Просторија коју апелант користи у својству прекаристе (на основу измољене посудбе – прекарија) у конкретном случају не сматра се имовином.
• Одлука број У-11/02 од 26. јуна 2003. године, став 25, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине“ број 39/03, парнични поступак у вези с питањем својине на заједничким просторијама зграде, нема повреде члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију
Не постоји „имовина“ у смислу члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију зато што апеланткиња није стекла имовину насљеђивањем, како је редовни суд утврдио у парничном поступку, па, стога, није ни могла бити лишена имовине.
• Одлука број У-65/02 од 26. септембра 2003. године, став 45, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине“ број 43/03;
• Одлука о допустивости и меритуму број У-12/03 од 26. марта 2004. године, став 26, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине“ број 18/04
Првоапелант је закључењем уговора о давању сагласности за једнократно коришћење стана стекао право да одреди једног свог радника којем ће друга уговорна страна као власник стана издати рјешење о додјели стана на коришћење подобно за закључење уговора о коришћењу стана и тиме стицање станарског права. Дакле, суштина права које је стекао првоапелант не представља економску вриједност у смислу члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију, већ само могућност да се одреди један радник којем ће се, када му власник касније додијели стан, ријешити социјално питање.
• Одлука о допустивости број У-69/03 од 19. априла 2004. године, став 18
Апелант није стекао „имовину“ у смислу члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију јер право на имовину не постоји до тренутка до када лице нема конституисано право на одређену имовину.
• Одлука о допустивости и меритуму број У-43/03 од 17. маја 2004. године, став 33, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине“ број 34/04, парнични поступак ради конституисања станарског права
Не може се стећи станарско право насљеђивањем, тако да би се апеланткињи могла пружити заштита коју пружа овај члан као да је стекла станарско право, односно да предметни новчани износ уплаћен за откуп тог стана представља њену имовину.
• Одлука о допустивости и меритуму број У-52/03 од 17. маја 2004. године, став 18, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине“ број 40/04
Не сматра се апелантовом имовином стан на којем апелант није стекао станарско право.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-120/03 од 17. маја 2004. године, став 32, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине“ број 38/04
Члан 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију штити само постојећу својину и имовину, али не укључује права или очекивања на стицања имовине у будућности (Одлука број У-37/00, објављена у „Службеном гласнику БиХ“ број 24/02 од 29. августа 2002. године и Одлука број У-12/01, објављена у „Службеном гласнику БиХ“ број 20/02 од 3. августа 2002. године).
• Одлука о допустивости и меритуму број У-154/03 од 15. јуна 2004. године, став 24, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине“ број 40/04;
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-61/02 од 30. јуна 2004. године, став 20, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине“ број 40/04, оставински поступак;
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-203/02 од 30. јуна 2004. године, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине“ број 41/04, накнада штете из радног односа – будућа имовина
Апелант управним и судским поступцима није успио доказати да испуњава услове за стицање станарског права, тако да се у том случају апелант не појављује као титулар станарског права. Према томе, апелант није носилац станарског права, те стога не постоји ни имовина која би била заштићена чланом 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-45/02 од 30. јуна 2004. године, став 84, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине“ број 41/04, пренос станарског права с дједа на унука, нема повреде члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију ни члана II/3к) Устава БиХ
Уставни суд је на основу доказа у списима закључио да апелант није стекао имовину у смислу значења члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију јер право на имовину не постоји до тренутка до када лице нема конституисано право на имовину. Према томе, доношење пресуда у смислу члана 25 Закона о својинскоправним односима, према тужбеном захтјеву за утврђивање права својине на стану, не може представљати повреду апелантовог права на имовину из члана II/3к) Устава Босне и Херцеговине, односно из члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-91/02 од 23. јула 2004. године, став 28, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине“ број 43/04, стицање права својине на изграђеној ствари
Апеланту не припада право да му се врате средства која је уложио у напуштени стан који је добио на привремено коришћење јер је сам преузео да „о свом трошку“ адаптира тај стан, те стога није стекао имовину која би могла бити заштићена чланом 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију тако да тај члан није примјењив на предметни случај.
• Одлука о допустивости и меритуму број У-72/03 од 21. јула 2004. године, став 29, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине“ број 41/04
Апелант није стекао „имовину“ која је заштићена чланом 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију, тј. право на наплаћивање закупнине по уговору о закупу будући да је уговор о закупу био ништав.
