Ради утврђивања пристрасности, односно непристрасности, спроводи се субјективни и објективни тест.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-71/02 од 28. априла 2004. године, став 31, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 34/04, ванпарнични поступак за издавање налога за отказ уговора о закупу спорног пословног простора
Суд чија је одлука предмет апелације био је непрописно састављен јер је у вијећу тог суда у доношењу одлуке учествовала суткиња која је морала бити изузета како би се обезбиједило непристрасно суђење с обзиром на то да је њен супруг био заступник оштећеног у предметном поступку. Слиједи да апеланту није било обезбијеђено правично суђење пред непристрасним судом у смислу члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 1 Европске конвенције.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-98/04 од 28. априла 2004. године, став 22, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 30/04
Имајући у виду да апелант није навео зашто сматра да је поступак пред Кантоналним судом и Врховним судом био неправичан, те због чега тврди да се они не могу сматрати непристрасним судовима, нити је приложио било какве доказе у вези с наведеним, наводи су неосновани и као такви морају бити одбијени.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-45/02 од 30. јуна 2004. године, став 61, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 41/04, пренос станарског права са дједа на унука, утврђена повреда члана 6 Европске конвенције и члана II/3е) Устава БиХ
За непристрасност се захтијева да суд није оптерећен предрасудом у вези с одлуком коју доноси, да не дозволи да у судници буде под утицајем спољних информација, био то став јавности или било који други притисак, већ да своје мишљење заснива на оном што је изнесено на суђењу. Мада судија, наравно, има личне емоције, такође и током поступка, он себи не смије дозволити да га оне воде током расправе о предмету и у формирању свог мишљења.
• Одлука о допустивости и меритуму број У-47/03 од 15. јуна 2004. године, став 23, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 40/04, парнични поступак ради раскида уговора о поклону
Наводи о повреди принципа непристрасности суда због чињенице да је о основаности приговора против оптужнице одлучивао судија који је раније учествовао у истрази нису основани.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-255/03 од 14. октобра 2004. године, ст. 19–28, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 15/05
Апсолутно су паушалне и без икаквих доказа тврдње апеланата да судови у Републици Српској нису били непристрасни и независни због тога што су, наводно, били под притиском предмета, гдје су морали одлучити о основаности кривичне одговорности лица српске националности која су оптужена да су лишила живота лица бошњачке националности.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-108/04 од 23. марта 2005. године, став 30, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 30/05
Да би се утврдила субјективна пристрасност судије, потребни су чврсти докази. Сама чињеница да је предсједник кривичног вијећа апеланту одредио притвор у вези с другим кривичним дјелом неколико дана прије сједнице на којој је донесена оспорена пресуда не може бити довољан аргумент за тврдњу да је тај судија био пристрасан.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-450/04 од 23. марта 2005. године, став 25, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 32/05, кривични поступак, кривично дјело убиства, сумња у непристрасност судије, нема повреде члана 6 Европске конвенције ни члана II/3е) Устава БиХ
Нема повреде права на правично суђење у случају када је у доношењу првостепене осуђујуће пресуде учествовао судија који је у току истражног поступка као члан кривичног вијећа учествовао у доношењу одлуке о продужењу притвора апеланту.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-543/04 од 23. марта 2005. године, став 29, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 27/06, кривични поступак, сумња у непристрасност судије, нема повреде члана 6 Европске конвенције ни члана II/3е) Устава БиХ
Чињеница да је исти судија учествовао у вијећу које је доносило одлуке прописане законом у некој ранијој фази поступка пред првостепеним судом, која је претходила доношењу мериторне одлуке, није сметња да тај судија учествује у вијећу другостепеног суда које доноси одлуку о жалби против првостепене пресуде, нити може, само по себи, представљати кршење принципа „непристрасног суда".
