Уставни суд Босне и Херцеговине одржао је 6. јула 2017. године 105. пленарну сједницу.
Уставни суд Босне и Херцеговине је одлучивао о једном броју захтјева за оцјену уставности закона и апелација о наводним повредама људских права и основних слобода.
Искључиво ради илустрације са сједнице издвајамо:
У предмету број У 6/16 Уставни суд Босне и Херцеговине је усвојио захтјев за оцјену уставности члана 114 став (3) Закона о полицијским службеницима Босне и Херцеговине. Захтјев је поднијела Борјана Кришто, у вријеме подношења захтјева друга замјеница предсједавајућег Представничког дома Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине. Наиме, утврђено је да одредба члана 114 став (3) Закона о полицијским службеницима није у складу с чланом I/2 Устава Босне и Херцеговине, будући да је непрецизна, нејасна и као таква дозвољава арбитрарност у тумачењу и примјени, те је супротна принципу владавине права.
Сходно томе, Уставни суд Босне и Херцеговине је наложио Парламентарној скупштини Босне и Херцеговине да најкасније у року од шест мјесеци од објављивања ове одлуке у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине“ усагласи одредбу члана 114 став (3) Закона о полицијским службеницима Босне и Херцеговине с чланом I/2 Устава Босне и Херцеговине, те да у остављеном року обавијести Уставни суд Босне и Херцеговине о мјерама предузетим с циљем извршења ове одлуке.
Одлучујући у предмету број У 18/16, Уставни суд Босне и Херцеговине је одбио као неоснован захтјев 30 посланика Народне скупштине Републике Српске за оцјену уставности Закона о проглашењу 1. марта Даном независности Републике Босне и Херцеговине. Уставни суд је утврдио да је Закон у складу с дијелом преамбуле Устава Босне и Херцеговине који гласи: „Бошњаци, Хрвати и Срби, као конститутивни народи (у заједници с осталима), и грађани Босне и Херцеговине овим утврђују Устав Босне и Херцеговине,“ члановима I/2 и II/4 Устава Босне и Херцеговине, чланом 14 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода, чланом 1 Протокола број 12 уз Европску конвенцију за заштиту људских права и основних слобода, чланом 1.1 и чланом 2 став (1) тачке а), б), ц), д) и е) Међународне конвенције о укидању свих облика расне дискриминације.
Даље, одлучујући у предмету број У 22/16, Уставни суд Босне и Херцеговине одбио је као неоснован захтјев 30 посланика Народне скупштине Републике Српске за оцјену уставности чланова 1, 2 и 3 Закона о проглашењу 25. новембра Даном државности Републике Босне и Херцеговине. Утврђено је да наведене одредбе нису у супротности с чланом II/4 Устава Босне и Херцеговине у вези с члановима 1.1, 2.а), б), ц), д) и е) Међународне конвенције о укидању свих облика расне дискриминације и чланом 1 Протокола број 12 уз Европску конвенцију за заштиту људских права и основних слобода.
Одлучујући у предмету број У 3/17, Уставни суд Босне и Херцеговине је размотрио захтјев Барише Чолака, предсједавајућег Дома народа Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине, за испитивање регуларности поступка, односно за утврђивање постојања или непостојања уставног основа за проглашење Приједлога Закона о измјенама и допунама Изборног закона Босне и Херцеговине број 02-02-1-1133/17 од 28. априла 2017. године штетним за витални интерес бошњачког народа.
Наиме, одлучујући о захтјеву, Уставни суд Босне и Херцеговине је утврдио да изјава Клуба делегата бошњачког народа у Дому народа Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине о деструктивности за витални интерес бошњачког народа у Босни и Херцеговини у Приједлогу Закона о измјенама и допунама Изборног закона Босне и Херцеговине број 02-02-1-1133/17 од 28. априла 2017. године испуњава услове процедуралне исправности из члана IV/3ф) Устава Босне и Херцеговине.
Такође, Уставни суд Босне и Херцеговине је утврдио да Приједлогом Закона о измјенама и допунама Изборног закона Босне и Херцеговине број 02-02-1-1133/17 од 28. априла 2017. године није повријеђен витални интерес бошњачког народа у Босни и Херцеговини, те да поступак усвајања Закона о измјенама и допунама Изборног закона Босне и Херцеговине број 02-02-1-1133/17 од 28. априла 2017. године треба спровести према процедури из члана IV/3д) Устава Босне и Херцеговине.
Разматрајући извршење одлуке у предмету број У 23/14 од 1. децембра 2016. године, Уставни суд Босне и Херцеговине је утврдио да Парламентарна скупштина Босне и Херцеговине није у датом року извршила Одлуку Уставног суда Босне и Херцеговине број У 23/14 од 1. децембра 2016. године.
Према томе, одредбе Потпоглавља Б члана 10.12 став 2 у дијелу који гласи: „Сваком конститутивном народу се даје једно мјесто у сваком кантону“ и одредбе Поглавља 20 – Прелазне и завршне одредбе члана 20.16.А став 2 тачке а-ј Изборног закона Босне и Херцеговине престају да важе наредног дана од дана објављивања рјешења у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине“.
Наиме, Уставни суд Босне и Херцеговине је Одлуком број У 23/14 од 1. децембра 2016. године дјелимично усвојио захтјев др Боже Љубића, у вријеме подношења захтјева предсједавајућег Представничког дома Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине, за оцјену уставности појединих одредби Изборног закона Босне и Херцеговине. Том одлуком утврђено је да одредба Потпоглавља Б члана 10.12 став 2 у дијелу који гласи: „Сваком конститутивном народу се даје једно мјесто у сваком кантону“ и одредбе Поглавља 20 – Прелазне и завршне одредбе члана 20.16.А став 2 тачке а-ј Изборног закона Босне и Херцеговине нису у складу с чланом I/2 Устава Босне и Херцеговине. Такође, Парламентарној скупштини Босне и Херцеговине наложено је да најкасније у року од шест мјесеци од достављања одлуке усклади одредбу Потпоглавља Б члана 10.12 став 2 у дијелу: „Сваком конститутивном народу се даје једно мјесто у сваком кантону“ и одредбе Поглавља 20 – Прелазне и завршне одредбе члана 20.16.А став 2 тачке а-ј Изборног закона Босне и Херцеговине с одредбама члана I/2 Устава Босне и Херцеговине.
Све одлуке о захтјевима за оцјену уставности и апелацијама усвојене на сједници биће достављене подносиоцима у року од мјесец дана и објављене на интернет страници Уставног суда Босне и Херцеговине.