• Одлука о допустивости и меритуму број У-14/03 од 22. септембра 2004. године, став 32, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине“ број 60/04
Очекивање члана породичног домаћинства да ће постати носилац станарског права након смрти носиоца станарског права не може се третирати као имовина, те не ужива заштиту члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-21/03 од 22. септембра 2004. године, став 47, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине“ број 54/04;
• Одлука број У-12/01 од 25. фебруара 2002. године, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине“ број 20/02, унук – статус члана породичног домаћинства у Републици Српској;
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-380/04 од 26. априла 2005. године, став 31, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине“ број 40/05, пренос станарског права на дијете, нема повреде члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију
Члан 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију штити само постојећу имовину, али не укључује права или очекивања на стицање имовине у будућности, нпр. насљедством.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-380/04 од 26. априла 2005. године, став 29, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине“ број 40/05, пренос станарског права на дијете, нема повреде члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију;
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-418/04 од 22. априла 2005. године, став 33, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине“ број 40/05, поврат стана у посјед на основу уговора о закупу, стан ЈНА, нема повреде члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију
Одузета роба као предмет кривичног дјела не представља имовину у смислу члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију и члана II/3к) Устава Босне и Херцеговине.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-393/04 од 12. априла 2005. године, ст. 17 и 18, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине“ број 40/05
Нема кршења права на имовину из члана II/3к) Устава Босне и Херцеговине и члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију јер је апелант тражио исплату накнаде за одузету имовину, а у судском поступку није утврђено да се ради о његовој имовини.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-1050/04 од 26. априла 2005. године, став 26, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине“ број 48/05
Редовни судови су у конкретном случају утврдили да апелант никада није био уписан у земљишне књиге као корисник спорне имовине, а није доказао ни да је правни сљедник ранијег власника. Стога, апелант нема имовину на којој је конституисано релевантно имовинско право, те спорна имовина није апелантова имовина у смислу члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-983/04 од 27. маја 2005. године, став 31, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине“ број 78/05
У случају када је оспореном одлуком утврђено да је ништав уговор о коришћењу стана, при чему апелант никада није ни уселио у предметни стан, такав стан не представља имовину у смислу члана II/3к) Устава Босне и Херцеговине и члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију.
• Одлука о меритуму број АП-281/05 од 28. јуна 2005. године, ст. 33 и 34, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине“ број 60/05
Стан стечен на основу ништавог уговора не сматра се имовином.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-497/04 од 28. јуна 2005. године, став 37, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине“ број 27/06, грађански поступак, поништење купопродајног уговора, нема повреде члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију
У конкретном случају апелант никада није уселио у предметни стан, те тако није ни стекао станарско право у складу са чланом 11 Закона о стамбеним односима. Стога, апелант нема конституисано станарско право на спорном стану, а тиме ни заштиту по члану 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-995/04 од 22. јула 2005. године, став 32, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине“ број 4/06
Нема повреде права на имовину када апеланткиња, иако је користила стан на основу уговора о доживотном издржавању, није имала конституисано станарско право на спорном стану, нити је по закону могла очекивати да ће то право стећи, услијед чега нема „имовину“ која је заштићена чланом II/3к) Устава Босне и Херцеговине или чланом 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију.
• Одлука о меритуму број АП-959/04 од 13. септембра 2005. године, став 29, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине“ број 3/06
Не постоји имовина која би била заштићена чланом 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију када апеланткиња у судским поступцима није успјела доказати да има конституисано право својине.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-1488/05 од 20. септембра 2006. године, став 29, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине“ број 9/07, право служности
У случају када је апеланткиња изгубила посјед стана и станарско право, а стан додијељен на коришћење другом лицу, апеланткиња нема правно признату позицију носиоца станарског права на спорном стану, тако да се спорни стан не може сматрати њеном имовином у смислу члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију.
• Одлука о меритуму број АП-1038/04 од 23. септембра 2005. године, став 29, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине“ број 4/06
Нема повреде апеланткињиног права на имовину из члана II/3к) Устава Босне и Херцеговине и члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију јер је тужени спорне грађевинске радове радио на властитом земљишту, на којем апеланткиња нема конституисано релевантно имовинско право у смислу члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију.
• Одлука о меритуму број АП-1092/04 од 13. октобра 2005. године, став 29, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине“ број 14/06
У конкретном случају, апелант, с обзиром на то да у судском поступку није доказао да постоји потраживање, нема имовину која ужива заштиту члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију.