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-524/04 од 12. априла 2005. године, став 20, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 42/05, кривични поступак, састав вијећа које је одлучивало о жалби, нема повреде члана 6 Европске конвенције ни члана II/3е) Устава БиХ;
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-525/04 од 18. јануара 2005. године, став 23, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 42/05, кривични поступак, састав вијећа које је одлучивало о жалби, нема повреде члана 6 Европске конвенције ни члана II/3е) Устава БиХ
У погледу апеланткињиних жалбених навода да су у доношењу другостепене пресуде учествовале судије које су учествовале и у доношењу другостепене пресуде Кантоналног суда, којом се одлучивало и о незаконитости рјешења којим је апеланткиња стављена на располагање, таква ситуација је инкомпатибилна са захтјевом за правично суђење из члана 6 став 1 Европске конвенције, јер се ради о другом поступку, а апеланткиња, осим паушалних навода, није понудила нити један доказ који би учинио вјероватним и могућим да је ријеч о постојању сумње у непристрасност суда због тих разлога.
• Одлука о меритуму број АП-1112/04 од 13. октобра 2005. године, став 33, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 25/06
Апеланти не нуде никакве конкретне доказе о пристрасности суда, већ тај свој приговор заснивају на томе да су медијско извјештавање и штрајкови радника предузећа које су апеланти приватизовали били такви да је суд радио под притиском. Међутим, ти наводи нису довољни, јер се ни из чега не може закључити да се ради о произвољним одлукама или о одлукама донесеним под притиском, па нема повреде права на правично суђење.
• Одлука о меритуму број АП-215/05 од 12. априла 2006. године, став 72, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 68/06
Чињеница да су одређене судије учествовале у доношењу процесног рјешења о раздвајању кривичног поступка, а затим и у вијећу које је у првом степену одлучивало о апелантовој кривичној одговорности, сама по себи не представља кршење принципа непристрасности суда.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-23/06 од 15. фебруара 2007. године, став 31, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 55/07, кривични поступак, учешће судије за претходни поступак у вијећу које је у првом степену одлучивало о апелантовој кривичној одговорности, нема повреде члана 6 Европске конвенције ни члана II/3е) Устава БиХ
Нема повреде принципа „независности" и „непристрасности" у чињеници да је судије које суде у вијећима за ратне злочине именовао високи представник за Босну и Херцеговину, као ни у чињеници да се Суд БиХ и Тужилаштво налазе у истој згради.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-1785/06 од 30. марта 2007. године, ст. 49 и 50, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 57/07
Не постоји кршење права на непристрасан суд као елемента права на правичан поступак када је у жалбеном вијећу другостепеног суда у одлучивању учествовао судија који је у ранијем поступку против апеланта био на дужности републичког тужиоца који није био надлежан за кривично гоњење у конкретном случају, а који у вријеме када је поступак поновљен није више био на тој дужности, нити је у кривичном поступку против апеланта имао активну улогу која је могла штетити апеланту или имати утицај на исход поступка против њега.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-1187/06 од 13. септембра 2007. године, став 28, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 86/07, кривични поступак, нема повреде члана 6 Европске конвенције ни члана II/3е) Устава БиХ
Апелантови наводи о пристрасности судије Кантоналног суда улазе у оквир субјективног теста с обзиром на то да је наведено да је избјегавањем да се расвијетли статус привременог корисника судија поступао у интересу те стране, а на апелантову штету, чиме се, дакле, указује на субјективни однос надлежне суткиње према странама у поступку, односно преферирање једне стране на штету друге стране. Уставни суд сматра да је неспорно да је надлежна суткиња у оспореној пресуди закључила да није потребно размотрити апелантове наводе о статусу садашњег корисника стана, што само по себи није била произвољна одлука, имајући у виду да апелант није имао законске услове да се удовољи његовом захтјеву за поврат спорног стана. Сама чињеница да се суткиња није упустила у мериторно испитивање апелантових навода није довољна да би се побила претпоставка о њеној непристрасности у том предмету. Сходно томе, Уставни суд сматра да су апелантови наводи о повреди принципа непристрасности као принципа правичног суђења из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 1 Европске конвенције очигледно (prima facie) неосновани.
