Уставни суд Босне и Херцеговине је 14. новембра 2024. године одржао 150. пленарну сједницу на којој је разматрао захтјеве за оцјену уставности и апелације, те разматрао и одлучивао о другим питањима од важности за Уставни суд.
На овој сједници Уставни суд је усвојио Извјештај о извршењу одлука Уставног суда за период од августа 2023. до новембра 2024. године.
Од одлука које је донио на пленарној сједници Уставни суд издваја:
У-6/24 (рјешење о неизвршењу) – У овом предмету Уставни суд је донио рјешење о неизвршењу Одлуке о допустивости и меритуму број У-6/24. Тим рјешењем Уставни суд је утврдио да Влада Републике Српске, односно Радован Вишковић као предсједник Владе Републике Српске, и Министарство трговине и туризма Републике Српске, односно Денис Шулић као министар Министарства трговине и туризма Републике Српске, нису извршили Одлуку Уставног суда број У-6/24 од 11. јула 2024. године. У складу са чланом 72 став (6) Правила Уставног суда, то рјешење се доставља Тужилаштву Босне и Херцеговине на даљње поступање у складу са законом.
Подсјећамо, Одлуком Уставног суда број У-6/24 усвојен је захтјев 13 посланика Представничког дома Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине, те је утврђено да Одлука о начину и условима продаје непокретности у својини Републике Српске које се налазе у оквиру посебног подручја Јахорина јавним надметањем – лицитацијом („Службени гласник Републике Српске“ број 114/23) није у сагласности с одредбама чл. I/1, I/2. и VI/5. Устава Босне и Херцеговине.
У-11/24 – У овом предмету Уставни суд је разматрао захтјев Општинског суда у Сарајеву (судија Ердин Шабић) за оцјену уставности Закона о Високом судском и тужилачком савјету Босне и Херцеговине („Службени гласник Босне и Херцеговине“ бр. 25/04, 93/05, 48/07, 15/08, 63/23 и 9/24) и Пословника Високог судског и тужилачког савјета („Службени гласник Босне и Херцеговине“ бр. 55/13, 96/13, 46/14, 61/14, 78/14, 27/15, 46/15, 93/16, 48/17, 88/17, 41/18, 64/18, 12/21, 26/21, 35/21, 68/21, 1/22, 26/23, 83/23, 9/24 и 27/24). У одлуци је утврђено да су оспорени закон и пословник у складу са чланом I/2. Устава Босне и Херцеговине. У образложењу одлуке Уставни суд је, између осталог, истакао да оспорени закон и пословник, који су на правној снази у вријеме доношења ове одлуке, прописују право да кандидат за правосудне функције може да покрене судски спор против одлуке о именовању пред Судом Босне и Херцеговине, те обавезу ВСТСБиХ да кандидату саопшти разлоге због којих није именован на правосудну функцију.
У-14/24 – У овом предмету Уставни суд је разматрао захтјев четири делегата Дома народа Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине за оцјену уставности чл. 3, 4 и 6 Закона о имунитету Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ број 39/24). Одлуком је утврђено да прописивање имунитета од кривичне одговорности за носиоце извршне власти у члану 3 није у складу са Законом о имунитету БиХ, а, слиједом тога, ни с Уставом Босне и Херцеговине. Наиме, Закон о имунитету БиХ не прописује имунитет од кривичне одговорности за носиоце извршне власти, већ само имунитет од грађанске одговорности за оно што учине приликом вршења службе. Уставни суд је закључио да давање имунитета од кривичне одговорности носиоцима извршне власти није оправдано „преовлађујућим јавним интересом“ да би се могло одступити од једног од основних принципа владавине права којима је прописана једнакост починилаца кривичних дјела. Уставни суд је утврдио и неуставност одредби чл. 6 и 7 Закона о имунитету РС зато што су тим одредбама редовни судови у потпуности искључени из одлучивања о питању имунитета, те није омогућена двостепеност у одлучивању, што је у супротности са Законом о имунитету БиХ, а, слиједом тога, и с Уставом БиХ.
