Уставни суд БиХ подсјећа да је, према новинарском кодексу, дужност новинара, уредника и издавача штампаних и online медија, између осталог, да поштују потребе грађана за тачним, корисним, благовременим и релевантним информацијама, те да бране принципе слободе информисања. Такође, од њих се захтијева свијест о штетности објављивања и преношења дезинформација јер то представља грубо кршење основних правила новинарске професије. При томе, преношење дезинформација из другог медија или извора не ослобађа одговорности уреднике медија који их преносе.

Имајући у виду наведено, с циљем заштите сопственог интегритета и истинитог представљања свог рада јавности, Уставни суд мора реаговати на експлозију неистинитих информација о одлукама Уставног суда донесеним 23. јануара 2025. године. На сцени је поздрављање „одлуке Уставног суда БиХ о Шмитовим амандманима и понављање како је у ФБиХ учињено правно насиље“; „Вукоја и Галић досљедно прате политику ХДЗ-а: Били су против пресуде о дискриминаторности Шмитових амандмана!“ и сл. И све то кроз одлуку Уставног суда Албин Зухрић и други.

Међутим, Уставни суд подсјећа да одлука о предмету број АП-849/23 (Албин Зухрић и други) у вријеме писања о њој уопште није била наведена у саопштењу Уставног суда са сједнице одржане 23. јануара 2025. године јер је, у суштини, једна у низу таквих одлука. Није објављена на интернет страници Уставног суда, нити било гдје друго. Такође, двоје судија, чија су имена поменута, још увијек није дало издвојено мишљење. Произлази да су написи који говоре о томе да је Уставни суд утврдио неуставним амандмане на Устав ФБиХ 2. октобра 2022. године произвољни, измишљени или у интересу неких политичких субјеката и игара.

Стога, иако у правилу не појашњава своје одлуке, Уставни суд овог пута наглашава да је у предмету Албин Зухрић и други одлучивао о индивидуалним апелацијама поднесеним против коначних одлука Суда Босне и Херцеговине и Централне изборне комисије Босне и Херцеговине. Одлукама оспореним пред Уставним судом одбијена је овјера Златана Бегића као кандидата групе делегата у Клубу Осталих у Дому народа Парламента Федерације Босне и Херцеговине (Албина Зухрића, Сандре Имшировић и Сените Хандукић) за избор предсједника и потпредсједника Федерације БиХ из групе Осталих. Уставни суд је у тој одлуци пошао од закључака из  Одлуке о допустивости и меритуму број У-14/12 од 26. марта 2015. године у којој је одлучивао о суштински истом правном и чињеничном питању немогућности припадника групе Осталих да се кандидују за дужност предсједника и потпредсједника Федерације БиХ. Дакле, Уставни суд је, слиједећи своју праксу из тог предмета и праксу Европског суда за људска права из предмета Сејдић и Финци, Зорнић, Пилав и других сличних предмета, закључио да различито поступање према апелантима које је засновано искључиво на њиховој етничкој припадности нема објективно и разумно оправдање, због чега постоји повреда права апеланата на недискриминацију из члана 1 Протокола број 12 уз Европску конвенцију за заштиту људских права и основних слобода.

Сходно томе, Уставни суд посебно истиче да одлука Уставног суда БиХ не улази у оцјену уставности амандмана високог представника нити садржи закључак да „Шмитови амандмани на Устав ФБиХ донесени у изборној ноћи дискриминишу Остале“, како су то поједини медији пренијели. Насупрот томе, Уставни суд наглашава да је у образложењу поновио став из Одлуке о допустивости и меритуму број У-27/22 од 22. марта 2023. године (види тачку 134, доступна на www.ustavnisud.ba), те је јасно нагласио да садржај оспорених одредби Амандмана високог представника број CXX и Поглавље 9А у односу на одредбе Изборног закона БиХ указују на чињеницу да тим одредбама које је донио високи представник нису мијењане раније одредбе Устава ФБиХ и Изборног закона које су се односиле на искључење могућности да се за предсједника и потпредсједнике Федерације БиХ кандидују и припадници „Осталих“.

С циљем јаснијег информисања јавности, Уставни суд сматра да је битно указати и да је у конкретном предмету поновио став из Одлуке број У-14/12 од 26. марта 2015. године (тачка 73), као и став из одлука из накнадних предмета (види одлуке о меритуму бр. У-3/17 од 6. јула 2017. године, тач. 35 и 36, У-14/22 од 26. маја 2022. године, тач. 37 и 38, и op. cit. У-27/22, тачка 135, доступне на www.ustavnisud.ba; све, изузев једне, донесене прије него што је високи представник интервенисао на Устав ФБиХ 2. октобра 2022. године) да је за рјешавање овог питања првенствено неопходна измјена Устава Босне и Херцеговине. Стога је Уставни суд одлучио да неће укинути наведене одредбе устава ентитета и Изборног закона БиХ, односно да неће наложити Парламентарној скупштини БиХ и Парламенту ФБиХ да усагласе наведене одредбе све док у домаћем правном систему не буду усвојене уставне и законодавне мјере којима се окончава постојећа неусклађеност Устава БиХ и Изборног закона БиХ с Европском конвенцијом за заштиту људских права и основних слобода, коју је утврдио Европски суд у предметима Сејдић и Финци, Зорнић, Пилав и другим сличним предметима.

У вези с изношењем ставова о потпредсједници Уставног суда Валерији Галић и судији Уставног суда Марину Вукоји, наглашавамо да је непримјерено прозивање судија које су, у складу са чланом 43 Правила Уставног суда Босне и Херцеговине, оставиле могућност достављања издвојеног мишљења. У овом тренутку, као што је наведено, одлука се налази у поступку постпродукције, а да ли ће прозване судије, у складу са чланом 43 Правила Уставног суда, уопште да користе своје право на издвојено мишљење у овом тренутку није примјерено коментарисати. Штавише, дискусија наведених судија у вези с овим предметом уопште се није односила на противљење самој одлуци, већ на разматрање допустивости према члану 18 став (3) тачка е) Правила Уставног суда, односно питање разматрања да ли је Уставни суд Босне и Херцеговине раније одлучивао о истој ствари јер је неспорно да се радило о питању у којем је Уставни суд БиХ раније донио сличне одлуке.

Стога, Уставни суд Босне и Херцеговине позива медије и јавност на одговорно извјештавање и суздржавање од нетачних интерпретација одлука Суда како би се очувало повјерење у независност и непристрасност ове институције. Уставни суд посебно апелује на медије који су о одлуци Уставног суда Зухрић и други писали на описани начин, а који се очито не придржавају сопственог кодекса, да у овакве игре и евентуално служење нечијим или било чијим политичким интересима не уплићу Уставни суд Босне и Херцеговине. Молимо вас, пустите нас да радимо посао на који нас је Устав БиХ овластио и обавезао. И без тога имамо исувише опструкција и блокада. Не доприносите урушавању Уставног суда Босне и Херцеговине!!!

Предсједница

Уставног суда Босне и Херцеговине
  Сеада Палаврић