Уставни суд Босне и Херцеговине је данас електронским путем одржао 120. пленарну сједницу на којој је разматрао захтјеве за оцјену уставности/компатибилности.
Од одлука које је данас донио на пленарној сједници Уставни суд ради илустрације издваја:
У предмету број У 5/16 (Друга дјелимична одлука о допустивости и меритуму) Уставни суд је, одлучујући о захтјеву Борјане Кришто, друге замјенице предсједавајућег Представничког дома Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине у вријеме подношења захтјева, за оцјену уставности одредби члана 109 ст. 1 и 2 Закона о кривичном поступку Босне и Херцеговине („Службени гласник БиХ“ бр. 3/03, 32/03, 36/03, 26/04, 63/04, 13/05, 48/05, 46/06, 76/06, 29/07, 32/07, 53/07, 76/07, 15/08, 58/08, 12/09, 16/09, 93/09 и 72/13), утврдио да друга реченица става 1 и став 2 члана 109 оспореног закона нису у складу с одредбама члана II/3ф) Устава Босне и Херцеговине и члана 8 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода (Европска конвенција). Наложено је Парламентарној скупштини Босне и Херцеговине да у року од шест мјесеци од дана достављања ове одлуке усклади другу реченицу става 1 и став 2 члана 109 оспореног закона с одредбама члана II/3ф) Устава Босне и Херцеговине и члана 8 Европске конвенције, као и да у истом року обавијести Уставни суд Босне и Херцеговине о мјерама предузетим с циљем извршења ове одлуке. Даље је утврђено да је прва реченица става 1 члана 109 оспореног закона у складу с одредбама члана II/3б) Устава Босне и Херцеговине и члана 3 Европске конвенције и одредбама члана II/3ф) Устава Босне и Херцеговине и члана 8 Европске конвенције. У односу на став 1 друга реченица и став 2 члана 109 оспореног закона (у односу на друга лица) Уставни суд је указао да прописивањем на овакав начин законодавац није регулисао предуслове мијешања у тјелесни интегритет „других лица“ на довољно јасан начин, те у овом дијелу није задовољио услов „у складу са законом“ из члана 8 Европске конвенције, односно није обезбиједио да ће мијешање у право из члана 8 Европске конвенције бити само у оној мјери у којој је строго нужно за очување демократских институција.
У предмету број У 4/20 Уставни суд је, одлучујући о захтјеву седам делегата Вијећа народа Републике Српске за оцјену уставности одредби чл. 324, 325, 325а, 326 и 329 Закона о стварним правима Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 124/08, 3/09 – исправка, 58/09, 95/11, 60/15, 18/16 – одлука УС и 107/19), утврдио да су оспорене одредбе цитираног закона у складу са чланом I/1, чланом III/3б) и чланом IV/4е) Устава Босне и Херцеговине. Према мишљењу Уставног суда, оспорене одредбе Закона о стварним правима РС регулишу питања претворбе друштвене/државне својине којa није под забраном располагања и да у том смислу нису супротне одредбама чл. I/1, III/3б) и IV/4е) Устава БиХ на које су се позвали подносиоци захтјева и према којима је у искључивој надлежности БиХ да регулише питања државне имовине која је под забраном располагања, то јест имовине која је припала Босни и Херцеговини на основу Међународног споразума о питањима сукцесије и имовине на којој је право располагања и управљања имала бивша СРБиХ, до доношења одговарајућих прописа о коначној расподјели, те да Република Српска има надлежност да регулише претворбу друштвене/државне имовине која није обухваћена Законом о привременој забрани располагања државном имовином Босне и Херцеговине сходно прелазним одредбама Закона о стварним правима РС.
Све одлуке усвојене на данашњој сједници биће достављене подносиоцима захтјева у року од мјесец дана и објављене у што краћем року на интернет страници Уставног суда Босне и Херцеговине.