• Одлука о допустивости број АП-2364/06 од 3. априла 2008. године, став 8, апелација очигледно (prima facie) неоснована
Постоји повреда права на непристрасност судског вијећа у случају у којем је један члан вијећа које је одлучивало о апелантовој жалби била суткиња која је поднијела тужбу против неких од апеланата, по истом правном основу, у исто вријеме када је одлучивала о жалби.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-1513/06 од 12. јуна 2008. године, став 36, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 86/07, накнада штете због клевете, непристрасност, утврђена повреда члана 6 Европске конвенције и члана II/3е) Устава БиХ
Непристрасност подразумијева да суд не смије бити оптерећен предрасудама у погледу одлуке коју доноси. Суд не смије бити под утицајем спољних информација, или под било којим другим притиском, већ своје мишљење мора заснивати искључиво на оном што је изнесено на суђењу. Приликом одлучивања да ли је неки суд био пристрасан мора се направити дистинкција између субјективног и објективног приступа пристрасности. Субјективни приступ се односи на личну непристрасност чланова вијећа и она се претпоставља док се не докаже супротно (види Европски суд за људска права, Hauschildt против Данске, став 47). Да је неки судија пристрасан због оптерећености предрасудама, могуће је закључити само када то постане сасвим јасно на основу његовог става током поступка или из садржаја пресуде. У оквиру објективног теста мора се одредити да ли је, потпуно одвојено од личног понашања судије, било доказивих чињеница које могу довести до сумње у његову непристрасност. У том погледу чак и дојам може имати извјесну важност. Оно што је овдје важно јесте повјерење које судови у демократском друштву морају улијевати јавности и, највише од свега када су у питању кривични поступци, које морају улијевати самом окривљеном. То подразумијева да при одлучивању о томе да ли у неком конкретном предмету постоји оправдан разлог за страх да одређени судија није непристрасан став окривљеног је важан, али не и одлучујући. Оно што је одлучујуће јесте да ли се такав страх може сматрати објективно оправданим (види Европски суд за људска права, Феy против Аустрије, пресуда од 24. фебруара 1993. године, став 30).
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-2473/06 од 17. марта 2009. године, став 44, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 50/09, објективна и субјективна непристрасност, нема повреде члана 6 Европске конвенције ни члана II/3е) Устава БиХ;
• Одлука о допустивости број АП-772/06 од 17. септембра 2009. године, став 12;
• Одлука о допустивости број АП-1428/07 од 17. септембра 2009. године, став 21
Због састава судског вијећа које је одлучивало поводом ревизије, у којем је била суткиња која је учествовала и у доношењу другостепене пресуде по апелантовој жалби против првостепене пресуде, повријеђено је апелантово право да му суди „непристрасан суд" у смислу члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 1 Европске конвенције.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-2247/07 од 17. децембра 2009. године, став 31, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 23/10, објективна непристрасност, утврђена повреда члана 6 Европске конвенције и члана II/3е) Устава БиХ
Уставни суд закључује да нема повреде права на правично суђење из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 1 Европске конвенције када је апеланту у првостепеном поступку судило вијеће које је у ранијој фази одлучивало о апелантовој жалби против рјешења о притвору, које је донио судија за претходни поступак, а нити један члан тог вијећа није био у улози судије за претходни поступак.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-1533/07 од 11. фебруара 2010. године, став 36, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 43/10, нема повреде члана 6 Европске конвенције ни члана II/3е) Устава БиХ
Уставни суд закључује да нема повреде члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине ни члана 6 став 1 Европске конвенције у односу на пристрасност суда када је исти судија учествовао у поступку против апеланта и донио одлуку на основу великог броја спроведених доказа, те се није изузео због тога што је прије тога учествовао у поступку против другог лица – саоптуженог, у којем је донио одлуку поводом споразума о признању кривице, а сâм апелант није затражио изузеће тог судије из неког од разлога прописаног одредбама ЗКП-а.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-900/08 од 11. јануара 2011. године, став 33, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 41/11, споразум о признању кривице, нема повреде члана 6 Европске конвенције ни члана II/3е) Устава БиХ
