Уставни суд Босне и Херцеговине је данас, 27. септембра 2018. године, на 111. пленарној сједници одлучивао о једном броју захтјева за оцјену уставности закона и апелација о наводним повредама људских права и основних слобода, те о неколико приједлога интерних одлука.
Искључиво ради илустрације, са сједнице издвајамо:
У предмету број У 5/16 Уставни суд је обавио расправу о захтјеву Борјане Кришто, друге замјенице предсједавајућег Представничког дома у вријеме подношења захтјева, за оцјену уставности члана 109 ст. 1 и 2 Закона о кривичном поступку БиХ. Подноситељка захтјева сматра да су оспорене одредбе, које се односе на предузимање присилног третмана с циљем прикупљања доказа, супротне члану II/3б) и ф) Устава Босне и Херцеговине и чл. 3 и 8 Европске конвенције јер не прецизирају степен до ког је присилни медицински захват неопходан за прибављање доказа, опасност по здравље осумњиченог, начин на који је процедура захвата спроведена, физички бол и психичку патњу коју је захват проузроковао, те степен љекарског надзора који је доступан и учинке на здравље осумњиченог. Одлуку у овом предмету Уставни суд ће донијети на једној од наредних пленарних сједница.
Захтјев Младена Босића, замјеника предсједавајуће Представничког дома Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине у вријеме подношења захтјева, за оцјену уставности чл. 2 и 10 Устава Посавског кантона, чл. 1 и 8 Устава Херцеговачко-неретванског кантона, чл. 3 и 9 Устава Зеничко-добојског кантона, чл. 4 и 8 Устава Босанско-подрињског кантона и члана 10 Устава Западнохерцеговачког кантона, Уставни суд Босне и Херцеговине је у Одлуци број У 8/18 одбацио као недопуштен због ненадлежности за одлучивање. Уставни суд је у образложењу одлуке, између осталог, навео да поштовање принципа конститутивности народа и принципа недискриминације као питања које је и у надлежности ентитета Федерације БиХ, прије свега покреће питање усклађености аката који садрже одредбе о овом питању с уставом ентитета, за које је коначни ауторитет уставни суд ентитета. Такође, имајући у виду релевантну праксу ентитетског суда – Уставног суда ФБиХ, његову пресуду од 16. маја 2018. године, Уставни суд Босне и Херцеговине сматра да не постоје ни околности које би указале на то да ентитетски уставни суд, то јесте Уставни суд ФБиХ, тумачи и примјењује ентитетски устав супротно Уставу БиХ.
Уставни суд је такође у предмету број У 12/18 одбацио захтјев Општинског суда у Сарајеву (судије Јасмине Аљичевић) за оцјену компатибилности Одлуке Општинског вијећа Трново о измјенама и допунама Одлуке о увођењу обавезе плаћања накнаде за коришћење градског грађевинског земљишта број 01-23-346/12 од 14. фебруара 2012. године и Одлуке Општинског вијећа Трново о утврђивању цијена производње и дистрибуције воде број 01-14-2522/13 од 1. октобра 2013. године због ненадлежности за одлучивање.
Све одлуке о захтјевима за оцјену уставности и апелацијама усвојене на сједници биће достављене подносиоцима у року од мјесец дана и објављене на интернет страници Уставног суда Босне и Херцеговине.
