Уставни суд Босне и Херцеговине је данас електронским путем одржао редовну, 125. сједницу Великог вијећа Уставног суда Босне и Херцеговине.
Од одлука које је данас донио Уставни суд, ради илустрације, издваја:
АП 2872/19 - у којој је Уставни суд закључио да је дошло до кршења апеланткињиног права на слободу изражавања из члана II/3х) Устава Босне и Херцеговине и члана 10 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода (Европска конвенција) у ситуацији када су редовни судови пропустили да приликом одлучења узму у обзир све битне околности конкретног случаја које су биле релевантне за постизање пропорционалности. Такође, редовни судови су пропустили да се критички осврну на садржину спорног изражавања у цјелини и у контексту, те су некритично и без релевантне аргументације пружили тужиоцима заштиту према члану 8 Европске конвенције. При томе су редовни судови занемарили апеланткињино право према члану 10 Европске конвенције, пропустивши на тај начин да успоставе правичну равнотежу између два конкурентска права исте важности. С обзиром на овај закључак, Уставни суд је, даље, закључио да је прекршено и апеланткињино право на образложену одлуку као дио права на правично суђење из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 1 Европске конвенције.
АП 3339/19 – у којој је Уставни суд, између осталог, закључио да постоји повреда апелантовог права на правично суђење у односу на доношење одлуке у разумном року као једном од аспеката права на правично суђење из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 1 Европске конвенције када је предметни оставински поступак трајао 12 година и око осам мјесеци. Наиме, дужини овог поступка је највише допринио Општински суд у Мостару, који у вези са трајањем предметног поступка није дао објективно прихватљиве разлоге, односно није дао никакве разлоге.
АП 2573/19 – у којој је Уставни суд, између осталог, закључио да постоји повреда апелантовог права на правично суђење у односу на доношење одлуке у разумном року из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 1 Европске конвенције имајући у виду да је предметни поступак трајао 16 година и три мјесеца. За трајање овог поступка највећу одговорност сноси Управа за стамбена питања Кантона Сарајево (Управа) пред којом је поступак у два наврата трајао осам година и два мјесеца, а при томе Управа није доставила одговор на апелацију.
Све одлуке усвојене на данашњој сједници биће достављене апелантима у року од мјесец дана и објављене у што краћем року на интернетској страници Уставног суда Босне и Херцеговине.
