Интерес јавне власти да привремено ријеши проблем избјеглих и расељених лица који је био актуелан и неопходан у то вријеме, не може, осам година по окончању рата, превагнути над апелантовим интересом да оствари своје право на повратак у свој дом, које је и основни циљ Општег оквирног споразума. Према томе, мијешање у апелантово право на имовину није било пропорционално оправданом циљу.
• Одлука о допустивости и меритуму број У-102/03 од 28. априла 2004. године, став 44, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 30/04, управни поступак и управни спор за поврат стана у посјед

На апеланткињу је пренесен превелик терет, те стога мијешање у њено право на имовину није задовољило услов пропорционалности имајући у виду чињеницу да не егзистирају релевантни регистри непокретности у које би требало да упише своје право својине на предметном пословном простору да би уживала својинско-правну заштиту. Успостављање регистра непокретности, њихово одржавање и ажурирање је обавеза државе, тако да одговорност за њихово непостојање не може да буде пренесена на терет апеланткиње.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-160/03 од 28. априла 2004. године, став 28, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 34/04, парнични поступак ради предаје у посјед пословног простора који је извођач радова у међувремену продао трећим лицима, а за који је апеланткиња исплатила купопродајну цијену

Утврђено право власника зграде, која је на основу рјешења надлежног органа управе уклоњена због дотрајалости или срушена усљед више силе, да има првенствено право коришћења земљишта ради грађења под датим урбанистичким условима пропорционално је циљу који се жели постићи, а то је омогућавање власнику да поново изгради имовину. Ово не може представљати претјеран терет за другу страну, тим прије што се ово право утврђује у поступку пред органом управе, односно судом, па објема странама на располагању стоје адекватна правна средства и процедуралне гаранције.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-127/02 од 17. маја 2004. године, став 39, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 34/04, управни поступак утврђивања првенственог права коришћења градског грађевинског земљишта

Уставни суд закључује да је успостављена правична равнотежа између заштите имовине и захтјева општег интереса. Слиједи да новчана казна није произвољна и да није повријеђено право апеланата на имовину из члана II/3к) Устава Босне и Херцеговине и члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију.
• Одлука број У-65/03 од 22. септембра 2004. године, став 22, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 60/04, прекршајни поступак због почињеног царинског прекршаја

Нема повреде права на имовину власника куће у којој је један од станова оптерећен станарским правом када власници нису ограничени у могућности да користе своју имовину до те мјере да би постојао неправичан однос између захтјева да се заштити то њихово право и општег интереса да се заштити законити корисник дијела те имовине, све док постоји ваљан правни основ за то коришћење.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-647/04 од 29. септембра 2004. године, став 25, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 8/05, грађански поступак који се тиче захтјева власника за исељење из дијела куће лица која у њему живе на основу уговора о коришћењу, нема повреде члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију ни члана II/3к) Устава БиХ

Није пропорционално мијешање у апелантово право на имовину с обзиром на одлуку Врховног суда којом су поништене нижестепене одлуке којима је удовољено апелантовом тужбеном захтјеву да му се на основу финансирања изградње призна право својине на дијелу имовине.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-230/03 од 30. новембра 2004. године, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 15/05, парнични поступак за утврђење права својине на дијелу куће у чију је изградњу апелант улагао материјална средства, утврђена повреда члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију и члана II/3к) Устава БиХ

Законска одредба, према којој осигураници који су остварили право на сразмјерни дио пензије по међународним споразумима остварују своја права у складу с тим споразумима и нису обухваћени одредбама закона о утврђивању минималних примања, сразмјерна је циљу поштовања тих споразума и обима права стечених на основу њих, те у конкретном случају не представља превелик терет за апеланта у поређењу с осталим пензионерима.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-830/04 од 28. јануара 2005. године, став 28, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 48/05, поступак утврђивања сразмјерног дијела пријевремене старосне пензије на основу укупног пензијског стажа оствареног у иностранству у складу с међународним уговором, нема повреде члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију ни члана II/3к) Устава БиХ

