Повреда права на правично суђење постоји у случају када се пресуда заснива на закону који је у вријеме доношења спорне пресуде престао да важи.
• Одлука број У-65/01 од 25. јула 2003. године, став 46, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 38/03, пренос станарског права на ванбрачног друга, утврђена повреда члана 6 Европске конвенције и члана II/3е) Устава БиХ
Принцип правне државе и члан 6 Европске конвенције захтијевају да се суд позове на одређену правну норму. Правни основ пресуде не смије да буде произвољан, тј. ван контекста конкретног предмета, нити њено тумачење смије да буде ван оквира језичког значења.
• Одлука о допустивости и меритуму број У-45/03 од 17. маја 2004. године, став 29, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 34/04, парнични поступак ради предаје у посјед
Пошто су надлежни редовни судови у поступку поводом апелантове тужбе спровели темељит доказни поступак који је укључивао и ангажовање вјештака финансијске струке, те утврдили чињенично стање, па примјеном релевантних одредби закона закључили да одбију апелантов тужбени захтјев, нема назнака да су редовни судови произвољно примијенили закон.
• Одлука о допустивости и меритуму број-У 100/03 од 28. маја 2004. године, став 29, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 34/04
Постоји произвољност у примјени релевантних материјалноправних прописа у случају када су редовни судови закључили да се несрећа није догодила на раду и у вези с радом, те да тужени није одговоран за штету коју је претрпио апелант. На тај начин редовни судови су занемарили апелантово право јер нису примијенили закон који као lex specialis у конкретном случају има приоритет над општим законима и који мора бити примијењен на конкретан случај.
• Одлука о допустивости и меритуму број-У 36/03 од 15. јуна 2004. године, став 27, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 38/04, парнични поступак ради накнаде штете због несреће на раду
Нема назнака да су редовни судови произвољно примијенили одредбе материјалног права о застари привремених давања.
• Одлука о допустивости и меритуму број У-71/03 од 15. јуна 2004. године, став 30, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 34/04
Нема повреде права на правично суђење у случају када Општински суд одбаци жалбу као недопуштену јер је суд, према Закону о парничном поступку, дужан да води рачуна о томе да ли заступник странке има ваљану пуномоћ, зато што би у супротном починио битну повреду парничног поступка.
• Одлука о допустивости и меритуму број У-86/03 од 23. јула 2004. године, ст. 22 и 23, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 43/04
Доношење побијаних пресуда у смислу општих правила уговорног права прописаних Законом о облигационим односима не може представљати повреду апелантовог права на правично суђење у вези с наводима о произвољној примјени закона.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-122/02 од 26. августа 2004. године, ст. 25 и 26, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 43/04, закашњење с испуњењем обавезе
Произлази да су судови који су одлучивали о апелантовом захтјеву за обједињавање правоснажно изречених казни затвора правилно поступали и примијенили релевантне одредбе закона, јер је очигледно да се у околностима тог случаја апелантов захтјев односио на правна и процесна питања која се тичу другог поступка и о којима није могло бити расправљено пред судовима који су одлучивали о апелантовом захтјеву за обједињавање правоснажно изречених казни у „неправом” понављању поступка.
• Одлука о допустивости и меритуму број-У 85/03 од 29. септембра 2004. године, став 38, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 10/05
Уставни суд није надлежан да провјерава утврђене чињенице и начин на који су нижестепени судови протумачили позитивноправне прописе, осим уколико одлуке нижих судова не крше уставна права. То ће бити случај када одлука редовног суда не укључује или погрешно примјењује уставно право, кад је примјена позитивноправних прописа била очигледно произвољна, кад је релевантни закон сам по себи неуставан или када је дошло до повреде основних процесних права као што су право на правичан поступак, право на приступ суду, право на ефективан правни лијек и у другим случајевима.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-381/04 од 27. октобра 2004. године, став 22, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 19/05, кривични поступак, оспоравање чињеничног стања утврђеног у поступку пред првостепеним судом, нема повреде члана 6 Европске конвенције ни члана II/3е) Устава БиХ;
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-404/04 од 23. марта 2005. године, став 26, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 32/04, поступак утврђивања висине накнаде трошкова, нема повреде члана 6 Европске конвенције ни члана II/3е) Устава БиХ;
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-405/04 од 12. априла 2005. године, став 21, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 40/05, поступак исплате накнаде плате, поступање Врховног суда у спору чија вриједност не прелази 15.000 КМ, утврђена повреда члана 6 Европске конвенције и члана II/3е) Устава БиХ;
• Одлука о меритуму број АП-978/05 од 13. септембра 2005. године, став 22, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 3/06
У случају одлучивања о праву на имунитет апеланата није било произвољне или дискриминационе примјене закона.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-58/03 од 29. октобра 2004. године, став 41, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 11/05
Врховни суд је својим рјешењем којим је укинуо оспорену и првостепену пресуду и одбацио апелантову тужбу, а нису испуњени законски услови за допуштеност ревизије, арбитрарно тумачио право на приступ суду, произвољно примјењујући релевантни закон на апелантову штету, односно повриједио је апелантово право на правично суђење.
