и Херцеговине. Стога, Уставни суд сматра да ВСТС у конкретном случају није поступао у својству трибунала, па самим тим ни оспорена одлука нема својство пресуде. Стога, Уставни суд закључује да није надлежан да одлучује о апелацији која је изјављена против одлуке ВСТС-а о поништењу именовања апеланта на дужност тужиоца у Окружном тужилаштву јер то није одлука која има својство пресуде, бар не у оној мјери да ју је донио „било који суд у Босни и Херцеговини“, односно нема својство одлуке у смислу члана 16 став (1) Правила Уставног суда.
• Одлука о допустивости број АП-1091/07 од 14. априла 2010. године, ст. 9 и 10

Уставни суд нема надлежност да у апелационом поступку разматра одлуку Уставног суда ФБиХ из апстрактне надлежности, односно да разматра да ли одлука ентитетског уставног суда којом је укинут/промијењен неки закон, односно општи акт крши нека од апелантових уставних права.
• Одлука о допустивости број АП-2391/07 од 27. новембра 2010. године, став 13, објављена у „Службеном гласнику БиХ“ број 48/11, измјена праксе заузете у предмету број У-5/99 када је ријеч о одлукама ентитетских уставних судова донесених у поступку оцјене уставности

Како у конкретном случају апелант, у суштини, није ни покренуо апелациони поступак у смислу члана VI/3б) Устава Босне и Херцеговине, већ је само поднио захтјев за доношење судске мјере обезбјеђења у смислу Закона о парничном поступку зато што такву мјеру није издејствовао у парничном поступку пред редовним судом, Уставни суд сматра да, у смислу члана VI/3б) Устава Босне и Херцеговине и члана 77 став (1) Правила Уставног суда, није надлежан за одлучивање о таквом захтјеву.
• Одлука о допустивости број АП-4142/11 од 20. децембра 2011. године, став 8, апелант се обратио Уставном суду поднеском који је експлицитно назвао „захтјев за доношење привремене мјере“ не повезујући тај захтјев са оспоравањем било које одлуке надлежног суда

С обзиром на то да и у конкретном случају апеланти апелацијом оспоравају одлуку Уставног суда ФБиХ о неусаглашености одредби Закона о нотарима с ентитетским уставом, Уставни суд,  подржавајући сопствену праксу у предметима који су с овог аспекта покретали идентична правна питања, сматра да није надлежан да разматра наведену одлуку ентитетског уставног суда.
• Одлука о допустивости број АП-2567/16 од 16. фебруара 2018. године, став 9, објављена у „Службеном гласнику БиХ“ број 17/18, одлуке ентитетских уставних судова донијете у оквиру апстрактне надлежности