Уставни суд сматра да је циљ одредбе члана 30 Закона о стамбеним односима, коју су судови примијенили приликом доношења оспорених пресуда, успостављање правне сигурности како би се фактичко стање протеком одређеног времена признало као правно стање. Стога, Уставни суд сматра да оспореним пресудама није стављен претјеран терет на апеланта ако се узме у обзир да апелант дуже од осам година није предузимао никакве радње с циљем остваривања свог права.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-221/04 од 12. априла 2005. године, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 38/05, апелант није покренуо поступак за исељење бесправног корисника у смислу члана 30 Закона о стамбеним односима

Не постоји повреда права на имовину у случају када редовни судови, правилном примјеном релевантних одредби материјалног права, одбију апелантов захтјев због застаре његовог потраживања. Оваква ограничења су у овој и сличним ситуацијама потребна ради правне сигурности и исправног функционисања правног система. Ова ограничења су оправдана и пропорционална циљу који се жели постићи.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-487/04 од 18. маја 2005. године, ст. 27–29, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 67/05, грађански поступак, накнада материјалне штете, нема повреде члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију ни члана II/3к) Устава БиХ

Одлука редовног суда да апелант преда спорно земљиште власницима не ставља претјерани појединачни терет на апеланта у поређењу с јавним интересом који се жели остварити (омогућавање власницима, in abstracto, коришћења права и овлашћења у односу на ствари, у складу с јавним поретком), чиме је постигнута правична равнотежа између захтјева општег интереса заједнице и захтјева за заштиту основних права појединца. Зато је ово уплитање у апелантова имовинска права оправдано и у складу са чланом 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-523/04 од 18. маја 2005. године, став 24, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 67/05, предаја непокретности у посјед власницима, нема повреде члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију ни члана II/3к) Устава БиХ

Одбијање апелантовог захтјева да му се исплати уговорени износ резултат је узајамне условљености обавезе једне и друге уговорне стране, па ако није дошло до заступања, испуњења обавезе једне стране, није настала ни обавеза за испуњење друге стране. Одредба члана 99 став 1 Закона о облигационим односима не ставља на апеланта „посебан и претјеран" терет у односу на другог учесника у поступку, тим прије што је апелант адвокат, дакле лице које је стручно и које је упознато са законом, те да је примјена овакве мјере пропорционална легитимном циљу који се жели постићи овим законом, као и да је успостављена правична равнотежа између заштите апелантовог права на имовину и општег интереса.
• Одлука о меритуму број АП-951/04 од 13. септембра 2005. године, став 26, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 3/06, парнични поступак ради наплате накнаде по уговору о пословној сарадњи

У случају када је апеланткињи остављена могућност да користи предметни пут на исти начин на који га користи и тужени, то јест откључавањем и закључавањем мобилног стуба, те када има могућност да користи и други прилаз, није нарушена правична равнотежа између апеланткињиног интереса, с једне стране, и интереса туженог и јавног интереса Општине Тузла, с друге стране.
• Одлука о меритуму број АП-1039/04 од 13. септембра 2005. године, став 33, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 4/06

Нема повреде права на имовину када је апелант, због пропуста да тужбу повуче одмах након вансудске исплате штете туженог, обавезан да туженом плати судске трошкове настале након исплате будући да је мијешање у његово право на имовину прописано законом, да има легитиман циљ од општег интереса, те да је оспореном одлуком постигнута правична равнотежа између заштите апелантовог права и општег интереса.
• Одлука о меритуму број АП-950/05 од 16. септембра 2005. године, став 29, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 3/06

Законска одредба, према којој је лице у чију се корист захтијева упис промјене корисника у катастарском операту дужно да приложи исправу у којој земљиште мора да буде означено према подацима из премјера и катастра земљишта, сразмјерна је циљу вођења једнообразне евиденције по јединственом систему катастра земљишта, те у конкретном случају не представља превелик терет за апеланта у поређењу с осталим лицима која захтијевају упис промјене корисника у катастарском операту.
• Одлука о меритуму број АП-956/04 од 13. октобра 2005. године, став 30, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 20/03, управни поступак ради укњижбе права на непокретностима у земљишним књигама

