Уставни суд Босне и Херцеговине је данас, 11. јуна 2019. године, одржао редовну, 90. сједницу Великог вијећа Уставног суда Босне и Херцеговине.
Од одлука које је данас донио Уставни суд издваја:
АП 124/19 – у којој је Уставни суд закључио да постоји повреда апелантовог права на личну слободу и безбједност из члана II/3д) Устава Босне и Херцеговине и члана 5 став 1 тачка ц) и став 3 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода (Европска конвенција). Наиме, редовни судови су пропустили да у одлуци о продужењу мјере притвора апеланту на основу одредбе члана 146 став 1 тачка ц) Закона о кривичном поступку ФБиХ (ЗКПФБиХ) дају релевантне и довољне разлоге у погледу постојања посебних разлога за продужење мјере притвора по том основу. Према мишљењу Уставног суда, редовни судови су поновили исте разлоге, односно дали стереотипна образложења без уважавања специфичних околности конкретног случаја, тј. без конкретизације и индивидуализације у односу на апеланта. Такође, предметни кривични поступак није вођен на начин којим би се трајање притвора свело на најмању могућу мјеру.
Супротно томе, Уставни суд је у наведеној одлуци закључио да нема кршења апелантовог права на личну слободу и безбједност из члана II/3д) Устава Босне и Херцеговине и члана 5 став 1 тачка ц) Европске конвенције када су редовни судови, одлучујући о продужењу мјере притвора апеланту, понудили релевантне и довољне разлоге за закључак да постоји основана сумња да је апелант починио кривично дјело за које је осумњичен, те да и даље постоје посебни разлози прописани чланом 146 став 1 тачка а) ЗКПФБиХ за одређивање мјере притвора, при томе понудивши довољне разлоге и образложења због којих даљње вођење кривичног поступка не би могло бити обезбијеђено одређивањем блаже мјере према апеланту.
АП 523/19 – у којој је Уставни суд закључио да постоји повреда апелантовог права на правично суђење из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 1 Европске конвенције у односу на доношење одлуке у разумном року у предмету Тужилаштва Босне и Херцеговине. Наведено имајући у виду да у конкретном случају истражни поступак у периоду који је релевантан за апеланта траје три године, при чему Тужилаштво БиХ није образложило које је мјере предузео Колегијум Тужилаштва БиХ ради окончања истраге. Уставни суд је такође имао у виду чињеницу да због потребе прикупљања доказа Тужилаштво БиХ и даље предузима одређене радње због чега није у могућности да донесе било какву одлуку у вези с поступком. Уставни суд је узео у обзир да се ради о сложеном предмету, али је закључио да је у конкретном случају нарушена равнотежа између захтјева за ефикасан и брз поступак и правилног администрирања правде, без обзира на то што апелант нема конкретне мјере, односно ограничења.
Све одлуке усвојене на данашњој сједници биће достављене апелантима у року од мјесец дана и објављене у што краћем року на интернет страници Уставног суда Босне и Херцеговине.