• Одлука о допустивости и меритуму број У-107/03 од 19. новембра 2004. године, ст. 39 и 40, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 23/05
Редовни суд је произвољно примијенио одредбе у погледу граница испитивања жалбе, односно прекорачио је своја овлашћења и по службеној дужности испитивао наводе о застари иако они нису били истакнути у жалби, него само у току првостепеног поступка, због чега је дошло до повреде члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 1 Европске конвенције.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-289/03 од 19. новембра 2004. године, став 31, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 19/05
Ван надлежности Уставног суда је да процјењује квалитет закључака редовних судова у погледу процјене доказа уколико се та процјена не доима очигледно произвољном. Исто тако, Уставни суд се неће мијешати у начин на који су редовни судови усвојили доказе као доказну грађу. У вези с тим, Уставни суд се неће мијешати ни у то којим доказима страна у поступку редовни судови поклањају повјерење на основу слободне судијске процјене. То је искључиво улога редовних судова, чак и када су изјаве свједока на јавној расправи и под заклетвом супротне једна другој.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-612/04 од 30. новембра 2004. године, став 27, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 19/05, кривични поступак, примање мита, нема повреде члана 6 Европске конвенције ни члана II/3е) Устава БиХ;
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-539/04 од 28. јуна 2005. године, став 24, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 27/06, грађански поступак, накнада штете проузроковане на возилу, нема повреде члана 6 Европске конвенције ни члана II/3е) Устава БиХ
Примјена налога супервизора за Брчко дистрикт Босне и Херцеговине у конкретном случају је била арбитрарна, што је проузроковало повреду апелантових уставних права. Уставни суд тиме не доводи у питање супервизорова овлашћења у погледу уређивања одређених односа и, у складу с тим, доношења одређених прописа, јер се то овлашћење заснива на међународноправном основу.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-214/03 од 30. новембра 2004. године, став 33, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 15/05, тужбени захтјев усмјерен на поништење незаконитог уписа права располагања непокретностима – Брчко дистрикт
Уставни суд је надлежан да провјери начин на који су редовни судови примијенили материјални закон када околности указују да је примјена закона била арбитрарна.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-389/04 од 23. марта 2005. године, став 32, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 27/05, поступак поништења уговора о поклону, утврђена повреда члана 6 Европске конвенције и члана II/3е) Устава БиХ
Пресудом којом је усвојена ревизија у радном спору у којем се тужбени захтјев односи на потраживање у новцу које не прелази 15.000 КМ Врховни суд је арбитрарно примијенио члан 364 став 2 Закона о парничном поступку и тиме повриједио апелантово право на правично суђење.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-398/04 од 23. марта 2005. године, став 27, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 32/05;
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-402/04 од 23. марта 2005. године, ст. 25 и 27, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 32/05;
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-405/04 од 12. априла 2005. године, ст. 23 и 24, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 40/05, поступци исплате накнада плата, поступање Врховног суда у спору чија вриједност не прелази 15.000 КМ, утврђена повреда члана 6 Европске конвенције и члана II/3е) Устава БиХ
Пошто је у конкретном случају очигледно да је дошло до произвољног поступања суда, како у поступку утврђивања чињеница тако и примјене релевантних позитивноправних прописа, супротно ставу овог суда из тачке 25 ове одлуке, Уставни суд сматра да је неопходно да се упусти у испитивање начина на који су надлежни судови утврђивали чињенице и на тако утврђене чињенице примијенили позитивноправне прописе.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-311/04 од 22. априла 2005. године, став 36, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 60/05, одбијање дијела тужбеног захтјева који се односио на уплату доприноса због наводног непостојања активне легитимације
Доказивање путем индиција није, само по себи, противно принципима правичног суђења из члана 6 став 1 Европске конвенције.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-661/04 од 22. априла 2005. године, став 36, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 44/05, кривични поступак у којем се осуђујућа пресуда против апеланта заснива, у највећој мјери, на исказу свједока који је закључио споразум с Тужилаштвом о признању кривице, као једином непосредном доказу, утврђена повреда члана 6 Европске конвенције и члана II/3е) Устава БиХ
