Уставни суд Босне и Херцеговине је 20. и 21. фебруара 2025. године у Високом, у сарадњи с AIRE центром и уз подршку Владе Уједињеног Краљевства, организовао стручни семинар о теми „Заштита животне средине с фокусом на праксу Европског суда за људска права“.
Семинар је отворио Хасан Мујагић, в. д. регистрара Уставног суда БиХ, који је истакао важност заштите животне средине у контексту људских права. „Право на здраву животну средину све је присутније у правним расправама, како на међународном тако и на националном нивоу. С обзиром на то да Европски суд за људска права кроз своју праксу све више препознаје повезаност еколошких питања и људских права, изузетно је важно да правосудни органи у Босни и Херцеговини и широм региона буду упознати с релевантним судским одлукама и правним стандардима. Уставни суд БиХ континуирано прати развој правних дискусија у овој области како би осигурао ефикасну заштиту права грађана“, истакао је Мујагић.
Азра Бећировић, представница AIRE центра, која је радила на изради публикације Људска права и заштита животне средине у Европи – Преглед судске праксе Европског суда за људска права, осврнула се на значај правних инструмената у заштити животне средине. „Ова публикација пружа преглед кључних одлука Европског суда за људска права које се односе на заштиту животне средине и представља драгоцјен ресурс за правнике, судије и све оне који се баве овом темом. Стога смо овдје разговарали о судској пракси која се тиче права на здраву животну средину и о одговорности држава да осигурају дјелотворну примјену правних прописа“, истакла је Бећировић.
Мирјана Лазарова Трајковска, судија Врховног суда Републике Сјеверне Македоније и бивши судија Европског суда за људска права (ЕСЉП), говорила је о улози ЕСЉП у заштити животне средине. „Заштита околиша уврштена је међу циљеве који су повезани с опћим интересом. Иако ниједна одредба Конвенције није посебно осмишљена за пружање опће заштите околиша, одговорност држава у овој области требала би резултирати њиховом правовременом интервенцијом како би се осигурало да законске одредбе донесене ради заштите околиша не буду недјелотворне. Надаље, Протокол број 15 уз Конвенцију недавно је у преамбулу уврстио принцип супсидијарности, који налаже заједничку одговорност између држава чланица и Суда у заштити људских права“, казала је судија Лазарова Трајковска.
„Од националних власти и судова захтијева се да тумаче и примјењују домаће право на начин који омогућава пуну примјену права и слобода дефинираних у Конвенцији и њеним протоколима. Стога државе чланице Конвенције имају позитивну обавезу заштите околиша, због чега је познавање судске праксе ЕСЉП изузетно важно како за судије тако и за грађане“, закључила је.
Ивана Стјеља, правница и научна сарадница у Институту друштвених наука у Београду, говорила је о праву на здраву животну средину у међународном и националном оквиру, те о учешћу јавности у доношењу одлука од значаја за животну средину.
„Свако има право на здрав околиш, али је истовремено свако од нас дужан да га штити. Међутим, често се дешава да они који се баве заштитом околиша наилазе на различите препреке – било због нечијих економских интереса, важећих прописа који не омогућавају јавности активно учешће у заштити околиша или због њихове недосљедне примјене. Здрав околиш представља неопходан предувјет за остваривање многих људских права, док је истовремено остваривање одређених права – нарочито права на приступ информацијама, права на учешће јавности у доношењу одлука и права на правну заштиту – кључно за учинковиту заштиту околиша“, казала је Стјеља.
„Иако право на здрав околиш није експлицитно гарантирано међународним инструментима људских права, пракса ЕСЉП значајно је допринијела његовом препознавању и развоју унутар оквира људских права. Такођер, када говоримо о развоју права на здрав околиш као људског права, важно је напоменути да је у јулу 2022. године Генерална скупштина Уједињених нација донијела Резолуцију о сигурном, чистом, здравом и одрживом околишу, чиме је ово право коначно проглашено универзалним људским правом“, закључила је.
Мартина Рагуж, пројектни менаџер AIRE центра, истакла је да је посебно важно то што је иницијатива за ову едукацију дошла од Уставног суда БиХ. „Уставни суд је због актуелности ове теме донио одлуку да се поближе бави њом. У фокусу су данас били су стандарди заштите животне средине, њихов значај за живот грађана и улога Уставног суда у том процесу. Овакве иницијативе кључне су за подизање свијести у друштву и унапређење правне праксе у овој области“, нагласила је Рагуж.
Циљ Уставног суда Босне и Херцеговине је да путем оваквих и сличних семинара омогући додатну непосредну размјену искустава уставних судова двију држава управо од лица која непосредно раде на припреми одлука о апелацијама за судије, што подразумијева свакодневно упознавање и анализу праксе ЕСЉП те уставних и редовних судова у региону, али и у Европи и свијету.
