Dokazi pribavljeni mučenjem i zlostavljanjem koje su izvršila privatna lica • Povreda člana 6. stav 1. Evropske konvencije

Činjenice i navodi podnosioca predstavke

Podnosilac predstavke je poljski državljanin Grzegorz Ćwik.

Podnosilac predstavke i K. G. bili su dio kriminalne grupe koja se bavila trgovinom drogom. Suparnička banda je otela i mučila K. G. kako bi dobila određene informacije o drogi i novcu. Izjave date tom prilikom su snimljene. Policija, koju je pozvao vlasnik kuće u kojoj je K. G. bio zadržan, oslobodila je K. G. i oduzela audiokasetu sa snimkom njegove izjave.

Podnosilac predstavke je nekoliko godina kasnije osuđen za krivično djelo trgovine drogom. Prvostepeni sud se, između ostalog, oslonio na izjave K. G. snimljene tokom njegovog mučenja, smatrajući da je snimak potvrdio umiješanost podnosioca predstavke u posao s drogom. Podnosilac predstavke je osporavao upotrebu transkripta tvrdeći da su izjave K. G. pribavljene mučenjem i da su stoga neprihvatljive prema relevantnoj odredbi Zakona o krivičnom postupku, koji isključuje upotrebu bilo kakvog dokaza koji je pribavljen prisilom. Apelacioni sud je odbio žalbene navode podnosioca predstavke utvrdivši da se pravilo krivičnog postupka odnosilo isključivo na tijela koja provode istragu a ne na privatna lica. Vrhovni sud je odbio njegovu žalbu.

Pozivajući se na pravo na pravično suđenje iz člana 6. stav 1. Evropske konvencije, podnosilac predstavke je naveo da sudovi nisu trebali u dokaze uvrstiti sporni transkript izjava K. G.

Ocjena Evropskog suda

U ovom slučaju se pred Evropskim sudom prvi put pokrenulo pitanje prihvatanja kao dokaza u krivičnom postupku izjava dobijenih mučenjem koje su izvršila privatna lica, bez učešća službenika javne vlasti. U vezi s tim pitanjem, Evropski sud je zaključio da su principi usvojeni u slučajevima kada su službenici javne vlasti bili uključeni u dobijanje spornih izjava podjednako primjenjivi na prihvatanje izjava dobijenih mučenjem koje su učinila privatna lica, te je pozitivna obaveza države koja proizlazi iz člana 3. primjenjiva na to mučenje.

Evropski sud je također istakao da je u konkretnom slučaju Apelacioni sud prihvatio upotrebu dokaza dobijenih od K. G., koji su pribavljeni kršenjem apsolutne zabrane mučenja garantirane članom 3. Konvencije. Time je Apelacioni sud propustio uzeti u obzir implikacije svoje odluke sa stanovišta prava podnosioca predstavke na pravično suđenje prema članu 6. stav 1. Konvencije. Vrhovni sud je odbio žalbu podnosioca predstavke kao očigledno neosnovanu i nije naveo nikakve razloge za svoju odluku. Shodno tome, Evropski sud je zaključio da je uvrštavanje spornog transkripta u dokaze u krivičnom postupku protiv podnosioca predstavke dovelo do toga da je postupak u cjelini nepravičan, što je u suprotnosti sa članom 6. stav 1, te je utvrdio kršenje prava podnosioca predstavke na pravično suđenje.