Када се у конкретном случају ради о различитом схватању текста предметне банкарске гаранције, гдје апелант има једно становиште, док редовни судови имају друго становиште, нема повреде права на правично суђење само зато што је правно схватање редовних судова у погледу тога под коју законску одредбу треба подвести садржај предметне банкарске гаранције друкчије од његовог.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-1001/04 од 26. априла 2005. године, став 23, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 27/06
У одсуству експлицитних законских одредби о томе шта се сматра дјелимичним успјехом у парници на редовним судовима је да тумаче одредбе Закона о парничном поступку, у складу с принципима законитости и правичности и увијек водећи рачуна о заштити права на правично суђење свих страна у поступку.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-536/04 од 27. маја 2005. године, став 23, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 67/05, грађански поступак, исплата трошкова парничног поступка, нема повреде члана 6 Европске конвенције ни члана II/3е) Устава БиХ
Нема повреде права на правично суђење из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 1 Европске конвенције јер се апеланткиња жали на погрешно и непотпуно утврђено чињенично стање и погрешну и произвољну примјену материјалног права, а Уставни суд није утврдио да постоје други елементи који би указивали на то да је поступак био неправичан или да је закон произвољно примијењен.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-1003/04 од 28. јуна 2005. године, став 25, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 80/05;
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-1008/04 од 20. децембра 2005. године, ст. 34 и 35, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 45/06;
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-1019/04 од 13. октобра 2005. године, став 28, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 4/06;
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-1063/04 од 13. октобра 2005. године, ст. 22 и 23, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 4/06
Постоји повреда права на правично суђење у ситуацији када је суд у држави извршења изрекао јединствену казну затвора која је неповољнија за апеланта у односу на ону која је изречена у држави пресуђења.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-726/04 од 28. јуна 2005. године, ст. 35–37, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 73/05, кривични поступак, произвољна примјена закона у случају изрицања казне за кривична дјела у стицају извршена у различитим државама, утврђена повреда члана 6 Европске конвенције и члана II/3е) Устава БиХ
У случају када је првостепени суд произвољно примијенио материјални пропис, а у вријеме доношења другостепеног рјешења дошло је до измјене правних околности, одлука другостепеног суда да потврди првостепено рјешење је правилна.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-670/04 од 13. јула 2005. године, став 29, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 86/05, грађански поступак, наводи о произвољној примјени члана 75 Закона о основним својинско-правним односима због тога што редовни судови нису могли забранити извођење грађевинских радова који су одобрени и предузети на основу извршне грађевинске дозволе, грађевинска дозвола поништена је у вријеме доношења одлуке другостепеног суда, нема повреде члана 6 Европске конвенције ни члана II/3е) Устава БиХ
У случају када законом није прописано рјешење ситуације у којој не постоји регулациони план, Апелациони суд је произвољно тумачио ту одредбу на начин којим се директно утиче на остваривање апелантових права на правично суђење.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-301/04 од 23. септембра 2005. године, став 48, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 80/05
Апелациона јурисдикција Уставног суда (члан VI/3б) Устава Босне и Херцеговине), у принципу, не подразумијева да Уставни суд може да преиспитује одлуке редовних судова у погледу утврђеног чињеничног стања или тумачења и примјене нижерангираног права све док те одлуке не повређују апелантова уставна права. То ће бити случај, inter alia, када надлежни органи примијене позитивноправне прописе или утврде чињенично стање на произвољан начин. Стога, Уставни суд не може да се бави утврђивањем чињенице о висини пензије јер је то на надлежним управним органима.
