Уставни суд Босне и Херцеговине је данас одржао редовну, 132. сједницу Великог вијећа Уставног суда Босне и Херцеговине.
Од одлука које је данас донио Уставни суд ради илустрације издваја:
АП 1140/19 – у којој је Уставни суд закључио да у околностима конкретног случаја постоји повреда апелантовог права из члана II/3а) Устава Босне и Херцеговине и члана 2 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода (Европска конвенција) када је Окружном јавном тужилаштву Бања Лука требало 100 дана да „дефинише“ кривично дјело у односу на које постоје основи сумње и да донесе формалну наредбу о спровођењу истраге, те је истрага и након три године од догађаја још увијек у току.
АП 533/21 – у којој је Уставни суд закључио да постоји повреда права из члана II/3д) Устава Босне и Херцеговине и члана 5 став 1 тачка ц) Европске конвенције када је редовни суд апеланту одредио притвор иако из оспорених рјешења произлази да у односу на постојање основане сумње није дато довољно и релевантно образложење. Наиме, у образложењу оспорених одлука суд није навео да постоје „чињенице или информације на основу којих ће објективни посматрач закључити да је лице у питању могло починити кривично дјело за које се терети“. Надаље, Уставни суд налази да је дошло до повреде апелантовог права из члана II/3д) Устава Босне и Херцеговине и члана 5 став 3 Европске конвенције када је редовни суд, иако је дао приоритет Европској конвенцији над домаћим правом и одржао рочиште пред надлежним судом за изјашњење о притвору, наведено учинио тек након седам дана од дана када је апелант лишен слободе.
АП 4899/19 – у којој је Уставни суд закључио да постоји кршење права на дјелотворан правни лијек из члана 13 Европске конвенције у вези с правом на правично суђење у сегменту приступа суду када је Кантонални суд у Сарајеву (Кантонални суд) пропустио да директном примјеном Устава Босне и Херцеговине и Европске конвенције одлучи о апеланткињиној жалби која као редован правни лијек представља дјелотворно правно средство. Тиме је апеланткињи ускраћено право на преиспитивање првостепене пресуде у контексту жалбених приговора изнесених у жалби. Надаље, Уставни суд је закључио да постоји и кршење права на правично суђење из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 1 Европске конвенције у сегменту суђења у разумном року у околностима у којим је Кантоналном суду у радном спору, који је по закону хитан, требало чак пет година да одлучи о жалби тужене, а о апеланткињиној жалби још увијек није одлучио ни након скоро седам година.
Све одлуке усвојене на данашњој сједници биће достављене апелантима у року од мјесец дана и објављене у што краћем року на интернет страници Уставног суда Босне и Херцеговине.
