Одлуке судова донесене у извршном поступку нису повриједиле апелантово право на имовину по Уставу Босне и Херцеговине или Европској конвенцији када је у питању финансијски губитак који је могао бити предмет оцјене у другим поступцима.
• Одлука број У-30/01 од 11. маја 2002. године, став 22, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 24/02, накнада за здравствену његу, деноминација, нема повреде члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију ни члана II/3к) Устава БиХ
Нема повреде права на имовину у случају када апеланткиња није имала конституисано станарско право на спорном стану, нити је, у вријеме смрти носитељице станарског права, имала правно признату позицију члана њеног породичног домаћинства, која би евентуално могла представљати дио права на коришћење стана.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-499/04 од 23. марта 2005. године, став 38, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 32/05, пријенос станарског права на дијете, нема повреде члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију ни члана II/3к) Устава БиХ
Нема повреде права на имовину јер се апелант не позива конкретно на нека од принципа садржана у члану 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију, већ тврди да му је право на имовину повријеђено због непотпуно и погрешно утврђеног чињеничног стања и због погрешне примјене материјалног права.
• Одлука о меритуму број АП-1143/04 од 26. априла 2005. године, став 25, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 48/05
Нема повреде права на имовину у случају када редовни судови одбију апелантов тужбени захтјев због промашене пасивне легитимације.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-538/04 од 28. јуна 2005. године, став 32, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 27/06, грађански поступак наплате дуга на име „ратног пореза", недостатак пасивне легитимације у односу на Брчко дистрикт јер је обавеза настала прије његовог проглашења, при чему Дистрикт с ентитетима није закључио споразум о преузимању тих обавеза, нема повреде члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију ни члана II/3к) Устава БиХ
Право на имовину је повријеђено у случају када у поступку експропријације чињенице предмета указују да су испуњени законски услови за експропријацију, осим експроприсаних непокретности, и преосталих апелантових непокретности, иако је надлежни орган управе одбио његов захтјев.
• Одлука о меритуму број АП-528/04 од 13. октобра 2005. године, ст. 27–32, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 17/06, управни поступак, захтјев за потпуну експропријацију у случају када се експропријацијом само једног дијела имовине доводи до немогућности нормалног коришћења преосталог дијела имовине, утврђена повреда члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију и члана II/3к) Устава БиХ
Нема повреде права на имовину у случају када редовни судови одбију тужбени захтјев за успостављање ранијег посједовног стања због измијењених правних околности, односно због апелантовог накнадног губитка привременог права коришћења неизграђеног грађевинског земљишта због преузимања тог земљишта из његовог посједа.
• Одлука о меритуму број АП-851/04 од 17. новембра 2005. године, став 33, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 22/06, спор око сметања посједа неизграђеног грађевинског земљишта, на којем је апелант носилац привременог права коришћења, нема повреде члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију ни члана II/3к) Устава БиХ
Члан 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију обухвата три различита правила. Прво правило, које је изражено у првој реченици првог става и које је опште природе, изражава принцип мирног уживања имовине. Друго правило, у другој реченици истог става, односи се на лишавање имовине и ограничава га извјесним условима. Треће правило, садржано у ставу два тог члана, допушта да државе потписнице имају право, између осталог, контролисати коришћење имовине у складу с општим интересом. Ова три правила нису различита, у смислу да нису повезана: друго и треће правило се односе на поједине случајеве мијешања у право на мирно уживање имовине и требају бити тумачена у оквиру општег принципа израженог у првом правилу (види Европски суд за људска права, Sporrong и Lönnorth против Шведске, пресуда од 23. септембра 1982. године, серија А, број 52, став 61).
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-1812/05 од 8. јула 2006. године, став 24, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 87/06, станови у којима се станује на основу станарског права;
• Одлука број АП-2144/05 од 20. октобра 2006. године, став 18, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 12/07
Уставни суд се, поред наведеног, позива на властито стајалиште изнесено поводом истог чињеничног и правног питања у одлуци Комисије за људска права при Уставном суду у предмету број ЦХ/01/8379 од 7. априла 2007. године, а који досљедно подржава праксу Дома за људска права и Европске комисије за људска права, да одузимање својине или неког другог стварног права представља тренутну радњу и не резултира настављеним уплитањем у имовинско право подносилаца пријаве (види, нпр. пријаву број 7379/76, одлука од 10. децембра 1976. године, Одлуке и извјештаји 8, страница 211). Дакле, Уставни суд је закључио у наведеној одлуци Комисије за људска права при Уставном суду, поводом жалбе подносилаца пријаве, која се такође односила на арондацију земљишта у Которском, да су самим доношењем рјешења о арондацији у периоду од 1962. до 1965. године предметне непокретности прешле у државну својину, те да није било континуираног уплитања у имовинско право ранијих власника предметних непокретности. Уставни суд сматра да је наведено стајалиште примјењиво и у конкретном случају, те закључује да су доношењем рјешења о арондацији предметне непокретности прешле у државну својину.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-804/06 од 29. марта 2008. године, став 71, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 46/08, управни поступак, арондација, нема повреде члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију ни члана II/3к) Устава БиХ
Уставни суд сматра да постоји континуирано кршење права на имовину из члана II/3к) Устава Босне и Херцеговине и члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију када суд својом одлуком онемогућава апеланту остварење права из купопродајног уговора на начин који је Дом за људска права раније оцијенио као кршење наведеног права, с обзиром на то да је одлука Дома за људска права, која је коначна и обавезујућа, у складу с Анексом VI Споразума.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-441/08 од 17. априла 2008. године, став 28, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 46/08, утврђена повреда члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију и члана II/3к) Устава БиХ