Када се Законом о одлагању од извршења судских одлука на терет буџета Републике Српске одлаже извршење правоснажних пресуда постоји кршење права на имовину иако одлагање извршења има легитиман циљ од јавног интереса, али употријебљена средства нису пропорционална том циљу, односно није успостављена „правична равнотежа" између захтјева од општег или јавног интереса и захтјева да се заштити право појединца на имовину.
• Одлука о меритуму број АП-487/05 од 20. децембра 2005. године, став 412, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 39/06;
• Одлука о меритуму број АП-557/05 од 12. априла 2006. године, став 192 и даље, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 77/06;
• Одлука о меритуму број АП-704/05 од 9. маја 2006. године, став 743, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 47/06

Доношењем пресуде о подјели заједничке имовине на апеланткињу није пренесен непримјерено обиман терет у односу на другог учесника у поступку. Сасвим неосновано и потпуно неправично би било очекивати да апеланткиња ужива шира имовинска права од другог учесника у поступку због разлога на које се позива у апелацији.
• Одлука о меритуму број АП-803/05 од 9. фебруара 2006. године, став 26, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 41/06

Нема повреде права на имовину када при реализацији новчаних потраживања судским путем наступи застаријевање потраживања јер су апеланти пропустили да поштују законом прописане рокове.
• Одлука о меритуму број АП-951/05 од 9. фебруара 2006. године, став 32, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 43/06

Не постоји повреда права на имовину у случају када редовни судови, правилном примјеном релевантних одредби материјалног права, утврде да је апеланткиња признањем дуга прекинула застаријевање потраживања, које је тужилац у судском поступку потраживао од апеланткиња, јер је такво лишавање имовине у јавном интересу остваривања правне сигурности и исправног функционисања правног система, а ова ограничења имовинских права су оправдана и пропорционална циљу који се жели постићи.
• Одлука о меритуму број АП-288/05 од 9. фебруара 2006. године, став 34, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 37/06;
• Одлука о меритуму број АП-325/05 од 14. марта 2006. године, став 44, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 49/06;
• Одлука о меритуму број АП-562/05 од 14. марта 2006. године, став 30, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 57/06

Мијешање у апелантову имовину је било пропорционално и постоји правичан баланс између захтјева за општи интерес заједнице и апелантовог интереса, с обзиром на то да је апелант својевољно пристао да предметни правни посао буде обезбијеђен безусловном гаранцијом из члана 1087 Закона о облигационим односима.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-912/04 од 1. априла 2006. године, став 44, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 57/06

Одлуке којим се апеланту налаже да напусти узурпирано државно земљиште донесене су у јавном интересу и принцип пропорционалности је задовољен јер је апелант својим понашањем проузроковао радњу одузимања узурпираног земљишта од државе, због чега се не може извести закључак да је држава ставила непримјерен терет губитка имовине без накнаде на самог апеланта.
• Одлука о меритуму број АП-706/05 од 12. априла 2006. године, став 36, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 57/06

Обустављање ванпарничног поступка за одређивање накнаде за одузету имовину, покренутог по захтјеву апеланата, како је то одређено посебним законом високог представника за БиХ, не ставља на апеланте „посебан и претјеран" терет, те је примјена овакве мјере пропорционална легитимном циљу који се жели постићи овим законом. Стога је у конкретном случају успостављена правична равнотежа између заштите права апеланата на имовину и општег интереса, односно у овој ситуацији на апеланте није пренесен непримјерен терет ради остварења законитог циља.
• Одлука о меритуму број АП-805/05 од 9. маја 2006. године, став 41, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 77/06

Постоји повреда права на имовину када је пресудом суда, на основу примјене законске одредбе о ограниченом временском року у којем се може поднијети захтјев за остваривање права, на апеланткињу пренесен несразмјерно велик терет потпуног губитка инвалиднине коју је, као цивилна жртва рата и трајни инвалид, већ стекла и уживала дужи период, чиме је на њену штету поремећен правичан, пропорционалан однос између јавног интереса који се жели постићи и заштите основних права појединца.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-450/06 од 5. априла 2007. године, став 34, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 70/07, губитак инвалиднине због примјене законских одредби о временском року за подношење захтјева за остваривање права, утврђена повреда члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију и члана II/3к) Устава БиХ