• Одлука о меритуму број АП-1028/04 од 2. децембра 2005. године, став 30, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 20/06, управни поступак и управни спор за утврђивање висине пензије
Повреда права на правично суђење постоји у случају када се на лице које није избјеглица или расељено лице, у вези с напуштањем стана без присиле, потпуно невезано за ратни сукоб, примијене законске одредбе које се односе на избјеглице или расељена лица, односно лица која су била лишена својих домова усљед ратних околности.
• Одлука о меритуму број АП-645/04 од 2. децембра 2005. године, ст. 32 и 45, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 41/06, грађански поступак, стицање права на стан након што је носиоцу станарског права отказан уговор о коришћењу, утврђена повреда члана 6 Европске конвенције и члана II/3е) Устава БиХ
Не постоји кршење права на правично суђење када се апелантови наводи односе искључиво на питање судијске процјене доказа у кривичном поступку и на примјену позитивноправних прописа на утврђено чињенично стање уколико нема других одлучујућих елемената који би указивали на то да је оцјена доказа или примјена материјалног права била произвољна.
• Одлука о меритуму број АП-945/04 од 20. децембра 2005. године, став 47, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 43/06;
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-995/04 од 22. јула 2005. године, став 26, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 4/06;
• Одлука о меритуму број АП-1043/04 од 2. децембра 2005. године, став 23, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 20/06;
• Одлука о меритуму број АП-1089/04 од 13. октобра 2005. године, став 34, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 40/06
Постоји кршење права на правично суђење када се осуђујућа пресуда заснива на доказима који, ни непосредно ни посредно, са сигурношћу не указују да је апелант починио кривично дјело које му се ставља на терет и када суд не даје логично и увјерљиво образложење за свој закључак о апелантовој кривици, већ се његова оцјена доказа доима произвољном.
• Одлука о меритуму број АП-5/05 од 14. марта 2006. године, став 39, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 49/06
Нема произвољности у одлуци Врховног суда у односу на примјену одредби материјалног закона које се тичу банкарске гаранције.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-912/04 од 1. априла 2006. године, став 29, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 57/06;
• Одлука о допустивости број АП-892/06 од 6. јула 2007. године, став 9, парнични поступак ради наплате потраживања по основу издате банкарске гаранције
Редовни судови су арбитрарно примијенили закон у погледу рачунања рока застаре у вези с тужбом за накнаду штете због смрти несталог лица.
• Одлука о меритуму број АП-1123/04 од 1. априла 2006. године, став 27, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 59/06
Нема произвољне примјене одредби Закона о извршном поступку када апелант у свом приједлогу за извршење који је поднио против Центра за социјални рад није указао на основу којих позитивноправних прописа је наведени центар обавезан да му изврши исплату по привременом Рјешењу број OVIII-456/96 од 27. фебруара 1996. године с обзиром на то да предметним рјешењем није одређено чија је то обавеза.
