Уставни суд Босне и Херцеговине је 12. фебруара 2025. године, одлучујући о захтјеву Дениса Бећировића, члана Предсједништва Босне и Херцеговине, у предмету број У-2/25, донио одлуку којом је усвојио захтјев подносиоца за доношење привремене мјере.
Одлуком о привременој мјери Уставни суд је, између осталог, привремено ставио ван правне снаге Закон о допуни Закона о употреби заставе, грба и химне („Службени гласник Републике Српске“ број 4/25). Одлука ступа на снагу одмах и производи правно дјеловање од дана ступања на снагу наведеног закона, тј. од 1. фебруара 2025. године до доношења коначне одлуке Уставног суда БиХ о поднесеном захтјеву.
У образложењу је, између осталог, истакнуто:
У конкретном случају Уставни суд запажа да Закон о допуни Закона о употреби заставе, грба и химне омогућава да се уз истицање грба и заставе РС као ентитета и извођење химне РС истичу грбови и заставе и изводе химне страних држава. Примјена Закона о допуни Закона о употреби заставе, грба и химне подразумијева да се на свим јавним установама РС, осим симбола РС, могу истицати и симболи страних држава. Наведено имплицира на закључак да јавна власт у РС може, у складу са Законом о допуни Закона о употреби заставе, грба и химне, предузети конкретне кораке на постављању и истицању симбола страних држава на свим јавним институцијама уз постојеће симболе ентитета РС. Такође, према том закону, симболи страних држава се, поред грба РС, могу користити и на печатима и штамбиљима које користи јавна власт у РС и сл.
Уставни суд запажа да прописи који се односе на употребу симбола представљају једну од најважнијих области регулисања у свакој држави јер су симболи израз суверенитета, идентитета и уставног поретка одређене државе или њеног дијела, те се они истовремено користе и у међународним односима.
Уставни суд, не прејудицирајући одлуку о меритуму овог захтјева за оцјену уставности, указује да се омогућавање истицања симбола страних држава може тумачити као стварање правног оквира који нарушава суверенитет и територијални интегритет Босне и Херцеговине на једном дијелу њене територије, што може имати дугорочне посљедице по уставни поредак. У таквој ситуацији, истицање симбола страних држава уз симболе ентитета, са или без истакнутих симбола државе Босне и Херцеговине, може створити привид непостојања суверенитета, територијалног интегритета и политичке независности Босне и Херцеговине. У том погледу, Уставни суд наглашава да је у члану 6 Преамбуле Устава Босне и Херцеговине изражена опредијељеност за „суверенитет, територијални интегритет и политичку независност Босне и Херцеговине у складу с међународним правом“. Уставни суд, стога, сматра да постоје ваљане сумње да би оспорени закон могао нарушити уставни поредак и политичку стабилност Босне и Херцеговине, што је у овој фази довољно да се утврди постојање „доказиве тврдње“ за могућност наступања неотклоњивих штетних посљедица као услова да би Уставни суд усвојио захтјев за привремену мјеру.
Уставни суд сматра да предузимање било каквих радњи на основу оспореног закона и прије одлучивања о меритуму овог предмета може бити перципирано као чин паралелне спољне политике. Усљед тога, могуће је наступање штетних посљедица и у међународним односима ако би се у РС истицали или користили симболи страних држава у јавности и на службеним документима, и то ван онога што представља службену спољну политику Босне и Херцеговине. Осим тога, имајући у виду прошлост у Босни и Херцеговини, неспорно је да питање употребе симбола страних држава од ентитета РС представља осјетљиво питање, због чега би примјена таквог закона потенцијално могла изазвати политичке напетости унутар БиХ и додатно погоршати односе између ентитета и државних институција. У овим околностима, Уставни суд закључује да постоји хитност која оправдава доношење привремене мјере.
На крају, у случају да Уставни суд утврди несагласност спорног Закона о допуни Закона о употреби заставе, грба и химне с Уставом Босне и Херцеговине, посљедице примјене таквог закона захтијевале би и скидање симбола страних држава с јавних институција у РС, односно уклањање печата и штамбиља са симболима страних држава на документима које је овјеравала јавна власт РС, што би доводило у питање принцип правне сигурности и ваљаности таквих докумената. То би свакако, према мишљењу Уставног суда, изазвало штетне посљедице и у међународним односима које би се ефикасно могле избјећи привременим стављањем ван снаге тек усвојеног Закона о допуни Закона о употреби заставе, грба и химне. Наиме, спорни Закон о допуни Закона о употреби заставе, грба и химне је ступио на правну снагу недавно, тј. 1. фебруара 2025. године. Стога, привремено обустављање његове примјене би, свакако, изазвало мање штете него отклањање посљедица примјене таквог закона у случају да Уставни суд усвоји захтјев за оцјену уставности.