Апелантово право на правично суђење из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 1 Европске конвенције пред непристрасним судом је повријеђено јер је у истом предмету исти судија учествовао у саставу вијећа у којем је донесена одлука о жалби којом је укинута првостепена пресуда и предмет враћен првостепеном суду на поновни поступак, као и у саставу судског вијећа које је одлучивало о ревизији у поновљеном поступку.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-504/08 од 12. октобра 2011. године, став 48, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 99/11, грађански поступак, утврђена повреда члана 6 Европске конвенције и члана II/3е) Устава БиХ
Уставни суд закључује да нема кршења права на правично суђење из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 1 Европске конвенције пред непристрасним судом јер чињеница да су два члана ревизионог судског вијећа раније учествовала у доношењу процесног рјешења којим је апеланткињина жалба против рјешења о ненадлежности суда за одлучивање уважена и предмет враћен првостепеном вијећу на поновни поступак сама по себи не представља кршење принципа непристрасности суда.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-1498/09 од 19. јула 2012. године, став 29, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 79/12, парнични поступак против Босне и Херцеговине ради исплате новчаног потраживања из радног односа, нема повреде члана 6 Европске конвенције ни члана II/3е) Устава БиХ
У конкретном случају Уставни суд запажа да је суткиња учествовала у доношењу рјешења којим је одбијен приједлог апелантовог браниоца за укидање притвора након потврђивања оптужнице, а након тога предсједавала ванрасправним вијећем приликом доношења рјешења којим је апеланту продужен притвор. Та чињеница, према оцјени Уставног суда, сама по себи не представља довољан аргумент на којем би се могао заснивати закључак да је поступајућа суткиња с предубјеђењем водила кривични поступак против апеланта. Наиме, рјешење о продужењу притвора је процесне природе у којем је размотрен приједлог Тужилаштва за продужење притвора, као и став одбране, након чега је оцијењено да се апеланту притвор продужи за још два мјесеца. У вези с апелантовим приговором о непристрасности суда, Уставни суд запажа да одредбама ЗКПРС није прописана забрана да један судија учествује у својству члана или предсједника вијећа приликом одлучивања поводом приједлога одбране за укидање притвора и у поступку одређивања мјере продужења притвора. Чињеница што је суткиња као предсједница ванрасправног вијећа учествовала у доношењу рјешења о продужењу притвора, а да је три дана прије доношења наведеног рјешења као члан претресног вијећа, такође, учествовала у доношењу рјешења којим је одбијен приједлог бранилаца оптуженог за укидање притвора ни у којем случају, према оцјени Уставног суда, не значи да је побијано рјешење донијело вијеће које је по закону морало бити изузето, нити та чињеница представља околност која указује на разумну сумњу у непристрасност вијећа, како то у апелацији истиче апелантов бранилац. Стога, Уставни суд сматра да апелант, осим паушалних навода, није доставио било какве доказе, нити изнио било какве аргументе који би говорили у прилог његовој тврдњи да чињеница да је одређени судија учествовао у вијећу које је доносило одлуке процесне природе прописане законом сама по себи крши принцип непристрасности суда, те је, стога, апелација у том дијелу неоснована.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-2152/13 од 6. новембра 2014. године, став 31, нема повреде члана 6 Европске конвенције ни члана II/3е) Устава БиХ
Уставни суд закључује да је повријеђено право апеланата на правично суђење из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 1 Европске конвенције пред непристрасним судом јер је у истом предмету иста суткиња учествовала у саставу вијећа у којем је донесена одлука о жалби којом је укинута првостепена пресуда и предмет враћен првостепеном суду на поновни поступак, као и у саставу судског вијећа као предсједница вијећа које је одлучивало о ревизији у поновљеном поступку.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-2107/12 од 24. априла 2015. године, став 38, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 44/15, парнични поступак ради накнаде штете, повреда члана 6 Европске конвенције и члана II/3е) Устава БиХ
У конкретном случају Уставни суд подсјећа да апеланткиња тврди да јој је повријеђено право на правично суђење зато што је суткиња С. С. била члан судског вијећа које је одлучивало у другом степену, а као члан вијећа учествовала је у првостепеном поступку. Уставни суд запажа да из наведеног произлази да та суткиња није учествовала у доношењу одлуке нижег суда (након промјене надлежности одлуку у првом степену донио је Општински суд), него да је била члан вијећа Кантоналног суда пред којим се поступало у ранијој фази поступка, односно није видљиво да је доносила било какву одлуку, тако да се не ради о ситуацији коју прописује члан 357 став 1 тачка 4 ЗПП-а. Насупрот томе, наведена суткиња је као члан судског вијећа Кантоналног суда у жалбеном поступку у којем је одбијена апеланткињина жалба учествовала у доношењу мериторне одлуке. Уставни суд закључује да се у конкретном случају не ради о ситуацији да се „један те исти судија директно бавио одлучивањем о питањима која су релевантна за одлучивање, односно меритумом предмета". Имајући у виду све наведено, Уставни суд закључује да у конкретном предмету није повријеђено апеланткињино право на непристрасан суд.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-5099/13 од 26. октобра 2016. године, став 46, исплата дуга, снижење накнаде и накнада штете, нема повреде члана 6 Европске конвенције ни члана II/3е) Устава БиХ
