Уставни суд Босне и Херцеговине одржао је данас, 7. јула 2016. године, редовну, 40. сједницу Великог вијећа.
На данашњој сједници Великог вијећа Уставни суд БиХ је, између осталог, разматрао већи број апелација поднесених због наводних повреда уставних права апеланата које су им нанијели редовни судови, а међу њима и један број апелација које покрећу питање одговорности за клевету.
Искључиво ради илустрације, издвајамо:
Уставни суд Босне и Херцеговине је усвојио апелацију Маринка Планинића из Читлука поднесену против Пресуде Суда Босне и Херцеговине број С1 2 К 005972 13 Кж 2 од 31. октобра 2014. године, којом је апелант проглашен кривим зато што је као одговорно лице, с намјером да прибави имовинску корист за правно лице, свјесним избјегавањем да плати порез на промет робе и услуга и других фискалних обавеза оштетио буџет Федерације Босне и Херцеговине ..., јер је утврдио да је учињена повреда права на правично суђење из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 1 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода.
Наиме, одлучујући у овом предмету, Уставни суд Босне и Херцеговине је закључио да постоји повреда права на правично суђење из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 1 Европске конвенције због начина на који су кључни докази прибављени и употријебљени у поступку против апеланта. Пресуде на основу којих је апелант осуђен на казну затвора у претежном дијелу заснивају се на вјештачењу документације која је одузета супротно одредбама члана 71 ЗКПБиХ, јер тужилац приликом отварања и прегледа одузетих предмета (документације) није обавијестио апеланта и његовог браниоца, а документација није одузета у апелантовом присуству, нити је идентификована у његовом присуству, те је тако изостала (и) могућност изјављивања приговора прописаних законом.
Према томе, Уставни суд Босне и Херцеговине је укинуо наведену пресуду и предмет вратио Суду Босне и Херцеговине, који је дужан да по хитном поступку донесе нову одлуку, у складу са чланом II/3е) Устава Босне и Херцеговине и чланом 6 став 1 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода.
Између осталог, Уставни суд је одлучивао и о једном броју захтјева о повреди права апеланата на правично суђење. У предметима у којим је Суд утврдио постојање повреда права апеланата на правично суђење, због тога што судови нису донијели одлуке у разумном року, надлежним судовима је наложено да хитно окончају поступак, те да о томе извијесте Суд у року од три мјесеца.
Апелације које су биле очито неосноване и недопуштене Суд је одбацио. То се односи на предмете у којим је Суд утврдио да захтјеви апеланата нису оправдани, односно да чињенице које су апеланти предочили Суду ни на који начин не могу да оправдају тврдњу апеланата о постојању кршења њихових права заштићених Уставом, или да странке у поступку не сносе посљедице наводног кршења права заштићених Уставом.
Све одлуке усвојене на сједници биће достављене апелантима у року од мјесец дана и објављене на интернетској страници Уставног суда Босне и Херцеговине.
