Политичар кажњен у кривичном поступку јер са свог јавно доступног зида на друштвеној мрежи Facebook који је користио у изборној кампањи није избрисао исламофобне коментаре трећих страна, које су такође осуђене • Наглашен утицај говора мржње који узрокује већу штету у изборном периоду • Заједничка одговорност свих учесника • Нема кршења члана 10 Европске конвенције
Чињенице
Подносилац представке је Julien Sanchez, који је у релевантно вријеме био локални вијећник и кандидат на парламентарним изборима.
Подносилац представке је у октобру 2014. године на свом јавно доступном рачуну на друштвеној мрежи Facebook написао сљедећу објаву: „Иако је Front National покренуо своју нову интернет страницу у заказано вријеме, мало размислите о UMP-у [Унија за народни покрет] из Нимеса, члану Европског парламента [F. P.], чија интернет страница, која је требало да буде покренута данас, приказује злокобну троструку нулу...“ Ову објаву коментарисало је 15 особа. Један од коментатора, S. B., написао је: “Овај велики човјек претворио је Нимес у Алжир, нема улице без кебаба и џамије, дилери дроге и проститутке владају, није ни чудо што је изабрао Брисел, пријестолницу новог свјетског поретка, шеријата (...). Хвала [F.] и пољупци Леили... Коначно блог који нам мијења животе.” Други корисник, L. R., додао је још три коментара упућена муслиманима.
Леила Т., партнерка F. P., сљедећег је дана сазнала за ове објаве те поднијела кривичну пријаву против подносиоца представке и двоје коментатора. Иако је подносилац представке касније упозорио своје пратиоце да пазе на садржај својих коментара, спорне коментаре није уклонио са свог зида на Facebooku. Подносилац представке и коментатори проглашени су кривим за подстицање на мржњу односно насиље против групе или појединца.
Наводи подносиоца представке
Подносилац представке је сматрао да је његовом осудом прекршено његово право на слободу изражавања према члану 10 Конвенције.
Оцјена Европског суда
- Постојање законитости мијешања и легитиман циљ
Подносилац представке је оспорио предвидљвост његове осуде као „креатора садржаја“ према Закону о аудио-визуелној комуникацији. У вези с овим питањем Суд је, између осталог, истакао да је дефиниција „креатора садржаја“ јасно и недвосмислено постављена у судској пракси домаћих судова: дакле, то је особа која је предузела иницијативу за креирање електронских комуникацијских услуга за размјену мишљења о унапријед дефинисаним темама. Супротно аргументима подносиоца представке и у складу с праксом заузетом у предмету Делфи против Естоније, Суд је даље истакао да, према домаћем закону, не постоји захтјев за претходну обавијест „креатора садржаја“. Због тога се о знању за незаконите коментаре мора одлучивати од случаја до случаја. Иако се питањем одговорности власника рачуна на друштвеној мрежи Facebook домаћи судови нису посебно бавили у релевантно вријеме, та чињеница, како је истакао Суд, сама по себи није била у супротности са захтјевима приступачности и предвидљвости закона.
Суд је даље закључио да је мијешање слиједило легитимне циљеве заштите угледа или права других те спречавања нереда и криминала.
- Неопходна мјера у демократском друштву
Када је ријеч о неопходности мијешања, Суд је подсјетио на четири кључна аспекта које треба имати на уму приликом разматрања овог питања: контекст у којем су коментари написани, кораци које је подносилац представке предузео с циљем уклањања коментара, одговорност аутора коментара као алтернатива одговорности подносиоца представке и посљедице домаћег поступка.
Примјењујући ове критеријуме, Суд је истакао да коментари у овом случају представљају говор мржње усмјерен на одређену групу (муслимане), те да су због тога незаконити. Такође је истакао да су они објављени у специфичном контексту предстојећих избора, због чега постоји вјероватноћа да ће се они проширити и створити већи ризик од ксенофобије. Када је ријеч о политичком контексту и посебној одговорности подносиоца представке, Суд је, између осталог, истакао да подносилац представке није био само приватно лице те да је он свој рачун на Facebooku користио у својству локалног вијећника у политичке сврхе и уочи избора. Суд је даље истакао да зид на друштвеној мрежи Facebook потпада под карактеризацију „других форума на интернету гдје се могу ширити коментари трећих страна“. Изузимање интернет посредника или „креатора садржаја“ од сваке одговорности могло би да олакша или да потакне злоупотребу, укључујући говор мржње и позиве на насиље, али и манипулацију, лажи и дезинформације. Док професионални субјекти, који креирају друштвене мреже и чине их доступним другим корисницима, нужно имају одређене обавезе, требало би да постоји подјела одговорности међу свим учесницима. У вези с питањем процјене корака које је предузео подносилац представке, Суд је истакао да је подносилац представке одлучио да свој зид на Facebooku учини јавно доступним те је „овластио своје пријатеље да објављују коментаре“. Због тога, по мишљењу Суда, с обзиром на локалне тензије и текућу изборну кампању у то вријеме, он није могао да буде несвјестан да његов избор може да има одређене потенцијално озбиљне посљедице. Осим тога, коришћење Фацебоока подложно је прихватању одређених услова и одредби, посебно оних у „Изјави о правима и одговорностима“, којих је подносилац представке морао да буде свјестан. Подносилац представке је скренуо пажњу својих „пријатеља“ на потребу да „буду опрезни са садржајем [својих] коментара“, чиме је очито показао да је барем био свјестан питања која су покренута одређеним објавама. Суд је даље нагласио да је подносилац представке био осуђен, не због примједби двоје аутора узетих појединачно, већ зато што није наставио с брзим брисањем свих незаконитих коментара који су представљали облик континуираног дијалога који је чинио кохерентну цјелину и било је разумно да су их домаће власти схватиле као такве. У оквиру анализе питања одговорности аутора коментара као алтернативе одговорности подносиоца представке, Суд је подсјетио на закључак о законитости мијешања, те истакао да је подносилац представке био оптужен за дјела која се разликују од оних која су починили аутори незаконитих коментара и којима се управља другачијим режимом одговорности. Нагласио је да подносилац представке стога није био кривично гоњен умјесто S. B. и L. R., који су и сами били осуђени.
У контексту питања које се односи на посљедице поступака домаћих судова за подносиоца представке, Суд је истакао да је изречена санкција примјерена и размјерна. Посебно је примијетио да његова осуда на новчану казну и плаћање трошкова грађанској странци од укупно 4.000 евра није имала никакво негативно дјеловање на његову слободу изражавања нити било какав негативан утицај на његову каснију политичку каријеру.
Коначно, на основу оцјене специфичних околности овог предмета те узимајући у обзир поље слободне процјене на коју тужена држава има право, Суд је утврдио да су се одлуке домаћих судова заснивале на релевантним и довољним разлозима, како у погледу одговорности која се подносиоцу представке као политичару приписује за незаконите коментаре на његовом зиду на Facebooku уочи избора објавиле треће стране, које су идентификоване и процесуиране као саучеснице, тако и у вези с његовом кривичном осудом. Оспоравано мијешање се зато сматрало „неопходним у демократском друштву“.
