Уставни суд Босне и Херцеговине је одржао 22. септембра 130. пленарну сједницу.
Од одлука које је донио на пленарној сједници Уставни суд издваја:
У 10/22 - Уставни суд је, одлучујући о захтјеву шест делегата Дома народа Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине, утврдио да Република Српска нема уставну надлежност за регулисање правне материје која је предмет Закона о непокретној имовини која се користи за функционисање јавне власти Републике Српске, јер је то надлежност Босне и Херцеговине. Уставни суд је ставио спорни закон ван правне снаге. Суд је поновио своје становиште из ранијих одлука о томе да је држава покушала да ријеши то питање путем формирања Комисије за државну имовину. У том правцу је дјеловао и Високи представник за БиХ. Међутим, Уставни суд је констатовао да то питање још није ријешено и да постоји истинска нужност, те позитивна обавеза да БиХ то питање ријеши што је прије могуће.
У 12/22 - Уставни суд је, одлучујући о захтјеву Кантоналног суда у Сарајеву, утврдио да је члан 71 став 2 тачка ц) Закона о стечају ФБиХ у складу са правом на имовину и правом на забрану дискриминације.
У 15/22 - Уставни суд је одбацио као недопуштен захтјев Шефика Џаферовића, предсједавајућег Предсједништва Босне и Херцеговине, за оцјену уставности Уредбе о контроли јавних набавки у свим институцијама чији је оснивач Кантон Сарајево због ненадлежности Уставног суда Босне и Херцеговине за одлучивање.
У 18/22 - Уставни суд је, одлучујући о захтјеву Општинског суда у Завидовићима - Одјељење Суда у Маглају, утврдио да члан 56 став 3 Закона о прекршајима Федерације Босне и Херцеговине у дијелу који гласи: „Када је прекршајни налог уручен путем поште, сматраће се да је достава извршена по истеку пет радних дана након што га је овлашћено тијело предало на пошту. Када је прекршајни налог остављен на моторном возилу, датум уручења је датум када је остављен на моторном возилу“ није у складу са релевантним одредбама Устава Босне и Херцеговине и Европске конвенције, зато што као посљедицу може да има губитак права окривљеног на приступ суду.
У 20/22 – Уставни суд је одбацио захтјев Општинског суда у Сарајеву за оцјену уставности релевантних одредаба Закона о државној служби у Кантону Сарајево због ненадлежности Уставног суда за одлучивање.
АП 1347/22 - у овом предмету Уставни суд је утврдио да нема кршења апелантовог права на правично суђење када су редовни судови одговорили на све апелантове приговоре и када су о њима и о свим одлучним питањима у поступку дали јасна, детаљна и релевантна образложења из којих произилази да су током кривичног поступка против апеланта поштовани сви стандарди права на правично суђење. Такође, Уставни суд је, сагледавајући предметни поступак у цјелини, утврдио да не постоји ни кршење права на правично суђење у сегменту суђења у разумном року.
Све одлуке усвојене на пленарној сједници биће достављене подносиоцима захтјева/апелантима у року од мјесец дана и објављене у што краћем року на интернетској страници Уставног суда Босне и Херцеговине.