• Одлука о меритуму број АП-1175/05 од 9. маја 2006. године, став 25, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 68/06, извршни поступак, није одређен извршеник, нема повреде члана 6 Европске конвенције ни члана II/3е) Устава БиХ
У парничним поступцима који се воде по захтјевима за накнаду штете због клевете, ради заштите права на правично суђење, неопходно је да судови при утврђивању постојања правног основа и висине штете за клевету досљедно примјењују принципе из релевантних одредби одговарајућих Закона о облигационим односима, Закона о заштити од клевете и Закона о парничном поступку, уважавајући специфичност сваког конкретног случаја. Само на тај начин ће се избјећи могуће арбитрарно поступање редовних судова у појединачним случајевима као што је то било у конкретном случају.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-1203/05 од 27. јуна 2006. године, став 36, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 7/07, грађански поступак, судови примијенили институт „могућег настанка штете", који не познају ни Закон о заштити од клевете ни Закон о облигационим односима, као критеријум за утврђивање основаности тужбеног захтјева за накнаду штете за клевету, утврђена повреда члана 6 Европске конвенције и члана II/3е) Устава БиХ
Редовни судови су произвољно примијенили одредбе материјалног закона у вези с апелантовим захтјевом за признање пресуде страног суда.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-1570/05 од 27. јуна 2006. године, став 45, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 11/07, парнични поступак, признање пресуде страног суда
Постоји повреда права на правично суђење из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 1 Европске конвенције у ситуацији када Кантонални суд није примијенио Закон о извршном поступку који је био на снази и који је био дужан примијенити, него је примијенио пријашњи Закон о извршном поступку, супротно одредби новог закона према којој је за случајеве као што је предметни изричито прописано примјењивање новог закона.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-1293/05 од 12. септембра 2006. године, став 38, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 7/07, извршни поступак, временско важење извршног закона, утврђена повреда члана 6 Европске конвенције и члана II/3е) Устава БиХ
Суд БиХ је арбитрарно примијенио одредбе Изборног закона које се односе на кандидатуру за изборе.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-2679/06 од 29. септембра 2006. године, став 33, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 9/07, управни поступак, арбитрарност у потврђивању кандидатуре на изборима, утврђена повреда члана 6 Европске конвенције и члана II/3е) Устава БиХ
Образложење у којем судови само констатују да нису могли поуздано утврдити одлучну чињеницу да је тужилац био у стању посљедњег посједа, не образлажући детаљније на основу чега су стекли такав утисак, односно процес оцјене тих доказа, како то захтијева принцип слободне оцјене доказа, не задовољава захтјев за брижљиву и савјесну оцјену доказа.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-2348/05 од 20. октобра 2006. године, став 36, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 9/07, парнични поступак, одлучне чињенице нису утврђене на поуздан начин, утврђена повреда члана 6 Европске конвенције и члана II/3е) Устава БиХ
Повријеђено је апелантово право на правично суђење из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 1 Европске конвенције и тиме што су, изрицањем новчане казне, редовни судови непотпуно и погрешно утврдили чињенично стање и погрешно примијенили материјално право квалификујући апелантову жалбу као вријеђање суда и нарушавање његовог ауторитета.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-198/03 од 20. октобра 2006. године, став 47, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 11/07, казна за вријеђање суда
Произвољним тумачењем права и арбитрарним одбијањем да примијени обавезно правно схватање Грађанског одјељења тог суда Врховни суд је повриједио апеланткињино право на правично суђење заштићено чланом II/3е) Устава Босне и Херцеговине, односно чланом 6 став 1 Европске конвенције.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-2141/05 од 20. октобра 2006. године, ст. 36 и 37, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 12/07, парнични поступак, питање почетка тока законских затезних камата на нематеријалну штету, утврђена повреда члана 6 Европске конвенције и члана II/3е) Устава БиХ
Постоји кршење права из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 1 Европске конвенције када Врховни суд у ревизионом поступку прекорачи овлашћења која има према Закону о парничном поступку у погледу доношења одлуке о ревизији тако што ревизионом одлуком, супротно Закону о парничном поступку, утврди неку одлучну чињеницу, као и када ревизионом одлуком не ријеши конкретну правну ствар тако да та одлука буде извршива.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-1505/06 од 20. октобра 2006. године, став 45, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 11/07, грађански поступак, Врховни суд у ревизионом поступку прекорачио законска овлашћења, утврђена повреда члана 6 Европске конвенције и члана II/3е) Устава БиХ