Нема повреде права на имовину из члана II/3к) Устава Босне и Херцеговине и члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију када се извршни поступак настави против новог власника непокретности као извршеника који, уз то, није нити bona fide власник, на којег је својина на предметној непокретности прешла након што је правоснажним рјешењем дозвољено извршење против ранијег извршеника који је у току извршног поступка умро, а с циљем извршења правоснажне судске пресуде у којој је утврђена висина обавезе ранијег извршеника према тражиоцу извршења, будући да је мијешање у имовину прописано законом и има легитиман циљ.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-2235/08 од 26. марта 2010. године, став 51, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 50/10, извршни поступак, нема повреде члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију ни члана II/3к) Устава БиХ
Прекршено је апелантово право на имовину из члана II/3к) Устава Босне и Херцеговине и члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију у ситуацији када су се Кантонални суд и органи управе, примјеном Закона о продаји станова на ситуацију која је регулисана искључиво Законом о стамбеним односима, незаконито умијешали у апелантово право на мирно уживање имовине, чиме су онемогућили апеланта да, уз испуњење прописаних услова, оствари своје право из члана 56 Закона о стамбеним односима.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-619/08 од 25. септембра 2010. године, став 44, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 37/11, приватизација станова у друштвеној својини, повреда члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију и члана II/3к) Устава БиХ
Уставни суд истиче да је очигледно како у околностима конкретног случаја, а према релевантним одредбама ЗОО-а, те одредбама Закона о приватизацији државног капитала, није постојала могућност да се у случају раскида предметног уговора захтијева (и) исплата законских затезних камата на средства која нису била исплаћена у новцу (купони старе девизне штедње). Стога, Уставни суд закључује да апелантов захтјев за исплату законских затезних камата по основу средстава која су уплатили и која су им враћена у купонима старе девизне штедње није представљао „легитимно очекивање" засновано на закону, па да апелантима није повријеђено право на имовину из члана II/3к) Устава Босне и Херцеговине и члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-2881/09 од 25. септембра 2010. године, став 33, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 52/12, исплата дуга, камате, нема повреде члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију ни члана II/3к) Устава БиХ
Уставни суд закључује да постоји повреда права на имовину из члана II/3к) Устава Босне и Херцеговине и члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију у случају када мијешање у апелантово право на имовину није било у складу са законом, односно када је Врховни суд, одлучујући о апелантовој власничкој тужби усмјереној на предају у посјед и исплату закупнине, арбитрарно примијенио материјално право, те када је одбио апелантов тужбени захтјев уз образложење да, у смислу одредбе члана 41 ЗОСПО-а, јаче право на посјед предметног пословног простора има друготужени.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-1772/09 од 13. новембра 2012. године, став 39, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 101/12, предаја у посјед пословног простора, повреда члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију и члана II/3к) Устава БиХ
Повријеђено је апелантово право на имовину из члана II/3к) Устава Босне и Херцеговине и члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију јер је због претјерано дугог трајања предметног поступка дошло до ускраћивања апеланту легитимно очекиване имовине, односно губитка самог права које је имао у вријеме подношења захтјева и наредне четири године и дуже.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-3700/16 од 6. децембра 2018. године, став 43, остваривање права на пензију, губитак права због прекомјерног трајања поступка, повреда члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију и члана II/3к) Устава БиХ
Нема кршења права на имовину из члана II/3к) Устава Босне и Херцеговине и члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију зато што апеланти немају „имовину" у смислу тог члана, будући да нису могли имати ни „легитимно очекивање" да ће остварити излучно право у односу на спорне непокретности јер за то очигледно нису били испуњени услови прописани Законом о стечају и Законом о својинскоправним односима, односно нису могли доказати да су власници спорних непокретности којима би припадало излучно право у стечајном поступку.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-4631/17 од 30. октобра 2019. године, став 41, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 76/19, спор који се тиче права апеланата да у стечајном поступку поставе захтјев за излучење властите имовине из стечајне масе, нема повреде члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију ни члана II/3к) Устава БиХ
Нема повреде права апеланата на имовину из члана II/3к) Устава Босне и Херцеговине и члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију јер апеланти нису могли имати „легитимно очекивање“ да ће, у ситуацији када постоји захтјев супервизора за Брчко дистрикт да се одређена предузећа прогласе стратешким и да учешће у њиховом капиталу по основу ваучера и сертификата не може бити веће од 33%, бити удовољено њиховом тужбеном захтјеву, посебно у ситуацији када од Дирекције за приватизацију Републике Српске (или њеног правног сљедника) нису тражили враћање одређене вриједности ваучера.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-3306/18 од 20. маја 2020. године, став 59, ваучерска приватизација
Уставни суд закључује да је оспореним рјешењем Окружног суда којим је укинуто рјешење о досуди, које је произвело правне посљедице, прекршено апелантово право на имовину јер је Окружни суд, у недостатку законског оквира за процедуру у којој се апелант нашао, пропустио да директном примјеном Устава Босне и Херцеговине и Европске конвенције заштити права апеланта као савјесног купца једне од двије непокретности за коју постоји правоснажно и извршено рјешење о извршењу и за коју је апелант уплатио новчана средства на депозитни рачун суда (Одредбе ЗИП-а explicite не прописују процедуру којом се даје новчана понуда за двије или више непокретности, нити одредбе ЗИП-а explicite забрањују да се у поступку усмене јавне продаје понуди јединствена цијена за двије непокретности, посебно када је у закључку наведена и укупна цијена обје непокретности и када се на усменој јавној продаји појави један понуђач чија је намјера била да купи обје непокретности. Одредбе ЗИП-а не прописују заштиту права купца у случају укидања рјешења о досуди које је произвело правне посљедице.).
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-681/20 од 2. децембра 2021. године, ст. 44−47, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговинеˮ број 78/21
