Уставни суд Босне и Херцеговине одржао је 98. пленарну сједницу.

На данас одржаној сједници Уставни суд Босне и Херцеговине је одлучивао о једном броју захтјева за оцјену уставности и апелација о наводним повредама људских права и основних слобода.

Искључиво ради илустрације издвајамо:

Др Божо Љубић, у вријеме подношења захтјева предсједавајући Представничког дома Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине, поднио је Уставном суду Босне и Херцеговине захтјев за оцјену уставности појединих одредби потпоглавља Б Изборног закона Босне и Херцеговине и одредби члана 20.16А поглавља 20 - Прелазне и завршне одредбе Изборног закона.

Подносилац захтјева, између осталог, наводи да сматра да оспорене одредбе Изборног закона нису у складу с Уставом Босне и Херцеговине у вези с појединим одредбама Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода, Међународног пакта о грађанским и политичким правима, Протокола број 12 уз Европску конвенцију, одредбама Међународне конвенције о укидању свих облика расне дискриминације, а које чине саставни дио Устава Босне и Херцеговине.

Разматрајући овај захтјев, Уставни суд Босне и Херцеговине је, у складу с чланом 46 Правила Уставног суда Босне и Херцеговине, одлучио да се у вези са захтјевом питања која су значајна за доношење одлуке непосредно расправе, односно да се на наредној пленарној сједници Уставног суда Босне и Херцеговине одржи јавна расправа о овом питању.

Уставни суд Босне и Херцеговине је одлучивао и у предмету У 7-15, односно о захтјеву Сафета Софтића, другог замјеника предсједавајућег Дома народа Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине за оцјену уставности прве реченице члана 7 став 1 Устава Републике Српске у дијелу који гласи: „Језик бошњачког народа.“

Подносилац захтјева, између осталог, наводи да та одредба није у складу с Преамбулом Устава БиХ и његовим принципом конститутивности бошњачког народа. Поред наведеног, сматра да оспорена одредба крши и одредбе Европске конвенције, Међународног пакта о грађанским и политичким правима, Конвенције о правима дјетета, Оквирне конвенције о регионалним језицима и језицима мањина, Међународне конвенције о укидању свих облика расне дискриминације, као и одредбе Оквирне конвенције о правима мањина.

Уставни суд Босне и Херцеговине је захтјев подносиоца одбио као неоснован јер је утврдио да је прва реченица члана 7 став 1 Устава Републике Српске у дијелу који гласи: „Језик бошњачког народа“ у складу с Уставом Босне и Херцеговине.

Уставни суд је, између осталог, закључио да је прва реченица члана 7 став 1 Устава Републике Српске у дијелу: „Језик бошњачког народа“ неутрална одредба која не одређује назив језика, већ садржи уставно право конститутивног бошњачког народа да, као и сви конститутивни народи и остали који се тако не изјашњавају, језик којим говоре назову именом којим желе, што је у складу с Уставом Босне и Херцеговине и свако супротно поступање у пракси водило би кршењу Устава Босне и Херцеговине, али и Устава Републике Српске.

Такође, Уставни суд Босне и Херцеговине је, између осталог, констатовао да Устав Босне и Херцеговине нигдје не прописује да се имена језика којим говоре конститутивни народи морају везати за име конститутивног народа. Устав Босне и Херцеговине даје право конститутивним народима и осталим да језик којим говоре назову именом каквим желе. Оваква одредба не даје право јавним властима у Републици Српској да у конкретним случајевима одређује име језика којим говоре Бошњаци супротно од њиховог уставног права да језик којим говоре назову именом којим желе. Име језика не може бити условљено ни лингвистичким правилима зато што је уставно право на име језика одвојено од садржаја језика, стандарда језика, итд. Оспорена одредба не спречава Бошњаке нити било кога другог да језик којим говоре назову именом којим желе. Стога, овакав концепт оспорене одредбе управо слиједи становиште да Устав Босне и Херцеговине даје право свим конститутивним народима, па тако и Бошњацима, као и другима који се тако не изјашњавају да језик којим говоре назову именом којим желе.