Губитак апеланткињиног већ стеченог права због неиспуњавања услова, односно пропуштања рока који је тек накнадно прописан и који је након његовог законског прописивања практично немогуће испунити, свакако представља претјеран и непропорционалан терет за апеланткињу у односу на јавни интерес који штити наведена законска одредба, што укључује и нарушавање правне сигурности као елемента уставног принципа владавине права, о чему је требало да воде рачуна Федерално министарство и Кантонални суд приликом одлучивања о апеланткињином захтјеву.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-133/06 од 13. септембра 2007. године, став 34, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 12/08, право на породичну инвалиднину, утврђена повреда члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију и члана II/3к) Устава БиХ

У конкретном случају дошло је до мијешања у апелантово право на имовину у смислу његовог лишавања, а на основу члана 5 став 2 Закона о измјенама и допунама Закона о извршењу одлука Комисије за имовинске захтјеве расељених лица и избјеглица („Службени гласник РС" број 65/01), према којем се захтјев за извршење одлуке Комисије, којом се потврђује станарско право и додјељује право на поврат стана, мора поднијети у року од осамнаест мјесеци од дана доношења одлуке Комисије. Уставни суд сматра да се ради о законској одредби која не испуњава услов пропорционалности јавног интереса и интереса лица која се налазе у ситуацији као што је апелантова, па постоји повреда права на имовину из члана II/3к) Устава Босне и Херцеговине и члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-1524/06 од 11. новембра 2007. године, став 39, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 49/08, извршење одлука CRPC-а, квалитет закона, утврђена повреда члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију и члана II/3к) Устава БиХ;
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-3850/08 од 12. октобра 2011. године, став 51, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 49/08

Постоји кршење права на имовину из члана II/3к) Устава Босне и Херцеговине и члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију када је мијешање у апелантову имовину извршено тако што је примјеном материјалноправних прописа о утврђивању права на накнаду штете, Статута Брчко дистрикта и налога супервизора нарушена равнотежа између јавног интереса и апелантовог интереса претјераним личним теретом који апелант мора да трпи у виду лишавања „легитимног очекивања" своје имовине.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-1362/06 од 30. јануара 2009. године, став 44, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 63/09, накнада штете, примјена одредби налога супервизора, утврђена повреда члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију и члана II/3к) Устава БиХ

Остварење легитимног циља – обезбјеђење правне сигурности – не може да буде оправдање за губитак већ стеченог права појединца јер мјера која за посљедицу има губитак стеченог права, дјелимично или у цијелости, представља претежак терет за корисника осигурања, чиме је нарушен принцип пропорционалности.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-2843/07 од 12. јануара 2010. године, став 35, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 23/10, квалитет закона о ПИО Републике Српске, члан 148 став 2 и члан 151, утврђена повреда члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију и члана II/3к) Устава БиХ

Уставни суд сматра да постоји кршење права на имовину из члана II/3к) Устава Босне и Херцеговине и члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију када су редовни судови, независно од утврђења да је давалац стана предметни простор додијелио на коришћење апеланткињи „као новом носиоцу станарског права" и независно од чињенице да су апеланткиња, а прије тога и њен правни предник, предметни простор користили дуги низ година искључиво као стамбени простор, одбили апеланткињин тужбени захтјев искључиво зато што тај простор није признат као „стан" у смислу члана 3 Закона о стамбеним односима. Таквом примјеном наведене одредбе, у околностима конкретног случаја, на апеланткињу је стављен претјеран терет јер није постигнута правична равнотежа између легитимног јавног интереса и апеланткињиног права на мирно уживање имовине.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-3773/08 од 12. октобра 2011. године, став 39, утврђена повреда члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију и члана II/3к) Устава БиХ