У редовном поступку судови су дужни да примијене позитивне прописе, а ако им се у поступку постави питање правне ваљаности или уставности одређеног општег правног акта, онда то питање могу да прослиједе надлежном суду, у конкретном случају Уставном суду Републике Српске, што није учињено. Такво ad hoc оцјењивање правне ваљаности прописа од редовних судова не само да није законито већ није ни у складу с уставним принципом владавине права из члана I/2 Устава БиХ и принципом правне сигурности инкорпорираном у њега.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-1603/05 од 21. децембра 2006. године, став 37, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 34/07, кривични поступак, оцјењивање правне ваљаности од редовних судова, утврђена повреда члана 6 Европске конвенције и члана II/3е) Устава БиХ
Постоји повреда права на правично суђење из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине у ситуацији кад је суд произвољно примијенио позитивноправне прописе тако да је, одлучујући у поступку поводом жалбе, донио одлуку о првобитном, а не о коначно опредијељеном тужбеном захтјеву и кад из изреке и образложења пресуде није видљиво да ли је суд дјелимично или у цијелости удовољио постављеном тужбеном захтјеву, нити су у том погледу дати разлози у образложењу оспорене одлуке.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-2089/05 од 16. јануара 2007. године, став 30, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 34/07, парнични поступак, одлучено о првобитном, а не о коначно опредијељеном тужбеном захтјеву, утврђена повреда члана 6 Европске конвенције и члана II/3е) Устава БиХ
Уставни суд сматра да застарјелост за остваривање права из члана 143 Закона о раду почиње тећи првог дана након правоснажности рјешења којим је апеланткињи утврђен статус запосленика на чекању посла.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-299/06 од 27. јануара 2007. године, став 34, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 38/07, грађански поступак, Врховни суд у ревизионом поступку прекорачио законска овлашћења, утврђена повреда члана 6 Европске конвенције и члана II/3е) Устава БиХ
У недостатку експлицитне законске одредбе која би прописивала од када треба досуђивати законске затезне камате, кад се утврди износ материјалне штете коју штетник треба да плати, Уставни суд сматра да редовни судови имају право својом судском праксом уредити то питање.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-2524/05 од 16. јануара 2007. године, став 29, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 38/07, грађански поступак, материјална штета, од када треба досуђивати законске затезне камате, није утврђена повреда члана 6 Европске конвенције ни члана II/3е) Устава БиХ
Постоји кршење права из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 1 Европске конвенције када Врховни суд у ревизионом поступку арбитрарном примјеном права пропусти да о допуштености ревизије одлучи на основу релевантних одредби закона на чију примјену упућују Пријелазне и завршне одредбе Закона о парничном поступку – „Службене новине ФБиХ" бр. 42/98 и 3/99.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-2675/05 од 15. фебруара 2007. године, став 30, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 70/07, грађански поступак, допуштеност ревизије, утврђена повреда члана 6 Европске конвенције и члана II/3е) Устава БиХ
Постоји повреда апелантовог права на правично суђење из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 1 Европске конвенције у случају када је другостепени суд мериторно рјешавао о неблаговременој жалби коју је изјавио тужени у поступку покренутом по апелантовој тужби.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-1522/05 од 15. фебруара 2007. године, став 28, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 55/07, утврђивање радноправног статуса, накнада плата, утврђена повреда члана 6 Европске конвенције и члана II/3е) Устава БиХ
Првостепена дисциплинска комисија у конкретном случају прекорачила је тужбени захтјев утврђујући да је апелант одговоран за дисциплински прекршај који није био обухваћен дисциплинском оптужницом, а Другостепена дисциплинска комисија је на апелантову жалбу преиначила првостепену одлуку и утврдила апелантову одговорност управо у побијаном дијелу за који је констатовала да је продукт прекорачења тужбеног захтјева. Због тога, апелант није имао све гаранције које пружа члан 6 Европске конвенције, који гарантује сваком против кога је подигнута „кривична оптужба" право на правично суђење и јавну расправу у разумном року пред „независним и непристрасним судом", право на одбрану и равноправан положај с тужиоцем.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-2581/05 од 30. марта 2007. године, став 38, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 50/07, дисциплински поступак против судије који се води пред ВСТС-ом, утврђена повреда члана 6 Европске конвенције и члана II/3е) Устава БиХ