Уставни суд закључује да је повријеђено апелантово право на правично суђење из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 1 Европске конвенције пред непристрасним судом јер је у истом предмету иста суткиња учествовала у саставу вијећа у којем је донесена одлука о жалби којом је укинута првостепена пресуда (којом је апелант ослобођен оптужбе да је починио кривична дјела) и одређено одржавање претреса пред другостепеним судом, као и у саставу трећестепеног судског вијећа које је одлучивало о жалби против другостепене пресуде.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-1985/14 од 23. новембра 2016. године, став 36, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 96/16, кривични поступак, повреда члана 6 Европске конвенције и члана II/3е) Устава БиХ
Уставни суд закључује да је повријеђено апелантово право на правично суђење из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 1 Европске конвенције пред непристрасним судом јер је у конкретном предмету у саставу вијећа у којем је донесена другостепена одлука учествовао судија чија је кћерка у вријеме доношења те одлуке била запослена као адвокатска приправница у канцеларији адвоката који је био опуномоћеник туженог у предметном поступку.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-217/17 од 10. јануара 2019. године, став 31, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 6/19, повреда члана 6 Европске конвенције и члана II/3е) Устава БиХ
Имајући у виду чињеницу да су „предметне" судије поступале у истој фази поступка – ревизионом поступку, те да је ранија пресуда Врховног суда од 4. октобра укинута Одлуком Уставног суда број АП-4659/12 од 22. децембра 2015. године искључиво због повреде принципа пристрасности суда услијед поступања суткиње „С. П." у саставу другостепеног вијећа, те доводећи наведено у везу са садржајем одредби члана 357 ЗПП-а, као и узимајући у обзир да из списа предмета не произлази било каква чињеница која указује на разумну сумњу у непристрасност тих судија, Уставни суд не налази никакву произвољност у примјени одредби које регулишу изузеће и искључење судије и повреду принципа непристрасности суда у односу на поступање наведених судија у конкретном предмету.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-256/17 од 13. фебруара 2019. године, став 45, нема повреде члана 6 Европске конвенције ни члана II/3е) Устава БиХ
Повријеђено је право на правично суђење из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 Европске конвенције јер у конкретном предмету постоји много чињеница које су у својој свеукупности код апеланта могле изазвати оправдану бојазан да је судеће вијеће пристрасно, да у односу на апеланта и утврђену надлежност Суда БиХ није дато довољно, јасно и прецизно образложење, те да је Суд БиХ прекорачио жалбене наводе указујући на одређене околности које нису наведене у жалби, а чиме је дошло до повреде апелантовог права на правичан поступак пред непристрасним судом.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-4061/16 од 6. фебруара 2020. године, став 107, tantum devolutum, quantum appellatum, кривични поступак
Уставни суд закључује да је дошло до повреде апелантовог права на непристрасност суда као аспекта права на правично суђење из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 1 Европске конвенције будући да дата изјава потпредсједнице ВСТС-а јасно показује њене предрасуде и несклоност према апеланту, због чега њено учешће у поступку након ове изјаве представља кршење стандарда непристрасности.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-222/20 од 23. јуна 2020. године, став 106, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговинеˮ број 43/20, дисциплински поступак пред ВСТС-ом
Постоји кршење права на правично суђење када је у околностима конкретног случаја апелантова сумња у пристрасност именованог судије (који је претходно у истом кривичном предмету учествовао као тужилац) била легитимна и објективно оправдана, а редовни суд који је одлучивао о жалби је пропустио да о његовом захтјеву за изузеће судије и одлучи. Овај пропуст није могао бити отклоњен ни у поступку по правном лијеку о којем је одлучивао виши суд.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-2517/20 од 8. јула 2021. године, ст. 43−46, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговинеˮ број 50/21, кривични поступак