• Одлука о меритуму број АП-1072/04 од 13. октобра 2005. године, став 25, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине“ број 22/06
Право на породичну инвалиднину, коју је апелант очекивао у околностима овог случаја (одбијен захтјев за признање породичне инвалиднине због смрти кћерке), не може представљати његову имовину јер за стицање тог права апелант није испунио услове прописане законом.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-1045/04 од 17. новембра 2005. године, став 51, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине“ број 20/06
Нема повреде права на имовину јер се у конкретном случају ради о стану који је национализован на основу Закона о национализацији најамних зграда и грађевинског земљишта, па се спорни стан не може сматрати апеланткињином имовином у смислу члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију и члана II/3к) Устава Босне и Херцеговине.
• Одлука о меритуму број АП-68/05 од 20. децембра 2005. године, став 43, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине“ број 37/06
Нема повреде права на имовину јер апелант према законским прописима није могао „оправдано очекивати“ да ће за утврђене периоде у којима је био мобилисан остварити накнаду за изгубљену зараду, па износ накнаде за изгубљену зараду који је тражио постављеним тужбеним захтјевом не представља имовину која ужива заштиту у оквиру наведеног уставног права.
• Одлука о меритуму број АП-147/05 од 2. априла 2006. године, став 30, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине“ број 49/06
У судским поступцима који су резултирали оспореним одлукама апеланткиња није успјела доказати да испуњава услове за стицање станарског права, иако је била у посједу спорног стана дуже од три године, тако да се у овом случају апеланткиња не појављује као титулар станарског права. Према томе, апеланткиња није носитељица станарског права, те стога не постоји ни имовина која би била заштићена чланом 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију.
• Одлука о меритуму број АП-587/05 од 12. априла 2006. године, став 44, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине“ број 77/06
Потраживање по уговору који је у вријеме закључења био ex lege ништав не може представљати „легитимно очекивање“, па стога ни „имовину“ заштићену чланом 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-1236/06 од 13. септембра 2007. године, став 26, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине“ број 86/07, потраживање по уговору о закупу, нема повреде члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију ни члана II/3к) Устава Босне и Херцеговине;
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-1846/06 од 12. јуна 2008. године, став 30, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине“ број 72/08;
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-920/07 од 10. јуна 2009. године, став 29, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине“ број 82/09
Нема кршења права на имовину у случају када апеланткиња није могла, према одредбама Породичног закона, имати „легитимно очекивање“ да ће успјети с дијелом захтјева који се односи на посебну имовину бившег супруга, па стога нема ни „имовину“ у смислу наведеног члана.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-2349/06 од 27. фебруара 2008. године, став 48, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине“ број 4/06, нема повреде члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију ни члана II/3к) Устава Босне и Херцеговине
У конкретном случају апеланткиња није била учесник у предметном кривичном поступку. У том кривичном поступку се, како произлази из чињеница предмета, као свједок апелантове одбране појавио апеланткињин супруг тврдећи да спорни новчани износ припада њему, апеланткињи и њиховој кћерки (апелантовој супрузи), нудећи као доказ за своје тврдње потврде о подигнутим кредитима на име апеланткиње и њихове кћерке, као и да се ради о дијелу пазара од њиховог угоститељског објекта, али да у том правцу није понудио никакве доказе. Уставни суд запажа да је, у вези с тим, другостепени суд закључио да се не ради о увјерљивим доказима о поријеклу одузетог новца, нарочито због тога што је од дана подизања кредита (први је подигнут у јулу 2008. године) до дана проналаска новца у апелантовом аутомобилу (13. марта 2009. године) протекао дуг период, те да су, с друге стране, у смислу члана 110а. КЗБиХ, вјероватнији наводи Тужилаштва да се ради о новцу стеченом извршењем кривичног дјела. С обзиром на наведено, те да ни из било којег доказа или аргумента разматраног у том поступку не произлази закључак да спорни новчани износ припада апеланткињи, Уставни суд закључује да апеланткиња није доказала да спорни новац представља њену „имовину“ у смислу члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију (op. cit., одлука Gratzinger, став 74), због чега апеланткињини наводи о кршењу права на имовину не улазе у оквир наведеног члана, већ су ratione materiae инкомпатибилни с Уставом Босне и Херцеговине.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-3433/11 од 17. јула 2014. године, став 41, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине“ број 71/14, одузимање незаконито стечене имовинске добити – новца, кривични поступак
Нема кршења права на имовину из члана II/3к) Устава Босне и Херцеговине и члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију када апелант није имао ни „легитимно очекивање“ да ће му тражени новчани износ који се односио на урачунати индиректни порез у цијену купљене робе бити враћен јер је био свјестан да нису остварени услови из члана 63 Правилника о примјени Закона о ПДВ-у за његов поврат.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-4353/16 од 5. јула 2019. године, став 31, поврат дијела новчаног износа за купљену робу код тужене на име урачунатог ПДВ-а у цијену робе за који је апелант тврдио да га тужена неовлашћено држи