Постоји повреда права на правично суђење из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 1 Европске конвенције када је Кантонални суд, одлучујући о послодавчевој жалби, произвољном примјеном позитивноправних прописа својом одлуком преиначио првостепену пресуду тако што је одбио апелантов тужбени захтјев као недоказан, јер је апелантов послодавац пред судом изјавио да нема податке које је према закону морао имати и који су законом прописани за израчунавање накнаде због апелантове мање плате у смислу члана 79 став 2 Закона о пензијско-инвалидском осигурању, а није изнио свој став на који начин се накнада у таквој ситуацији утврђује, нити пружио апеланту могућност да свој тужбени захтјев доказује на начин који Кантонални суд сматра исправним и прихватљивим, те тиме ускратио апеланту право које му према закону припада.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-1474/05 од 30. марта 2007. године, став 45, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 79/07, утврђена повреда члана 6 Европске конвенције и члана II/3е) Устава БиХ
Суд је арбитрарно примијенио право у случају када је недостатак прописа који регулишу висину регреса протумачио као губитак апелантовог права на регрес, без обзира на то што је основ за ту врсту накнаде, односно само право на накнаду регреса, прописан у Закону о судској и тужилачкој функцији у Федерацији Босне и Херцеговине.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-2587/05 од 23. маја 2007. године, став 42, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 70/07, парнични поступак, утврђивање права на регрес, утврђена повреда члана 6 Европске конвенције и члана II/3е) Устава БиХ
Врховни суд је погрешно примијенио материјално право када је пресуду о одбијању тужбеног захтјева за накнаду материјалне штете засновао на Закону о здравственом осигурању и Правилнику о условима и начину упућивања осигураног лица на лијечење у иностранство полазећи од тога да се млдб. апелант лијечио у иностранству, а да за такво лијечење није добио одобрење надлежне здравствене установе, нити је испоштовао законску процедуру за одлазак на лијечење у иностранство. Закључке нижестепених судова базиране на Закону о облигационим односима Уставни суд сматра правилним. Становиште Врховног суда у оспореној одлуци није битно за рјешавање конкретног спора, јер у поступку пред судовима није постављен регресни тужбени захтјев према надлежној здравственој заједници осигурања.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-97/06 од 5. јуна 2007. године, ст. 30–32, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 6/08, погрешна примјена материјалног права, утврђена повреда члана 6 Европске конвенције и члана II/3е) Устава БиХ
Ретроактивна уплата доприноса не може утицати на почетак остваривања права на пензију и одређивање дана почетка исплате пензије, нарочито ако се узме у обзир да се накнадна уплата доприноса врши уз плаћање затезне камате Фонду. Према мишљењу Уставног суда, све супротно би представљало превелик терет за апеланта који би био у ситуацији да, због неизвршавања законске обавезе послодавца као обвезника осигурања према Фонду као кориснику осигурања, а који, такође, има законску обавезу да контролише обвезника осигурања и предузима одговарајуће законске мјере у случају неплаћања доприноса, сноси посљедице послодавчевог неуредног плаћања доприноса.
• Одлука о прихватљивости и меритуму број АП-1330/06 од 16. јула 2007. године, став 28, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 79/07, произвољно тумачење одредби Закона ПИО од Врховног суда, утврђена повреда члана 6 Европске конвенције и члана II/3е) Устава БиХ;
• Одлука о прихватљивости и меритуму број АП-2019/06 од 3. априла 2008. године, став 28, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 41/08
Редовни судови су произвољно примијенили материјално право на штету апелантовог уставног права на правично суђење када у редовном судском поступку нису утврдили елементе ништавости уговора које прописује члан 103 ЗОО-а, тј. да је уговор противан „Уставу РБиХ, принудним прописима, или моралу друштва", и када из утврђених чињеница не проистиче да је судска нагодба ништава у смислу члана 88 ЗОО-а, закључак редовних судова у том смислу у цијелости је произвољан, јер се у конкретној ствари не ради о уговору закљученом у име другог без његовог овлашћења и без накнадно датог одобрења.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-1783/06 од 28. септембра 2007. године, ст. 41–43, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 86/07, грађански поступак, арбитрарна примјена закона, утврђена повреда члана 6 Европске конвенције и члана II/3е) Устава БиХ
Став Окружног суда према којем се затезне камате рачунају од дана доношења првостепене одлуке је произвољан, поготово узимајући у обзир одредбе чл. 186 и 277 Закона о облигационим односима, које Окружни суд у својој одлуци није оцијенио, а из којих, како је већ Уставни суд утврдио, произлази да се код материјалне штете затезна камата досуђује од дана настанка штете, а не од дана доношења првостепене пресуде (подношења тужбе).
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-1433/06 од 13. септембра 2007. године, став 29, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 86/07, грађански поступак, исплата накнаде штете, затезне камате и трошкова поступка апелантовом опуномоћенику, утврђена повреда члана 6 Европске конвенције и члана II/3е) Устава БиХ;
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-1757/06 од 8. јула 2008. године, став 44, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 70/07
