Редовни судови могу да одлуче које ће странке саслушати, а које не. Када је опуномоћеник свих апеланата у поступку дао своју изјаву на суду у име свих њих, а нико од апеланата није приговорио у току поступка да је имао још нешто посебно да изјави, нема повреде принципа контрадикторности у оквиру права на правично суђење.
• Одлука број У-12/03 од 26. марта 2004. године, став 23, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 18/04
Принцип контрадикторности поступка је повријеђен с обзиром на то да је у жалбеном поступку учествовао надлежни јавни тужилац, а да апеланту и његовом браниоцу није била дата та могућност.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-54/03 од 23. јула 2004. године, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 43/04, кривични поступак – неприсуствовање сједници другостепеног вијећа
Поступак мора бити у складу с принципом контрадикторности тако што оптужени мора да има информације о свим наводима и доказима које је изнио јавни тужилац, као и могућност да одговори на изнесене наводе и достави друге доказе у корист своје одбране.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-557/04 од 30. новембра 2004. године, став 24, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 19/05, кривични поступак, кривично дјело против безбједности јавног саобраћаја, нема повреде члана 6 Европске конвенције ни члана II/3е) Устава БиХ
Имајући у виду да у жалбеном поступку нису учествовали ни апелант ни јавни тужилац, апелантов изостанак са сједнице Окружног суда не нарушава принципе равноправности странака и контрадикторности поступка.
• Одлука о меритуму број АП-1065/05 од 13. септембра 2005. године, став 29, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 22/06;
• Одлука број АП-1245/05 од 13. јуна 2006. године, став 41, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 77/06, кривични поступак
Не постоји кршење права на једнакост у поступку као елемента права на правично суђење када је другостепени суд, у складу са законом, донио одлуку на сједници вијећа без претреса и без извођења нових доказа, те када сједници другостепеног вијећа није присуствовала ниједна странка у поступку.
• Одлука о меритуму број АП-1124/05 од 9. фебруара 2006. године, став 31, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 45/06, кривични поступак, кривично дјело пореске утаје
Није нарушен принцип права на правично саслушање, а ни принцип контрадикторности ако је један од свједока одбио да свједочи, а сви други докази и чињенице указују на то да је оптужени, као у конкретном случају апелант, извршио одређено кривично дјело и да је кривично одговоран. Истина, тачка д) став 2 члана 6 Европске конвенције захтијева да се оптуженом омогући „да сам испитује или захтијева испитивање свједока оптужбе и да присуство и саслушање свједока одбране одобри под условима који важе и за свједока оптужбе", али ускраћивање свједочења једном од свједока којег предлаже одбрана оптуженог никако се не може третирати као повреда права на правично саслушање у кривичноправним стварима.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-702/05 од 30. марта 2007. године, став 31, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 57/07, кривични поступак, ратни злочин, нема повреде члана 6 Европске конвенције ни члана II/3е) Устава БиХ
У контексту апелантових навода да му никако није омогућено да испита малољетне оштећене као свједоке, Уставни суд истиче да из стања списа предмета произлази да одбрана, односно апелант и његов бранилац по службеној дужности нису, након потврђивања оптужнице у предметној кривичној ствари (3. новембра 2011. године), искористили законску могућност да траже од суда да саслуша малољетне оштећене као свједоке, која је предвиђена одредбом члана 186 став 4 Закона о заштити и поступању с дјецом и малољетницима (могућност оптуженог као странке и његовог браниоца да постављају питања таквом свједоку) у вези са ставом 2 истог члана Закона, којом је прописано да се саслушање може провести највише два пута. Осим тога, Уставни суд запажа да није спорно да на главном претресу није изведен доказ усменог саслушања малољетних дјевојчица. Међутим, Уставни суд запажа да из стања списа предмета произлази да одбрана није ни предложила извођење таквог доказа. Надаље, Уставни суд запажа да из списа предмета произлази да су на главном претресу пред Окружним судом прегледани видео-записи, односно преслушани тонски записи свједочења малољетних оштећених дати током истраге, те да се апелантова одбрана јасно изјаснила да нема питања за малољетне оштећене, да исказима малољетних није приговорила у смислу самог њиховог садржаја, изузев у погледу компетентности лица која су саслушавала малољетне оштећене. Слиједом наведеног, Уставни суд сматра да је такво поступање Окружног суда пружило одбрани довољно могућности да на ефективан начин оспори изјаве малољетних оштећених дате током истраге. У прилог таквом ставу Уставног суда иде и понашање редовних судова, посебно Окружног суда, исказано у анализи и оцјени кредибилности исказа малољетних оштећених (презентованих суду путем аудио и видео-записа), које су, према оцјени Уставног суда, извршене на детаљан и задовољавајући начин с посебном пажњом. У тим околностима су редовни судови имали могућност да на основу понашања малољетних са снимака формирају властито мишљење о поузданости дјевојчица као свједока у конкретном случају. С обзиром на наведено, а имајући у виду околности конкретног предмета, Уставни суд сматра да, због чињенице да апелант и његов бранилац нису усмено (директно или унакрсно) испитали малољетне оштећене у предметном кривичном поступку, такво ограничење принципа непосредности и контрадикторности није само по себи резултирало непоштовањем апелантовог права на одбрану, као аспекта права на правично суђење у смислу одредбе члана 6 ст. 1 и 3д) Европске конвенције, те се, стога, наводи апелације у том дијелу показују као неосновани.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-2717/13 од 10. октобра 2016. године, став 50, кривични поступак, пресуда суштински базирана на исказима оштећених датим у истрази, нема повреде члана 6 Европске конвенције ни члана II/3е) Устава БиХ