АП-5007/23 (Горан Драгичевић и Предраг Ђуричић) – У овом предмету Уставни суд је закључио да је апелантима прекршено право на правично суђење. Наиме, Уставни суд је сматрао да је произвољан закључак Фонда ПИОРС и Врховног суда о томе да не постоје законски услови да се на обрачун висине пензије примијене одредбе члана 136а. Закона о полицији и унутрашњим пословима (у даљњем тексту: Закон о полицији) на све полицијске службенике, већ само на полицијске службенике МУПРС. Наиме, апеланти су били полицијски службеници Граничне полиције БиХ с пребивалиштем у РС. Доприноси за њих су уплаћивани у корист буџета РС, а право на пензију су остварили радећи „у посебним условима“, због чега им је признато право на бенефицирани радни стаж. Међутим, Фонд ПИО и Врховни суд су их третирали другачије од полицијских службеника који исто право остварују као припадници МУПРС. При томе, Врховни суд за такво различито третирање апеланата није понудио релевантно оправдање и разлоге. На основу тога, Уставни суд је закључио да је пресуда Врховног суда донесена без уважавања нарочитих околности које су могле утицати на исход поступка, те да Врховни суд није ни покушао одредбу члана 136а. Закона о полицији да сагледа у ширем контексту и у вези с уставним правима апеланата и правима из Европске конвенције.
АП-667/24 (Ф. Х. и други) – У овом предмету Уставни суд је усвојио апелацију Ф. Х. и правног лица „Ф. Х. Сребрена малина“ д.о.о. те утврдио повреду права на правично суђење тих апеланата у дијелу оспорене пресуде Суда БиХ којим је одлучено о њиховом приговору да нису знали за шта се терете. Уставни суд сматра да из достављених пресуда није отклоњена сумња у то да су ти апеланти први пут суочени с правном квалификацијом дјела за које су осуђени у првостепеној пресуди, те да због тога нису могли да припреме одбрану. Стога је Уставни суд одлучио да предмет у том дијелу врати Суду БиХ који ће да отклони утврђену повреду права тих апеланата.
Поред тога, Уставни суд је дјелимично усвојио апелацију Ф. С. и Ф. Н. те утврдио повреду права на правично суђење у вези с пресумпцијом невиности тих апеланата у поступку утврђивања „кривичне оптужбе“ у вези с изјавама одређених јавних званичника које су давали током трајања кривичног поступка. У односу на остале наводе Ф. С. и Ф. Н., апелација је одбијена. Уставни суд је, између осталог, закључио да су ти апеланти осуђени за дјело за које су били и оптужени, те да суд одређеним измјенама у пресуди није нарушио субјективни ни објективни идентитет оптужнице, о чему је Суд Босне и Херцеговине дао детаљно и јасно образложење. Даље, у овој одлуци Уставни суд је истакао да је суд свеобухватном анализом доказа које је прихватио и оцијенио, како појединачно тако и у међусобној вези, дошао до закључка да су Ф. С. и Ф. Н. починили кривично дјело које им се ставља на терет, те да ништа не указује да је дошло до повреде принципа in dubio pro reo.
У односу на јавно објављивање пресуде Уставни суд је утврдио да је пресуда суда јавно објављена читањем изреке пресуде те да су биле позване странке и јавност. То што суд том приликом није прочитао цијелу изреку, односно што је испустио одређене дијелове изреке пресуде, не може да води закључку о кршењу права на објаву пресуде. Апеланти су упознати с одлуком, а Суд БиХ је утврдио да је изворник пресуде идентичан писменом отправку. У односу на писање медија, Уставни суд сматра да ништа не може довести до закључка да је због писања медија о овом поступку донесена осуђујућа одлука, односно да је то имало утицаја на суд при одлучивању.
АП-1665/24 (Д. К.) – У овом предмету Уставни суд је утврдио да нема кршења апеланткињиног права на правично суђење када је дисциплински поступак против апеланткиње спроведен у складу са Законом о ВСТСБиХ и Пословником ВСТСБиХ и када су надлежна тијела ВСТСБиХ спровела доказни поступак и утврдила апеланткињину одговорност из члана 57 тачка 6 Закона о ВСТСБиХ. Уставни суд је закључио да су надлежна тијела своје закључке довољно јасно образложила, при чему је обимност доказног поступка оправдала доношење одлуке о продужењу рока за окончање дисциплинског поступка. Уставни суд је утврдио и да је апеланткиња пропустила да приговор о непристрасности суда изнесе у жалби против одлуке Другостепене дисциплинске комисије за тужиоце, због чега тај приговор није могла с успјехом истаћи први пут у апелацији Уставном суду.
Све одлуке усвојене на пленарној сједници биће достављене подносиоцима захтјева/апелантима у року од мјесец дана и објављене у што краћем року на интернет страници Уставног суда Босне и Херцеговине.